postumno

a kad je blato. i dim z ugnjišta je već pod blato poša. i kad tamo kreneš nizbrdo po onim zavojima koli juretova i puli matetovo pak pasat franetov dub par trajnananina nena, aj lipa česta moja kako da ki se je zajebava kad te je dela. a ja. ča ćemo, ćemo kušeljati unako kako guore judi kad gambijajo stomanjo i postoli aš tako i tako uno ča si pensa da si pensa da biš napisa si pensa unako kako ne biš bi kapac napisat po domaću, mislio si da je sendvič boja masan kad je zima kad je jugo kad je blato masno crveno tamno sivo blato i zelena maslinasta i mokra i puna dima i nebo kao krpa bačena mokra i prljava na blato i na maslinastu traku šume a na autu je dotrajao remen i šrota kad legneš na gas, da, šrota jer misliš da si za koji dan u zagrebu i tamo su mirisi drugi i češće se briješ i nemaš uz vrata šinjel i kutu nego utrpaš one tri bolje košulje u torbe i ovo... nda, protezat ćeš se još u neko svitanje na splitskoj rivi prije božića dok svjetla trajekta ne izblijede i ne svane pa odmah nazad i opet do plesa i onda malo veselja i smijeha do nove sretne nove na kraju sretne ove do nog dima u blatu i pogleda odlivenih u zlatu u smb vesti ili plavetnoj košulji uz brdo, niz zavoj, kroz crnogoricu uz autoput do marchea nekog i zelene salate s jagodami aj trajnanananina nena lipa česta moja.

ja sam loša tenis loptica. zla. pukneš me u zid a ja uvek krivo odskočim. i di onda neće poštena monikaseleš bit flustlilana. da ta i takva loptica ima imalo savjesti posipala bi se pepelom il bar lešom crvenim. lijepo složiš plan ko suzamaterina i onda te sjebe uglata loptica. to nije i ne može biti ništa manje od dokaza nepravednosti svijeta.

u to ime, solidarizirajmo se, napravimo svi debelu donju usnu i durimo se malo pa da operemo zubiće i na počinak.

uostalom, mnogo je riba u moru, teniskih loptica u našem šoru i nabačenih fudbala u foru. jel tako, tako je.

i onda sam se ja vozio šnjon u velkom tom autu baš onak velkom ko lađa a dagojebeš ne znam, ja mislim da je subaru ili tak nekaj. velki je vani i nutri i skroz je šmensi i ženska stvarno dobro vozi. i tabla je onak krem boje a to je živa guba. a ona je bila gospocki obučena. pare vire na sve strane i u autu miriše skroz čudno odnosno ne osjeti se po pesu i po onom dvotaktolu kaj se svakom normalnom građaninu prolije u gepeku po starim brojevima Buga i perajama koje su ostale od ljeta. eto, točno tako miriše.
e, a sad audio.
ona je svirila nešto... nešto onako... joj jebemu... neki pop hrvatski kao a ne znam baš, razno kao al niš ne znam točno, kao, onak... žak hudek i neke one ženskice i cetinski mislim i tako. to je sve skup bilo totalno začudno. sinergetski učinci su bili krajnje egzotični. kao onak... kao hotelska soba. sve je alarmantno okej i čisto i na rubove i to.
ja mislim da sam gledal u nju ko ono kad su mi došli rođaki iz njuđrsija i gledali živu živcatu kozu a onda me je klinac od 15 godina pitao jel ima tu kobri. on se rodil u đrsiju nju kuiš.
e, tako sam ja gledao i tako bi valda i zborio da sam zborio ko što nisam i bolje da nisam a baš mi je bilo čudno. i baš sam si reko da ću to u herbarij sve skup stavit.

