jube

Ovi je zapis posvećen mome Ivi,kako ga mama od milja zove.Ka najstariji unuk dobija je ime u svekrovo.Sve drugo bilo bi krivo.Još dok je u meni rasta znala sam da s njim nikad mira,jer je već tad nogomet igra.A kad se rodija sestre su govorile"Bože lipa diteta.Šteta šta nije curica!"Kada muški ne tribaju bit lipi.Uvik je u svemu bija napredan.Sa tri miseca prvi zub,sa šest prva rič,a kad bi pa i udrija se,još dok bi suze išle već bi se počeja smijat.A kad je podrasta bojala se mama,jer je bija nemirnog duha.Uvik zvala,provjeravala.Rano se i zaljubija u današnju ženu,možda još od vrtića.U po ure može te izludit,uvridit,nasmijat,a onda opet na misto vratit.Uvik je more volija,otkad je mali bija.Ali bi ulovljenu ribu u more vraća,brodiće čeka,cime vata i kačija.To mu je bila uživancija.Znala sam da mu je more u krvi i da neće od njega.Uvik smo se posebno volili,svađali i u tren pomirili.Ma on mi cilu kuću oživi!Sad se oženija,škole završija,na more pasa.Ali uvik mamino prvo dite,prva srića!Ljubi ga mama!Svu sriću svita mu želi,da mu se ostvari sve šta poželi!