mir

toliko stvari gušimo u svojim prsima..mišićima...u svojem jadnom drobu
žaleći toliko šta ne samo daa ih ne smijemo iskazati.. nego da ih se sramimo

oslobodit se od tereta šta pritišće naše jadno postojanje..ii ne...trpimo i trpamo u sebe

jeste kome jebali mater u facu dok je verbalno srao po vama...svima....trebali ste...
trebali ste oslobodit čošak svoje male tamne duše da bude samo vaša....da ne trebate ničije propovjedi...da ...

trebate samo sebe uspravnog...slobodnomislećeg...sposobnog reći bilio tkome....odjebi.
spreman za rat i miran za nedizanje iz kreveta sto godina

samo spavati..spavati...biti miran...biti dobar..dobar..
a onda počinje ono pakleno grijanje

jebanje majki...jebanje svega što je nekom sveto...jebena crvena crta na oštrici komada metala

mir nikad ne dolazi.

niti ne treba..ja dolazim.

Link

29.11.2025. u 14:46   |   Editirano: 29.11.2025. u 14:47   |   Prijavi nepoćudni blog   |   Dodaj komentar

Trenutno nema niti jednog komentara

Dodaj komentar