jube

Idem u Padovu,na obranu diplome,koju sprema moj dotore! Drago,pametno,skromno i u svemu posebno dite! I sad naviru kao rijeka uspomene. Pa on je već jedanput diplomira?!Jer bio je u mom stomaku,na obrani moga diplomskoga! Prije 27 godina! Dragi Bože,kako to vrjeme prolazi,teče?!....Uvjek bio drugačiji,ozbiljan,odgovoran i savjestan! S pet godina je odlučija" Mama,ja ću bit doktor i lječit ću ljude! I otada nikad diskusije,ni dileme!..Uvjek odgovoran,nikad polovičan! Mama je posebno bila sretna što je rastao i kao čovjek,kao predivna,senzibilna,vjerna,empatična osoba! Onda bi mi rekao"Mama šta se čudiš,pa ti si me to tako učila!?" To je ona najvažnija lekcija ljudskosti i dobrote,što se ne uči u školama i ne dobije s diplomama....Ako je u djetinjstvu i napravio koju mangupariju,to je bilo na nagovor sestre ili brata!?:-).. A kad su mu ukrali patike rekao je" Ma nema veze mama,vratit će ih sutra?!" :-) Ne iz naivnosti,nego pretjerane dobrote i poštenja!!....A kad je odlučio studirat medicinu u Padovi, u meni se nešto teško prelomilo!... Želila sam da poleti,da napreduje,da ostvari snove,a opet sam znala,viđat ću ga samo za praznike,par puta godišnje?!... A kad završi,možda još i manje?!... Pa sam često bila tužna,a opet uvjek beskrajno ponosna i sretna! I još posebno kad se zaljubija sretno!.. U svoju Nadalinu,moju buduću nevisticu! Jer šta će ti sve škole i fakulteti,ako nemaš sriće u ljubavi!!??...Eto tako?!...Opet se mješa mala tuga i ogromna sreća!!... Stigli smo do cilja!!!...Moj dotore i njegova mama!!... Uvjek mu velika podrška i potpora!?:-) Ljubav majke i sina!!!...Ljubav nenadoknadiva i nenadomjestiva!!... Vrijeme je za veliko slavlje!!..Čestitam,moj voljeni dotore!!!!!!

Od života!!...Od ljubavi!!!... Od patnje!!.. Od boli!!.. Od velike radosti!!!.. A i ona ponekad naškodi?!... Kao sunce poslje velike kiše??...Ako ga gledamo i upijamo,možemo čak i osljepiti?!... Tragovi!!! ..Od ljudi??...Životnih ljubavi?!.... Razočarenja?!.. Ushićenja?!...Dva u jedan!!.. Jedan u dva!.. Tri u jedan??...I onda više nijedan!!... Tragovi?!... U pjesku,u duši,u kamenu,u drači!!.. Ajde,budi moj trag!!... A ja tvoja senka,od života sjenka!!... I to je baš lipo i to je baš poželjno!!.. Neopisivo!!.. Često neostvarivo?!... Tražimo se!!! Dok nam se tragovi ne poklope.. A onda su dva traga jedno!.. Najčešče neostvarivo!.... Ajde,budimo tragovi u pjesku?!... I dva srca u pjesku??... a onda ćemo skupa povući rukom i skupa sve pobrisati!!.. Ajde,pa ništa nije ni bilo!!...Ipak,bojim se....Volim te !... Tragovi?!...

"Ma ća ti fali?!..Prikrsti se i gonaj dalje!"...A ja stala,posustala,ne znam di sam krenila?!. Ko mala patkica iz Jadra?!... Okrene se i obrne i za tren izgubi roditelje?!... Jer voda ide dalje?!... A patak i patkica se bore za preživljavanje?!... I tako ona bidna sama?! ..Niko je više ne primjećuje?!... A preslatka mala patkica?!... Samo je pitanje vremena,trenutka....? Imala sam 37 godina kad sam u malo vrimena izgubila i majku i oca.... Ma ko da mi je neko ruke i noge polomija?! A bila sam odavno udata, žena i majka troje predivne dice!... Ali bi ćesto prikinila i u pola ručka išla plakat na groblje?!... Ma nemam pojma?!... Oprosti mi dragi Bože šta sam ovako čudna?!... Ma nisam,samo puno emotivna?!... Baš previše !!.. Aj prikrsti se i gonaj dalje jube!!..

