jube

A takvi je život! Oba mi sina danas idu. Jedan na daleko more,a drugi u drugu državu.Tako su odlučili i tako se ostvarili.Sve šta su želili i o čemu sanjali! A di češ veće sriće nego radit šta voliš i u tome sebe ostvarit.Jedan je uvik volija more,a drugi ličit ljude.To su već znali kad su skroz bili mali.Mama će doma molit i čekat kad će se koji javit.A to bude često i lako. I fala Bogu da je tako. Svit je posta globalno selo.A ne ka nekad davno.Mater mi je pričala da je pokojni dida Lovre u Ameriku iša iza prvog rata.Nakon dvi godine sa istin drvenim kuferom se vratija i jedva živu glavu sačuva.Nikome se nije javlja.Moga si se samo nadat i Boga molit.Zato se ja ne smin žalit,nego veselit. Ako i zaplačem ne smiju mi suzu vidit.......Ja sam njihova snaga i moram bit hrabra!!!!!Pozive,poruke i slike čekat.......Puno se molit i najboljem nadat......A kad me uhvati nostalgija poslušat ću onu "Da mi nije moje dice...."Koju suzu pustit,ali opet hrabra bit! Jer njihova je srića i moja,a od nje veće sriće nema!!!!!!!*eto.....vaja partit.....**