jube

Je danas 17.godišnjica smrti.Upalila sam sviću.Na misi bila.Ali cjeli dan sam nekako drugačija,emotivna i prilično izgubljena.Jer danas je i rođendan moga sina.Koji nije doma?! A šta se tu može?? A sad o mojoj majci!!! Ma bila je cili život hrabra,odvažna i pozitivna.Četvero dice rodila!!I uvik se za njih i njihovu sriću borila.Ljubavi u braku baš i nije imala?!Ali nikad to dici nebi pokazala!!!Uvik nas je tetošila,mazila i pazila!! Svaki dan toplu spizu kuvala.I sve to na mene i sestru prinila!!Mi smo iste takve!!Za dicu ginemo,na sebe ne mislimo!!A onda se razbolila?!Pet godina u postelji ležala!!!A kad je umrla dan je bija lip,ka izmišljen!!!Ma sve je to zaslužila!!!Ma najlipša i najdraža moja mama!!!! Zato je to sve jube jedva priživila?!Ali brzo je našla motiva?! Za svoju dicu živi i uživa?!Jubi vas juba!

Jedna obična žena?!..Prilično neobična?.?!! Naizgled vrlo jaka??!!!A sasvim drugačija,puno nježna i lomljiva!!!!...Neuklopljiva,,neprimjetljiva""a sveprisutna!!!...Uvjek druge hrabrila i u tome uspjevala.A opet lomljiva kao val što se o sprud razbija?! Uvjek je imala sve što se može prstima dotaknuti?!? A nju nije zanimalo imati,nego biti??! I sve je materijalno postigla,a biti preskočila?!!!....U sobu se zatvarala,puno čitala,često plakala,a kad bi izašla,opet kao nova?! ..Pa ne treba drugima njena slabost,nego snaga??!!Nježna kao paška čipka,ranjiva kao morska pjena?! Ma opet jedna neustrašiva žena!!..Ljubav je vodila i na svom dlanu održala!!!..Nije je pustila?!!!!!Neustrašiva juba??!!!

Samo se otvorite,pokažite osjećaje?!....Puno plačite,vičite,lupajte?!..Smij te se i rugajte?!.....Ja to dugo nisam radila!!!..Skroz zaboravila!...Zamalo nastradala?!!..A opet i to nije neka strašna tragedija?!..Neko živi život da ga proživi u lipoti i da uvik sebi ugodi!!!...Drugi opet gleda šta će ko mislit,reć,komentirat?!...A ove treće nemojte mi dirat!!!.Oni samo za druge žive,a najmanje za sebe!!.Tek tolko da sve ove druge maze,tetoše i stalno paze.prate!!!...Ajme šta je to lipo!!!..Ne mogu vam opisat!!.Morate tako živit za tu lipotu proživit!!!...I uvik se za nekoga brinit?!..Na sebe skroz zaboravit?!...A ako se nešto loše i desi,ma nečeš nikom dužan ostat.!!!!..!Ne mislim na materijalno,nego ono lipo ostalo!!!..Ne radi račun bez krčmara?!!!..A to je onaj od gori,šta sve gleda!!Jubi vas juba!!!!

Je velika i hvata me trema?!....U ovu tihu noćnu uru kad san kuca,a ja ne otvaram,,muče me mnoga pitanja bez odgovora?!...Kao da sam na ulazu u labirint u kojem ću se možda izgubit i neću znat vratit?!...A možda ću zbog toga i patit?!....Ali neka me sila vuće da pođem,da krenem,a ne kukavica da budem?!....Nego hrabra i odlučna,makar takva dosad nisam bila?!.....Nosila me životna struja,nije bilo rizika,ali ni ljepote trenutka!!!..Želim osjetit neke nove dimenzije,kolure,nijanse,pa makar i rekla"A šta ti je ovo tribalo jube??"Ma neću se ni sakrit u mišju rupu,iz nje čirit,virit,ali ništa ne doživit?!...I gladna života ostat?!..Bit ću hrabra,pa makar sebi to možda i ne oprostila?!....Skidam masku,makar je gripa u điru?!.....Želim kisik,prodisat život!!!...Neustrašiva jube!!!!