Duboko se ukorjenila!!.. Nikad nisam svjesno takva zloćesta bila!!.. Uvik bi volila,tješila,pomagala,razumjevala!!.. Zato mi ljudska zloba,zloća i nevira baš teško pada...Danas kao da mi je zaboden nož u leđa!!..Ma nisam ni ja nevina i bez grjeha!!..Ali moji temelji nisu truli,zato mi bude jako teško kad strpljivo građena utvrda ljudskosti popusti!!.. Kad me žele načeti i glođati zloćesti i pokvareni ljudi?!... Ranjiva jesam,sve jako duboko proživljavam,ali se borim,ne odustajem!!.. Oni koji me žele namjerno poniziti sigurno su i sami duboko nesretni?!.. Jer nažalost,negativna energija se puno brže širi!!..Ali neću se ni ja dati,neću posustati!! Stalno ću se za zloćeste ljude moliti!!...Jer kako će oni voljeti mene,kad nikad nisu zavoljeli sebe?!.. A u Evanđelju lijepo piše" Volite i ljubite neprijatelje svoje!!...Jer lako je voljeti prijatelje!! ...A opet kako možemo reći da ljubimo Boga kojeg ne vidimo,a mrzimo bližnjeg s kojim živimo?!...Neprijatelji dragi,puno vam hvala što ste mi pomogli shvatiti kakva ne smijem biti!!... Zato ovi put posebno vas jubin i volin!!...Ko tebe kamenom,ti njega kruhom i nježnim smješkom!!....:-)

Ma svitu dragi,recite mi zašto je nekad davno bilo puno lipše i nježnije i toplije?!... A tek mirisi i boje?!...I opet se sitin svoje matere?!....Pa kako neću,kad je uvik tu negdi i stalno me prati,bodri!!...I kaže mi"Moj anđele,ja se od gori molim za tebe!!..Ma izdrži sve te probleme,barem radi mene!!...Na Veliku subotu zamisila bi sirnice,dodala one sve arome i onda malo tjesta uštipnila i provala jeli valja?!...A meni bi rekla"Ćeri draga,sad ću ja ovo primisit,u zdjelu stavit!!... I velikim,pernatim jastukom pokrit!!.Jerbo,ako tjestu nije toplo,neće proradit!" Držala bi to priko dana, sve do navečer,a onda pekla!..Ma uvik bi se pitala" Kad ova žena spava,odmara?!..Jer četvero je dice imala i muža koji je i nije baš razumija?!...A kad bi te sirnice izašle iz pećnice,ma ništa lipše i mirisnije!!..Likarija za dušu i tilo!!..Jer i tjesto osjeti ko ga voli,a ko ne voli?!.. I sve sam ja to provala kad sam se udala?!...Ali više nikad nije bilo tako?!...Drugo brašno,voda,jaja,korica od naranče i limuna?!. Pa kako će onda bit ista sirnica?!..Ko da nas je život nekako zatrova?!..Kontaminira?!...A ja mislila pisat o Uskrsu i sirnici?!...A nisam,opet nekako o svojoj mami?!.. Jer nakon tolko godina,opet mi puno fali!! Nostalgija mi se uvukla u kosti?!.. Sretan Uskrs svima,posebno bolesnima,nemoćnima i sirotinji!!!..Kojima svaki udah i izdah,svaki dan,puno više nego nama znači!! Sirnice su drugačije,ali i ljudi?!...Napravila sam neka dobra djela,ali znam da sam mogla i više?!..Ma ako mi vrime dozvoli,popravit ću se?!!..Puno vas jubi jube!!!

Svima onima koji me vole!!..I koji su danas dobre volje!?..Ma ima ih puno,jako puno,koji me grle,ljube,vole,sanjaju i možda o meni maštaju?!... Ma hvala ti dragi Bože za toliku pozitivnu energiju!!. I da volim i one druge i treće,koji su bili trag moje prošlosti!!.. I možda moje nesreće?!....Nekad male,a nekad puno veće!!...Ma nema tu mržnje,sama sreća zbog doživljenih i proživljenih sretnih trenutaka!! Mnoge sam sigurno naljutila i uvrjedila,ali nikad nisam to želila!!..To je taj Istočni grijeh s kojim se rodimo i dalje se nadograđujemo!!.. Ma oprostite mi svi!!... Puno vas loli vaša jube!!..Puno nježna,a opet nekako snažna?!... Ma šta ste opet navalili,ako već znate koliko vas lolim?!..:-)Vaša puno grješna jube!!! A oću se sad ispovidat ili ne?!..:-) Ma već jesam,iako znam du ću opet i danas griješit i sagrješit?!.. Ma to je sve dragi Bog ostavija!!.Zato nam ovako puno i često prašta!!..