Šarlota je htjela da kupim sladoled, od one vrste koja vijuga iz sapnice pa onako u kornet kao i obično se mogu kombinirati dva okusa bez jabuka. Šarlota je bila bez jabuka. Slutim da ih ni okusi sladoleda nisu uključivali. Šarlota nije vidjela kako mi na čelu raste rog jednoroga i zato se mrštim i gledam ukriž kroz obrvu ((naginjući desnoj) obrvi) a ne zbog njenog 30-godišnjeg performansa skakutave djevojčice kraj kamioneta za sladoled jer se ja oduševim kad su djevojčice skakutave i imaju haljine na točkice i skakuću u cipelicama koje imaju remenčić popreko s trapavodječjom kopčom i sve bi to bilo u redu da nisam pojeo obrvu Cristopha Lamamberta zvanog Gargantogorgonzola zbog dvojbenih higijenskih navika i nije bio dobar dan da poletim poput papirnatog aviona pred plavoplavoplavim nebom sa sladoledom i hajde hani pliz pliz i u ruksaku fotoaparata sam nosio Marquesa kojeg sam kupio neki dan na sanjmu knjinjgin... fak. U Puli pa bih ga čitao i pustio oči da klize uz rog jednorog kao tri snopa kroz Marquesa i ako se već zalomilo da sam uz ženu a ne uz Marquesa danas je to trebala biti žena s čeljustima kao Minnie Mouse Driver, žena s rock and roll čeljustima koja bi me možda prpošno upitala može li mi odgristi obraz i imam li bosiljka uz to i oplela me kosom poput Meduze poput zmija za Lakoonskog Contea s čeličnim korovom u nozdrvama koja bi se trudila manje a ne više kad bih se ponašao manje a ne više i ne znam otkud je tako nepozvan banuo ovaj dan bez kiše ali ruke mi imaju mnogo prstiju i na rogu mi se čudni božićni ukrasi njišu a ruke pišu, samo pišu, eventualno zapale duvan i počohaju pišu.

Ako je već sladoled, umočio bih Šarlotu u umak od čokolade. Skakutavu Šarlotu, za svakog jednoroga dobitak na lotu, Šarlotu koja se rimuje, Šarlotu koja šalje uvijek isto svjetlo poput pulsa svjetionika, Šarlotu koja je nepromjenjiva slika.

Šarlota skače da bi na većoj visini viknula da je mlada i da će time slomiti rogatog gada s čeličnim korovom u nosu koji opće nije nikad čital Llosu a slomio bi se rado jer je Šarlotino meso mlado ali je šteta tretirat je ko da je pašteta a ne glavno jelo, wholesome a bogami i cijelo i ostavit polupojedeno polupojebeno u krizno vrijeme kad nema love ni za novu žičaru na Sljeme.

Možda bi je mogao malo voljeti na veresiju, neki drugi dan, kad bude počeljaniji češki pan i poželi obući svijetle hlače i izaći van dobar dan susjeda, dobar dan, o mojoj je ruci moja točkasta dekoracija, uramljena kao krmeljiva nacija, čupave sam obrve i rog svoj odbacija, imam mali ali pravilo usmjereni pimpek u hlačicama bijelim, nad tužnim stvarima tugujem i veselima se veselim i sve sam podloge dana okrečio bijelim da jasnije vidite što piše, da danas stojim na noktu malog prsta desne noge a sutra neću više.

Šarlota ja bih te ko krmčina volio ali bih se sigurno brzo umorio i ostavio te da malo voliš tamo lijevo dok ja volim plućica na kiselo ili onu nisku ženu tamo i ne bi mi smetalo da sve o tome znamo i svakome se damo i sebi se damo moja damo i budemo ovdje i tamo i s mislima poput moher vune omotane o netom propupalu granu trešnje ili mirišljavi poput izgorenog motornog ulja na glavi motora, ali ti bi rekla da ne može tako jer se ovako i onako mora a ja bih mrmljašiv i njurgozan bježao do mora kao da sam ja taj koji je čudan jer sam ponekad budan i ponekad bludan i zasut ću te šleperom sebe i neću ti naplatiti ali znam da ćeš pod šleperom mene vjerojatno patiti i nećeš me shvatiti i nećeš se shvatiti već ćeš rotirati pulsirajući beacon kao tictacticker na burzi kotacija ja sam točkasto djevojče koje voli sladoled od pistacija ja sam točkasto djevojče koje voli sladoled od pistacija ja sam točkasto djevojče koje voli sladoled od pistacija

