Blog

Jutro je..

vrijeme je za još jedan blog. O tome kako čovjek može biti glup i jadan, i pomisliti da ako kaže neke stvari će sve ići nekim normalnim tokom, istina je da neće. Tišina je najbolja, i najbolje je čim manje govoriti. Tako si manje daješ priliku da budeš glup, naivan i jadan. Nije teško biti jadan, osjećaj je specifičan, ostaneš onako prazan stajati nad svojim djelom i misliš si zašto...

Tek sad shvaćam one neke stvari gdje govore da neke stvari je bolje i ne znati i bolje je da ostanu ne izrečene, jer jednom kada nešto uradiš nema undo.. život ide dalje, i ti si nekako promijenjen. Kažu da su promjene dobre, ne bi se složila, ono s čime se mogu složiti je da su u većini slučajeva poprilično bolne. Nisam baš neki fan sudbine, ali na kraju vidiš da se zaista neke stvari događaju s razlogom. Ponekada ti život jednostavno mora onako suptilno odvaliti šamarčinu da se razbudiš i sabereš.

ima jedan super citat jednog od meni dražih autora Bukowskog koji kaže "Nije istina da sam jak. Razbijem se u hiljadu komadića, samo sam naučio da ne pravim buku.''