Danas jube!!!...Ka da je naglo inekciju botoksa dobila?!...Ma nevista joj trudna!!!...Zato se naglo pomladila!!!.Biće dječjeg plača,duda,bočica,kolica i prekrivača!!...I otvara se škrinjica uspomena prošlih vrimena!!!.Lipega svega šta su nosila moja dica??..Košuljice,benkice,bodići,kapice,kompletiči,papučice!!!....Ma sve moš kupit,samo ne uspomene?!..Na ljubav,na mladost,na davanje,na odricanje!!!..Po danu praćenje,po noći bdjenje!!!!...Posebna veza djeteteta i majke od prvog trzaja,otkucaja,neraskidiva veza bez objašnjenja,bez kraja!!!!!..Prije i nakon porođaja!!...I sve do kraja života!..Velika žrtva í još veća privilegija!!!..Majke su anđeli bez krila!...Ona nije osoba na koju se možeš osloniti.Majka čini oslanjanje nepotrebnim...Uvjek je raspoloživa,nijedna je linija ne izbacit!!!..A tek kamata koju majka dobiva!!!...Nijedna je banka ne pokriva.!!Svaka bi bankrotirala!!!!....Majčina ljubav je kao ribi more!!!...Kroz nju jedino dopliva do cilja!!!...Bog nije mogao biti svugdje,pa je stvorio majke!!..A čim se one maknu,tu su bake?!!!!...I sad ću ako dragi Bog da opet tepat i gugutat,pjesmice pjevat,priče izmišljat.A to preslatko stvorenje pogleda te onim nevinim očicama,od smjeha i plača!!!..Raširi ručice i kaže""Bako ja te lolim ololiko!!!!...Za njega,nju, za baku beskrajno!!!

Ja uteć?!..Tisna mi soba i kužina...?! Slomljen krevet od nedosanjanih snova?! Ma sakrit ću se ispod kreveta?!...A dotle si jube došla????..Tamo ću pazit da me niko ne vidi,da nikome ne smetam,da me niko ne žali,da me niko ne želi?! Ne mogu i neću nikom pokvarit,svakome ću samo dobro mislit i radit!!! Ali obečavam,iz ove moje životne ludosti neću izlazit! Puno je teže tugu zamislit,nego je vidit ili ne daj Bože doživit?!..Puno vas voli juba!!!!..Uvik druga i drugačija!!Ma ča je život vengo fantažija??! I sad ću opet izać i opet se borit,neću se dat!!...Nikad odustat!!!Jer koje god ja ikad budem volila oni će izać ko feniks iz pepela!!! Nije to ljubav obična?! Zalivena suzama,neprospavanim noćima,bezbrojnin molitvama,najdubljim osjećajima i mislima.Uvik je samo bila sluga?!!!..Ova šašava juba!!! .. Jer je odavno shvatila da triba prić sedam milja u tuđím cipelama!!!...I u tome smisao tražila. I sebe ostvarila!!!.. Ma skroz je dobra ova juba!!!! Opet joj se opasno štuca?!:-)

A takvi je život! Oba mi sina danas idu. Jedan na daleko more,a drugi u drugu državu.Tako su odlučili i tako se ostvarili.Sve šta su želili i o čemu sanjali! A di češ veće sriće nego radit šta voliš i u tome sebe ostvarit.Jedan je uvik volija more,a drugi ličit ljude.To su već znali kad su skroz bili mali.Mama će doma molit i čekat kad će se koji javit.A to bude često i lako. I fala Bogu da je tako. Svit je posta globalno selo.A ne ka nekad davno.Mater mi je pričala da je pokojni dida Lovre u Ameriku iša iza prvog rata.Nakon dvi godine sa istin drvenim kuferom se vratija i jedva živu glavu sačuva.Nikome se nije javlja.Moga si se samo nadat i Boga molit.Zato se ja ne smin žalit,nego veselit. Ako i zaplačem ne smiju mi suzu vidit.......Ja sam njihova snaga i moram bit hrabra!!!!!Pozive,poruke i slike čekat.......Puno se molit i najboljem nadat......A kad me uhvati nostalgija poslušat ću onu "Da mi nije moje dice...."Koju suzu pustit,ali opet hrabra bit! Jer njihova je srića i moja,a od nje veće sriće nema!!!!!!!*eto.....vaja partit.....**