PS
Kontuzija priče: Šarloti su nedostajale jabuke. Šarlote bez jabuka nisu istočnogriješne, a kad nisu griješne onda su smiješne. Ja sam isto često malo jako smiješan i isto mi je to od tog kaj sam često smiješno premalo griješan. e. :)

ćurličem na ćilimu. bez posebnog opravdanja, samo osjećam deficit slova ć na stranici, pa da saniram. ono. ko avitaminozu. šljus cedevitu. i jedno ćurlikanje. najtinajt svijete. :)

Orko uni grdi črni vrah prasac i njie i njienemi oleandi i ki ih je dovuka va kuorto i stori i zliega takove, kako prokljeti dubi so prišli, zasien san si život sprekida da hi va vražnjo konobo zarivan da hi ne bi mraz ćepa to zimo - sad so oni va konobe a ja se komoć muovin.. dabuohdabi šajeta va nje hitila!

užasno je nepraktično ovo brojanje tih 100 slovnih mjesta kolko ide u subject peveteja, trebalo bi fino ubacit tatlane neki "rimejning kara kaunt" da se ljudi mogu orjentisisat... :)

Poštovani,

(...)
Trenutno na Iskrici ima oko 1000 muških Premium članova i oni primaju 30 puta više poruka nego prije dok su bili besplatni.

Oni su shvatili da kao Premium član omogućavaju komunikaciju ženama koje si ne mogu priuštiti plaćanje Premium pretplate!
(...)
Srdačan pozdrav,

Vaša Iskrica

---------------------------------------------------------------------------
--


Cijenjeni,

Ne valja podržavati spolnu diskriminaciju. Na kraju krajeva, potrebno je ženama koje si mogu priuštiti plaćanje Premium pretplate dati priliku da se kao takve osjete ispunjenima i sretnima temeljem činjenice da su u prilici omogućiti komunikaciju besplatnim muškim članovima!

S druge strane, uplatom Premium članstva bi faktor povećanja broja primljenih poruka za 1000 muških članova pao s impresivnih 30 na nedojmljivih 29,973085737209 puta veći broj primljenih poruka, što bi moglo pokolebati one koji su odlučili nesebično omogućiti komunikaciju članicama zapalim u neimaštinu.

Sprdačan pozdrav,
Vaš Proleter

Inovativan dizajn - to je ono kad se gadno zajebeš pa kažeš ma boli me kurac, ka da će lapani to skužit.

OK, malo sam umoran. S druge strane, mislim da je ovo garant ostvarenje dječačkog sna. Nečijeg. Ono, univerzalnog valjda. Donekle.

Zarađivat za pivo i parizer gledajuć do besvijesti kako se dinosauri šoraju s kosturima. Da, pravim kosturima. Koji imaju mačove. Ima i znanstveno objašnjenje zakaj kosturi hopsaju uokolo. S mačovima. I zakaj ih tuku mali T-Rexovi. Bez Bolana. I bez mača. A kad umriješ od slomljenog vrata bez beda oživiš od radijacije. I moš se šorat s kosturima. Ima i Tarzan tete s velkim sisama koje trčkaraju u dekorativne svrhe i vade T-Rexe iz mahuna.

A on bi jamral. Pljuc. Baš ima nezahvalnih dječaka na ovom svijetu.

PS
Encore... dajte da to napišem još jednom. Dinosauri se šoraju s kosturima. :))
OK. Sad sam ipak već malo bolje volje. Priznajte, kad ste gledali zadnje nešto di ima kosturi koji bi tukli i za kosu vukli glavne junake? A? A? U 70-ima, jel tako. E pa patite.

I sam da se zna, ja sam iz prve navijal za dineka. E, čoeče, zdrapal ih je ko svinja masnu krpu. Nda. Ajd, nemasnu... tetivastu valda. Koščatu svakako.

