svemirska ljuljačka

dosta je bilo te poetske tiranije
valjalo je možda zagristi i ranije
lirskom duhu dodat' krvi, meso, kost
na gozbi života postat glavni gost

je, ide vrijeme .... neka :) mrtvi ne stare

Recept?
Dobar i lijepo začinjen bez obzira što se
proteže kroz dva tisućljeća

manje je više ?

Utjeha?
Možda je bolje sve ili ništa

mislila sam na začine ))

i da, definitivno. sve ili ništa

Vrime prolaznost nosi al lipota očiju ostaje,
a u vašim ljepim jantarnim očima gospođo Heidi vrjeme je stalo, i ostalo mlado.

Hm kazu da su oči ogledalo duše, vaša je duša tad jako lipa gospođo,
ja bar to tako pogledom osjećam.

evo ga, slatkorječivi mosorac, e ))
hvala..ako je to kompliment ;d
a mislim da se još toga tu zadržalo...kako je vidljivo, e

e sad, kakva će mi duša provirivat iz očiju kad završim sa raznim šalterima danas - ne bih znala reći ))

inače kažu još i da u starosti...svatko uma lice kakvo zaslužuje
moguće duša i s time ima nekog posla... ))

Uf nemojte tako hospođo jer onda se moja duša jako naborala :(((

Gospođo kompliment je svakako za bas ali i iskren a ne isprazno slatkorijeciv.

Zadrzao da, ostavljam i drugima prostor da primjete i kažu ako ne javno tad bar privatno e :)))

Ista.
1998 – veliko slovo,
2026 – zarez.

Idemo dalje,
makar povremeno i zastali
na nekoj kanibalskoj gozbi,
čak i kao vegetarijanac.

Limarija se prilagodava,
nešto otpada samo po sebi.
Ono što ostane još radi –
pokazuje što se promijenilo.

A lice ko lice.

malo rebusa nikad nije na odmet ))
da. motor, radi.