Kaš se opametit? Kada si pala bez padobrana na ovu Planetu čovjekolikih majmuna?! Pa kakoš se uklopit tako poštena i naivna?!""Volite se ljudožderi!""Reka bi pokojni Toma Bebić. Glođite se što više,spavat će te bolje?!Ako nekome nešto i značite recite "Ma to je ono usput,bez veze".Naravno da je! Ne daj Bože pokazat neke osjećaje?! Jer mogli bi te ranit,a šta ti triba? Kad je lipše i sigurnije u vlastitoj baruštini?!"Ja,ja i opet ja" A kad dođe do dileme,samo kažeš "Ma sve si krivo razumila?!" Sve više sumnjam u ljubav,prijateljstvo,povjerenje.Otvoriš 20 nickova i svaki dan si nova,friška osoba! Ne daš sliku nikome,a štaš ako si osoba bez lica?! Ili s previše lica?! Pametuješ i diliš savjete?! A ko ti ne paše staviš ga na sveti Ignore?! Dobar i močan neki svetac! Jer šta će tebe neko ometat i drugačije od tebe mislit?! Puno je lako savjete dilit,nije ih lako živit?! O jube,moja dobra jube,isto se nikad nemoj prominit!!!!!Jer ako voliš,baren ćeš zaslužit da moreš sebe volit! Da se moš u ogledalu vidit i poljubit!!!!!!!

Ovi je zapis posvećen mome Ivi,kako ga mama od milja zove.Ka najstariji unuk dobija je ime u svekrovo.Sve drugo bilo bi krivo.Još dok je u meni rasta znala sam da s njim nikad mira,jer je već tad nogomet igra.A kad se rodija sestre su govorile"Bože lipa diteta.Šteta šta nije curica!"Kada muški ne tribaju bit lipi.Uvik je u svemu bija napredan.Sa tri miseca prvi zub,sa šest prva rič,a kad bi pa i udrija se,još dok bi suze išle već bi se počeja smijat.A kad je podrasta bojala se mama,jer je bija nemirnog duha.Uvik zvala,provjeravala.Rano se i zaljubija u današnju ženu,možda još od vrtića.U po ure može te izludit,uvridit,nasmijat,a onda opet na misto vratit.Uvik je more volija,otkad je mali bija.Ali bi ulovljenu ribu u more vraća,brodiće čeka,cime vata i kačija.To mu je bila uživancija.Znala sam da mu je more u krvi i da neće od njega.Uvik smo se posebno volili,svađali i u tren pomirili.Ma on mi cilu kuću oživi!Sad se oženija,škole završija,na more pasa.Ali uvik mamino prvo dite,prva srića!Ljubi ga mama!Svu sriću svita mu želi,da mu se ostvari sve šta poželi!

Zvati se Stipe! Sretan imendan svim Stipanima,kolko ih god ima.Meni su zasad memorirana dva.Jedan je moj pokojni dida,a jedan je smišni,dragi,duša od čovika..U životu sve se ponavlja,samo mjena stalna jest! I da skratim priču.Moj pokojni dida Stipan bija je u nogu ranjen još onoga davnog rata.U svašta se razumija.Pogotovo oko drva.Onda bi na mali tronožac ispod murve sija,tu ranjenu nogu podmistija i uvik nešto dilja i rezbarija.A kad bi mi unučad došli reka bi babi"Daj Ive,vire ti,škrinju otvaraj,dici voća i slatka daji.Nemoj da se kvari!"A kad bi nešto oko jela zanoveta i na babu brecnija ona bi samo odvratila"Stipe,jidi i reci gut!"Puno dobar i skroman je bija.Sa velikim plavim očima,kakve sad moj sin ima.A sad o mome nježnom priki, Stipanu,Stipi.Ma puno je dobar i drag,obziran i blag.Nekad malo zanoveta,prati i kontrolira.A Bože moj,ko je bez mana??Neka prvi baci kamen?!I onda nigdi nikoga.Puno mi je pomoga u teškim danima,tugama,dilemama.Ma duša od čovika! Hvala ti prika! Ime ne čini čovika,ali čovik može učinit da se toga imena po lipome sićaš.Da te grije oko srca!Vaša juba

Badnje jutro! I čutite se lipo! Sve drugo bi bilo neprihvatljivo?! I nezahvalno!Cili dan se kuća sprema,kiti bor i jaslice,smije i šali,a po kući vonj bakalara i fritula.Šta me vraća u ditinjstvo.Mater bi više slamice donila da po njoj gazimo.Da malom Isusu bliže budemo!A u zdjeli naranče,jabuke,mendule i suve smokve.A na Božić čokolada i bomboni šta su na boru visili.Svileni.A kad sam prvi put dobila Djeda mraza iz Njemačke niko ga nije smija taknit dok se čokolada nije pokvarila.Jer toga u nas nije bilo.Čudo neviđeno!Imala sam 5 godina kad sam na dječjoj ponoćki recitirala.Mama mi rozi kompletić isplela i roze kikice stavila.Na stolicu me digli,a cila crkva gleda.""O Isuse mali zašto si rođen u prostoj štali?.....Zašto na tvrdoj slamici sniješ,ti koji nebesa u sebi kriješ?.......Ljubav te sveta donjela k nama,o Isuse mali ljubavi sama!......O daj da plamen ljubavi svete ogrije svako kršćansko djete!....O daj da žarko ljubimo dragoga Boga i svakoga dragog bližnjega svoga!.....Ma ko bi ovo zaboravija,a bilo prije 40godina.Ali žar i toplina za Isusa je ostala.I još se raširila.Na sve oko sebe prinila!Jubi Vas juba i Badnjak čestita!!!!!.....