PPS
Dinosauri se šoraju s kosturima.
(Sori, moral sam. Kompulzivac, jebatga)

Link

"San o ljubavi je san o bijegu od ljudi."



(Radomir Konstantinović)

Nu, de budite malo korisni kad osvanete, trebao bih riječ dvije s nekim tko se igrao halogenom rasvjetom - preciznije, trebao bih osvijetliti tanki ormarić/okvir za fotke visok 180 cm iz oba ruba (svjetlo ispod ruba okvira prema središnjem dijelu - fotkama pod staklom) e sad, znam da ima gotovih paketa halogen rasvjete, mutno slutim da bi trebali uključivat i neki transformator/inverter, a od sveg je izvjesno sam da mi je priča mutna... dakle, di to ima, kolko nojci cca, jel neki Baumax ovoono ili di...

"Zavidim paranoicima. Oni zaista imaju dojam da netko obraća pažnju na njih."




(Nedjeljna Suzi)

ranom me zorom potakoste da i ja likovno izrazim svoja čuvstva i pridonesem općem vizujalnom skladu.

vesna parun je baš jako lijepo pisala i sad je umrla, ali bila je fakat već jako stara. vesna parun nije imala nojci baš, a neki baš imaju. ja imam dosta malo nojci, ali nisam siguran jel to dovoljno jako malo da se neko zgrozi kad otresem da kako sam mogao otrest s tako jako malo nojci. vesna parun je bila pisalica i očito se nije pretjerano grčila postat fudbaler ni menađer, što me nakon kraćeg, ali intenzivnog promišljanja problematike navodi na pomisao da ko da joj je baš bilo fora pisat a nije baš joj bilo napeto lovit nojce. i onda nije jemala nojce ali je jako puno lijepog napisala.

ja mislijem da kad otrese neki fudbaler bimo mi trebali roštat da kako jadan nije opće niš lijepo uspio napisat jerbo da ga je zla i pljuc fuj šira društvena zajednica ćerala gonjat balun da bi imajo nojci i nisu mu dali da piše pa da ima nojci.

za one koji otreseju brez nojci a nisu pisali ni gonjali balun nećemo niš bučit. jerbo jebeš njih kase nisu mogli celi život odlučit.

za one koji otreseju s nojci puno i isto nisu imali sisu, kopačku ni pero močnije od maćke nećedemo isto niš al ćedemo ih popamtit da jih možemo potegnut kad umrije kopačka ili pisaća mačka. u ilustrativne svrhe i da se zna da smo angažirani.

u međuvremeno ćemo mi kaj nemamo nojci malo roštat da zakaj ne kad smo dragi ljudi i znamo dobro radit ovo i ono. oni kaj jemaju nojci će čepit uha i pjevat lalalala i malo brže hodat dok ne prođu to negdje gdje mi vodimo klasnu i zrnatu borbu. i usput ćedu si mislit da koji kurac, ko da oni plačeju kaj od rađenja nojci ne stigneju pisat risat i prosvjedovat da zakaj voda tečede nizvodno.

to bi u najkraćim crtama bile smjernice koje je zasad za sve drugove priredila partijska ćelija Donji Petehi jug. za drugarice smo priredili uobičajeno. molimo da se alajnate sa smjericami da ne bidnete krivovj... smjerni. krivo. mislim, krivosmjerni. smjerni je okej. partija ne vole bahate, a mi volijemo partiju i zato smo smjerni.

adenoid: u srijedu veliko okupljanje uz graj kobase i kraći zgražalački program da kako oni neki tamo samo nojce cijene što je očito, a i razvidno iz toga kaj nam ih opće ne daju nikak a imaju puno nojci a mi imamo k...olosalne ideale. al nojci ne. mi bimo da oni nekako malo budu osjetljiviji na činjenicu da su oni kurac od ofce jerbo sam nojce ližeju a mi imamo ideale duh i kojekakve guba stvari i totalno je u kurcu kaj nam se to nekak ne honorira u valuti konvertibilnoj nekoj.