jube

Za"izgubljenim vremenom" me opet hvata?!...Ma koje izgubljeno,kad je uvik falilo vrimena za radit ludosti?!..Opet se ja sitila brata šta je " volija Jesenjina"?!.. Ma oprosti mi drugi braco,još stariji,ali kad si uvik bija dobar i miran i nisi za ovu priču bitan.Živili sno na rubu Splita,šta danas nije slučaj?!.. Iza nas već je počimalo Splitsko polje,sa prekrasnim uređenim vinogradima od zlatnoga grožđa.Onda bi u vrime branja svi bili tamo.Jedni bi brali grožđe za nadnicu,a fetivi Splićani svoje,za se!!.. Takvi je bija i naš susid šjor Tonči,malo ka čovik škrtiji.Vozija bi iz polja kar pun grožđa,a nikad nebi dicu ponudija.A to je tada bila velika sramota.Pita moj Crni"Šjor Tonči jema li grožđa?!.."Biš ća vlaju mali,miči se od kara!!!..Ali bome kamenica poletila i šjor Tonča u glavu pogodila?!..Bome i krv procurila?!..Šjor Tonči se pripa i brže kući požurija!..Kad eto ti ga sutradan u nas sa dvi gajbice zlatnoga grožđa... Mater sva u čudu,nije se nadala,ma se isto puno zahvaljivala?!.. I rekla bratu da ga je šjor Tonči puno pozdravija?!... Otada,jemali smo grožđa da je mater i suvice radila?!..Za u one lipe,mirisne,mramorne kolače!!!.. Bože moj koja lipa vrimena!!..Pa ko jih se nebi sića?!..I ovih dječjih manguparija i ljudskih karaktera?!.. A e?!... Sve se vraća,sve se plaća?!!!... Jubi vas juba!!...