Samo hrpa sjećanja,razmišljanja,ljubavnih otisaka.I sučeljavanja.....Nalazim samo još sreću u malim stavarima.Poklonjenom vremenu,pogledu,riječi,slovu.I to je postala velika privilegija.Posebno ako je iz duše i srca,ako nije nametnuta,ako je odsanjana.Čežnja?!......Za rječju,ljubavi,toplinom,koju osjećaš i kad je nema.Neka viša dimenzija.Šta je pripoznaju dva bića.Koja se nikad nisu srela.Ni pomirisala.Dva čudaka.I posebna bića koja se sretnu,jer im je i nesreća bila slična?!A svaki trenutak koji provedu na bilo koji način skupa,za njih je velika privilegija.Jer vrlo je mala vjerojatnost da se pronađe i takva sreća.Druga i drugačija?!Naša?!

O ljubavi?!I kako je kad se duboko,iskreno voli!.....Šta češ me molit?.......Čini mi se da sam rođena da budem tvoja?!....A ,e!.Ne znam kad sam zadnji put bila svoja?.....A neš ti?!.........Mislin na te svaki dan 24 sata!....A mogla bi 48??.....Da je mrvu duži dan?!.....Leti jube,lebdi ko astronauti......Ali nije stigla na Mjesec,nego u središte ljubavi!...A šta je tamo lipo!....Milina jedna!......Ljubav te melje,mjesi,boli,tišti,izluđuje,provjerava,ponižava.....A onda uzdigne do najviših visina......Ka balun od helija........A dite dreči,vrati mi ga mama?!......Tako i moja ljubav leti do Svemirskog prostranstva!.....I više ja nisam ja!.....Dok se nisam ni snašla,u Ljubav se pretvorila!....Pucan ka zrili šipak,kad pukne,a iz njega sok lipi,sočni,crveni,šta ti prste zalipi!.....I zacrni?!...A nebi taj ljubavni sok pra ni dira......za ijadu onih praznih života.......Šta nikad nju ni osjetili nisu....I ne znaju šta je milota!.....Previše su ljubili sebe,pa kako će drugoga?.....Meni je ovako nebeski lipo i nikad se nebi minjala!......Izašla bi na trgove i vikala""Ljudi!!!!!!.....Juba zajubjena!!!!!!!........

Nek vjetar te vijori,za let si dušo stvorena!Za zemlju nije,za svijet nije,cvjet što nema korjena!Piše na grobu Tina Ujevića.I onda pomislim da nismo rodbina?!I moja duša leti,lebdi,mira nema ni spokoja.Ona bi da poleti,da se odljepi,da se ne vrati.Ali opet korjeni su duboki,razgranati i još mogu i moram puno toga svijetu dati.I primiti.I boli i radosti i razočarenja.I nježnosti.Dok mi kujemo planove dragi Bog se smije!I neka je!Dao nam je slobodu,a mi je zloupotrebili.Previše se razbahatili.I više ne znamo kako smo počeli,a gdje bi završili.Ukorjenila se duša u glibu našem svagdašnjem.I kad želi poletit,ranjena joj krila.Ne zna više o čemu je snila?!Da je jednom sretna bila?!U spomen na moga Tina........

Kad sam sva nježna,sjetna,podatna,možda poželjna,ljubavi željna.Puca me hormonska neravnoteža.A opet iznutra mirna,stabilna,drugačije zadovoljna i zadovoljena.To je ta neka ravnoteža koju rjetko ko ima.Većina to neće shvatit i nikad doživit.Dopisujem se,izmjenjujem mišljenja,ponekad manje lijepa,a isto životna.Borim se sa svojim demonima,zlim silama,a puno ih ima.Ali opet često me čeka anđeo čuvar na dnu tunela.I kaže ne brini,tu sam stalno i kad me ne vidiš!I udahne mi snagu za još jedan dan,za nove ratove i velike bitke.Nekad imam i gubitke.Ma sve je to život.I to sam ja,unikatna,posebna,sa tisuću nijansi boja,slojevita,drugačija,miljenica Svemira!Pospana juba