mir
toliko stvari gušimo u svojim prsima..mišićima...u svojem jadnom drobu
žaleći toliko šta ne samo daa ih ne smijemo iskazati.. nego da ih se sramimo
oslobodit se od tereta šta pritišće naše jadno postojanje..ii ne...trpimo i trpamo u sebe
jeste kome jebali mater u facu dok je verbalno srao po vama...svima....trebali ste...
trebali ste oslobodit čošak svoje male tamne duše da bude samo vaša....da ne trebate ničije propovjedi...da ...
trebate samo sebe uspravnog...slobodnomislećeg...sposobnog reći bilio tkome....odjebi.
spreman za rat i miran za nedizanje iz kreveta sto godina
samo spavati..spavati...biti miran...biti dobar..dobar..
a onda počinje ono pakleno grijanje
jebanje majki...jebanje svega što je nekom sveto...jebena crvena crta na oštrici komada metala
mir nikad ne dolazi.
niti ne treba..ja dolazim.
Link
29.11.2025. u 14:46 | Editirano: 29.11.2025. u 14:47 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar
Trenutno nema niti jednog komentara