Blog

Da parafraziram jednu narodnu poslovicu "O bivšima sve najbolje i daleko im kuća bila". Da, eto... Nekako svi mi imamo neke ljude koje smo nekoć davno voljeli i tako to, i dok smo bili naivni mislili da su san snova i kako to već ide.. I svi smo mi na svoj način bili glupi.

Zašto ovo pišem, pa eto nisam od onih koji mrze i pljuju po bivšima. Moja zadnja veza je bila katastrofa, i nekako do zadnjeg časa sam bila uvjerena da ako samo još nešto probam sve će krenuti kako treba, istina je da se nisam trebala ni truditi od onog časa kada je krenulo nizbrdo. Bio je to nekakav Sizifov posao, jalov sam po sebi, koji je negdje u dubini duše samo meni imao smisla.

Moj bivši ima novu djevojku i ne bi to bilo ništa čudno da tako sumanuto ne trči za svim mojim poznanicima / prijateljima da ju pokaže.. Simpatično je to, ono što je najtužnije ja njima zaista želim sreću. Jbg svi mi želimo biti sretni i nisam od onih što svoju sreću temelje na tome da je nekom gore nego meni. Paralelno s time otkrila sam da je puno bolje biti solo nego u lošoj vezi, od koje ti sam samo propadaš u bilo kojem kontekstu.

Ne znam kakva je djevojka, iskreno ne želim niti znati jer me ne zanima, okrenula sam se svom životu i eto guram kako znam i umijem. Ne razumijem tu potrebu za nabijanjem na nos.. u jednom času sam si pomislila da bi ga voljela sresti, ali nakon kratkog i racionalnog promišljanja shvatih da bi to bio gubitak i vremena i energije jer na kraju krajeva ja sam prema toj osobi ravnodušna i baš me briga za nju. Netko je negdje napisao da suprotno od ljubavi nije mržnja nego ravnodušnost i ja mogu samo reći da je totalno bio u pravu.

Život je čudo, ali nažalost mnogi ljudi su teški gubitak vremena... Trebalo mi je dosta vremena da ovo shvatim.

Smijte se redovito, to pomlađuje dušu.