Za"izgubljenim vremenom" me opet hvata?!...Ma koje izgubljeno,kad je uvik falilo vrimena za radit ludosti?!..Opet se ja sitila brata šta je " volija Jesenjina"?!.. Ma oprosti mi drugi braco,još stariji,ali kad si uvik bija dobar i miran i nisi za ovu priču bitan.Živili sno na rubu Splita,šta danas nije slučaj?!.. Iza nas već je počimalo Splitsko polje,sa prekrasnim uređenim vinogradima od zlatnoga grožđa.Onda bi u vrime branja svi bili tamo.Jedni bi brali grožđe za nadnicu,a fetivi Splićani svoje,za se!!.. Takvi je bija i naš susid šjor Tonči,malo ka čovik škrtiji.Vozija bi iz polja kar pun grožđa,a nikad nebi dicu ponudija.A to je tada bila velika sramota.Pita moj Crni"Šjor Tonči jema li grožđa?!.."Biš ća vlaju mali,miči se od kara!!!..Ali bome kamenica poletila i šjor Tonča u glavu pogodila?!..Bome i krv procurila?!..Šjor Tonči se pripa i brže kući požurija!..Kad eto ti ga sutradan u nas sa dvi gajbice zlatnoga grožđa... Mater sva u čudu,nije se nadala,ma se isto puno zahvaljivala?!.. I rekla bratu da ga je šjor Tonči puno pozdravija?!... Otada,jemali smo grožđa da je mater i suvice radila?!..Za u one lipe,mirisne,mramorne kolače!!!.. Bože moj koja lipa vrimena!!..Pa ko jih se nebi sića?!..I ovih dječjih manguparija i ljudskih karaktera?!.. A e?!... Sve se vraća,sve se plaća?!!!... Jubi vas juba!!...

Ma neznam,ovo me već pomalo straj kako mi se vraćaju slike iz ranoga ditinjstva??!...I svi detalji koda sanjam na javi?!..Ma biće zbog klimaksa kad se sve klima i tebi je vruće kad je drugima zima?!...I tebi se ludo smije kad se njima plače?!...A još je gore kad i ti plačeš i ne znaš od sebe šta ćeš?!..A lipo pisat log za popunit blog?!..Dušu ispraznit,ventile otvorit,mozak prozračit?!...A e?! O Jesenjinu,velikom ruskom pjesniku Jesenjinu?!... Već je bila vrućina,sparina,šesti misec počeja....Isprid kuće sidimo moj stariji brat,mater i ja. Znam da je on bija osmi razred,a onda sam ja imala šest godina,jerbo tolika je među nama razlika... Slova još nisam znala,jer tada su govorili da se ona uče u školi... Brat donija čitanku i uči pjesmu ""Pismo majci"" od Jesenjina...Dvanajst kitica?!... Čin je jube čula da majci piše sva se raznježila i uši načulila?!... A brat već momćić,cure gleda,balun igra,crn,lip ka slika!!.. Ma briga njega za Jesenjina?!..Ponavlja i ponavlja,a ništa nije zapamtija?!.. Mater se već naljutila,od muke joj čaša isklizla šta je na špini prala?!... Mama,mama,mogu li reć ja,sve san zapamtila?!.. Ajde srićo mamina pametna!!..Već me brat gleda,biće barufa?!.. A ja lipo krenila i bez greške dvanajst kitica izrecitirala?!....Kako tada,tako i sada,sve do riči zapamtila?!.. Mama na me ponosna,a na brata poludila!!!.. Dobro ga nabubala!!.. Ali znala sam i ja šta mene čeka čim se mater makla?!.. Bome zaslužena kazna za pamćenje i Jesenjina?!...Ali tako san ga ludo zavolila,zalivenoga suzama?!,.. A jube,jube,jesi mogla držat jezik za zubima?!...

Zavolila Hičkoka!!!..Ajme bilo je to davnih dana?!...Imala sam svega par godina?!..Ali u mene luda memorija,ništa ne zaboravlja?!..Imali smo crnobjelu Rizovu televiziju,šta se u ormar zaključavala.Najviše bi se nagledali sniga,jerbo bi svaki čas nestajalo signala....A onda bi otac poludija i opet je zaključa!!..Kad bi se malo smirija suside bi pozva i harmoniku svira!!...Prava uživancija!!!... Meni je program završava kad prođu Mendo i Slavica,,prije Dnevnika"" Onda se mala spremaj i u krpe,rekla bi mama!!...A jednu večer najavili neki strašni film od Hičkoka.!! Ptice se zva!!..Ali mater stroga i nepopustljiva!!..Ma di malo dite da stravu gleda?!..I lipo me u krevet otpremila?!..A meni neki vražić neda mira?!.Pa zašto nebi i jube tu stravu povirila?!..Malo je staklo bilo na vratima od kužine,jube stolicu donila i iz hodnika oči razrogačila...!! Gleda jube,gleda,a već od zime lagano poplavila?!... Ma koja zima!!!..Gledat je bilo prava uživancija!!!..Al kad su one tičurine letit počele,ajme meni,sad će koja na mene?!..Od straja se zajuljala i sa stolice pala!!!..A kad je mater dočula i iz kužine poletila?!..Bilo je raznih pedagoških mjera?!.:-)Ma opet me na kraju poljubila i u krevet ušuškala!!..I jube shvatila da svaki gušt pošteno se plaća?!...I tako je jube pošteno zapamtila i zavolila Hičkoka!!!..:-)

Da je odsad poseban,izabran,moj prika?!...A to je posebna privilegija ako se mene pita?!.... Jer ja sam drugačija žena?!... Ništa posebno,samo možda ljepa u nečijim očima?!...A oči su ogledalo duše,kad se sve brane ruše?!....A jutros grozna bura!!!..A meni moj prika ostavija mali darček,neku sitnicu,meni puno važnu!!!...A bura mi neda otvoriti vrata,nego me natrag vraća?!..Ali ne dam se ni ja?!...Ustrajna je juba!!...I svoju crvenu vrećicu uzela,a onda sretna poput malog diteta!!!!..Kad mu neko najlipšu uspavanku pročita?!..I onda mu kaže"ajde,ne pravi se lud"?!...Znam da nije još gotova?! ..Ma puno sam i dugo patila,pa možda je vrijeme za prijatelja?!... Koji te ne tlači,ne provjerava,a nekako uvik sve zna?!..Puno daje,a ništa ne pita?!..Kao da je znao da mi baš u ovoj tugi to treba?!..I tako,nekome bura odnila sve??..A meni donila predivnog prijatelja!!!..

I razbijaš nježne,nježne krhotine duše?!...Ne dozvoljavaš da se zbroje,nego dokraja sruše?!..Jer kako će bez sunca zora svanuti?!....Zauvjek će zarobljena u tami ostati?!... I dugo plakati,cviliti, zapomagati i venuti!!!... A trebao si se samo na tren okrenuti?!...I zoru na tren pogledati?!....Neku šansu joj dati?!.. Znam ja šta je ovo!!!..Opet ćemo odvojeni,skupa,polako umirati?!.. Jer zora bez dana nije ništa doli mračna tama?!...Aj obrisat ćemo sve i pravit se da nije bilo ništa?!...Da nismo jedno drugom bili srž i smisao,razlog življenja,a još više propadanja?!...Stavit ću crni veo i pokriti oči,jer kad sunce izlazi,da zoru ne ošteti?!...Koliko još puta ćeš mi komadiće ranjene duše otkidati?!.. I leptira slomljenih krila puštati da leti?!...Kad idući put odeš možda se više i nećeš imati za kim okretati?!....

Da je svaka moja rječ za njega ispisana!!!!! Nemam ja pojma šta mi se dešava?!..A nikad nisam bila s njim,nikad ga poljubila,ni pomirisala!!! On je moja fikcija,ljubav željena,nedoživljena?! ..I baš zato posebna!!!...On je moja patnja,užas,zloba,zloća,a neviniji od maloga diteta?!...Koda smo skupa živili i doživili barem dva života?!..Ma nije to mirno more,ni ustajala voda?!...To je najveći oceanski val koji te smelje,zgnječi,na djelove rastavi,pa opet sastavi?!..I još lipšom,nježnijom napravi?!....Ali samo ako poželi da te opet sastavi?!...Ako ne,strpljivo čekaš svoje vrjeme!!. I šutiš bez dileme?!..Jer on mi je zrak i voda i svjetlost što zoru budi?!. Jeli razumite vi to ljudi?!..I kad plane i kad me vrjeđa,ja sam opet njegova najdraža?!... Njegova ljuba!!!!!.Ne budite ljubomorni,nema vam koristi?!..Nikad nećete bit na našoj frekvenciji!!!! I kad se svađamo,poslin toga se još više volimo!!?? A najviše kad dugo šutimo i osjećaje,strahove i čežnju kupimo?!... E onda se čuvajte ljudi?!..Srića da nismo skupa?!..Mogli bi jedno drugo progutati kad ljubav navali?!..A lipo je ovo!!!!. I nebi se nikad s nikim minjala,jer nisam ni znala šta je ljubav prava?!... Nedoživljena,neproživljena?!..A od svake druge sto puta veća!!...Puno te loli tvoja ljuba!!!!!..A sad neka pati kome smeta?!!!!!....

Ovoj našoj,jadnoj koju smo odavno zatvorili zip zatvaračem?!... A on nekako zahrđa i nema više otvaranja????... Izgleda za nikoga?!...A pogotovo za onoga drugoga,bilo crnoga ili crvenoga?! A pogotovo ratnog invalida?!!..Ma šta se on ima javljat?!.. Njemu je smrskalo noge,a bolje da je glavu,pa da ne može više gledat,mislit,ni govorit?!...I još na teret familiji bit?!...O Bože,i ti kao da nekad zatvaraš oči i ostavljaš puno mista ljudskoj zloći?!...Pa daj,više uskoči7?!....Pomozi nam da otvorimo ovaj zatvarač na šatoru,šta je bome dobro zapeka?!...""Hrvatski jal""?! U prijevodu zloća i dvoličnost, nisu nam poklonili ni četnici,ni crni,ni crveni?!. Nego mi sami sebi!!! Rekli bi stari ljudi"" Lip je ovaj kruv ko duša bez grija""?! Nema nama ni kruva, ni sriće,ni mira,dok ne otvorimo šatore duše?!...Pa šta čekamo više?!...Da do kraja poplaćamo sve račune?!..A to će bit malo sutra?!..Jer zna se ko zadnji račun zbraja i naplaćiva?!..Bez eura,maraka i kuna?!...Ma ljudi moji zašto više ne postanemo svjesni da je puno teža duhovna invalidnost,nego tjelesna?!...Dajte,kupit ćemo wd i konačno otvorit svoje šatore?!..I iznutra se nekome veselo nasmijat!!!..I bit mu neka podrška,a ne samo zločin i kazna?!....Ma bit mu poput maloga sunca,koje sve greške popravlja?!.... Puno vas jubi juba,ovi put isto mrvicu tužna?!...:-(

Ča je život vengo fantažija?!...I ono pinku sretnih trenutaka?!...A e?!..Jučer bilo Valentino,dan ljubavi i zaljubljenih!!..Ma dobila je juba puno lipih poruka i nešto poklona!!...Ali većinom je sama?!...Otišla sva jubav u daleke krajeve?!....Pa onda ko se kad javi,ko se kad siti?!....A triba nam skroz malo,ali baš to malo ne možemo dobiti?!..Ma baš sama virtuala,osim neplačenih računa?!..Ma to je čista reala?!!!!I onda javi mi se žena od 35 godina i 35 kila....Multipla!!..Da pripazim na njenu dicu,ako ikako mogu?!...Jer ona leži na vlastitim ranama i ogoljelim kostima!!.Oprosti mi Bože,što sam bila onako sebična!!!...Ljudsko srce nikad zadovoljno nije,čim jednoga cilja se domogne,iz njeg odmah sto drugih se krije!!!...I to je tako,a mi smo sebični jako!!!Obečavam da kod mene više neće bit tako!!!..Volite se i ljubite i naravno svađajte!!!..Ma pokažite sve ljubavne začine!!!..Tako je najlipše i najbolje!!!....Da nas nebi dragi Bog na kraju pita "A čoviče di si ti bija i šta si tamo radija?!...Oli nisi nikome služija i poslužija?!..Pa šta sam te onda stvorija?!..To nije bila moja želja,a ni tvoja svrha?!..Jubi vas vaša prezaljubljena ljuba!!..Koja voli sve!!...Ljude,biljke i životinje!!!..Ajme šta ste svi navalili,čekajte svoj red?!...

Mi je opet jedan poseban dan!!Mojoj Nadalini rođendan!!! Ma nije joj to ime,nego je meni ta.Od milja!! Možda joj budem buduća svekriva?! Hahaha!! Ma mora postojat i neka takva?! I za nju sam se puno molila!! I sreća mi je dodjelila?! Da voli moga sina!! Ma puno mi je pametna,draga i šesna!!! A posebno skromna i razumna!!! Bome takva nije ova nova generacija?! Skroz suprotna!!! A sad bi tribala pohvalit moga sina?! Bome neču,tu je Nadalina!! A moram malo?! U knjige uronija,previše učija,medicini se posvetija!! A onda došla i njegova "doktorica"?! Od knjiga ga odvojila i u život vratila!!!Ma ljubi je njena buduća svekriva!!!