WDF

buljim u ekran preko svoje ručice u kojoj tinja cigareta
umorom mi se klanja dan i volim ga
valjda moje naočale gledaju u ekran...ja svoj pogled sklanjam u stranu..
čekam neki bijeli poziv da opet utonem u san o divljanju tijela na mojoj koži
i ako ga ne bude...sve je sasvim u redu..sve je dobro.

danas mi je dan srebrn
izbjegavam ljude...ne primjećujem ih baš...
samo ja..
bio na ručku kod ssisterice....riba...orada...brancin...sad sam gladan....
neću jesti...
samo ču buljit
tumbat ću po glavi neke dobre stvari...slušat dobre muzike...
možda samo gledat bijeli zid...dok ne dođe ona
a onda ću se razlit po njoj i po plahtama
od jastuka će ostat svinjarija

al..u stvari..nadam se da ću danas ostati sam i ..i gledat u taj zid.

ne znam jel se ponavljam sa linkom...

Link

netko mi je uzeo krila
ne mogu da poletim visoko...samo malo...
zašto uopće letjeti...
i onako se moraš spustiti na tu zemlju...prije ili kasnije...

ko da su mi lancima sputane noge..a i ruke...
ko da nosim uteg od otrova ,soli i suza
nečeg otrovnog..i ne baš dobrog...

a.. valjda sam to samo ja.
težak i tup

sve te oštrice na meni su tupe...samo prijete..a ne mogu ništa...
samo snivaju san o rezanju

ima u jednoj knjižici...sf...hyperion/endimion....lik sagrađen od oštrica i žice...
jako simpa lik...samo...ne bih ga zagrlio...

ne bih zagrlio nit sebe...moje oštrice i žice su ispod kože
i svi oko mene najebu prije ili kasnije...

bla...bla...bla...

uglavnom....noćas sam samo mal letio...opet me zajebo morfej...nisam mogao upravljat snom
valjda više nisam dobar
ili sam pretežak za snove....pa padam..rušim se...
ma ...spotičem se i na prašinu suhe zemlje..i na blato u nama..i slijep sam i nemušt..
star i pokvaren

potrgana igračka za sve male bogove....

ali...
ja živim u svemu.




Link

ne znam jel postoji umjetnik koji nije oštećen na neki način
seks..droga alkohol..
možda smo svi takvi..al o poznatima znamo više...možda nismo...
možda umjetnik koji ne pati od svojih stvarnih ili nestvarnih mora i nije to što jest.
možda sami stvaramo svoje nemire i volimo se uranjati u njih...valjda volimo patnju..
da nam nešta loše tinja ispod srca
da patimo
sažaljevamo se..i budemo veliki i sjajni...i mali i uplakani

i da..
treba nam opravdanje da pijemo ..da liježemo u krevet sa svima koje imalo podnosimo...da zabijamo tu prljavu iglu svud po nama....
i da raspustimo misli i djela....tijelo i lice..pisanje...
sam sebe oblikuješ....naravno da nikad ne dobiješ ono što želiš..
ali..i to je neka vrsta sreće.
tada imaš još jednu noć ispred sebe...i pokušat češ ponovo...
novi niz cigareta...čaša napola punih..vrućih tijela koja se omataju oko tebe..
i mislit...gdje sam...
kome ja zaista nešta značim...

jel ja uopće postojim...

svake ljepote i nečisti upit u sebe i premazan svim tim se pokazat pred drugima
naravno da boli
mora boljeti...bez boli smo ništa
i sami snovi koji pretonu kroz nas nam govore samo o nama...o nikom drugom...samo o samom sebi
i ne daju nam mira...ti sni snovi i sanje
govore mi da se probudim i da budan sanjam

a najviše boli ljepota
i tih vina i tih vrućih tijela
opipa..dodira ..stiskanja i one vlage u nama..

i sve šta želim je mir.
onaj osjećaj kad si ispunjen i prazan u isto vrijeme
kad vrijeme nema smisla i kad mi pogled ne traži ništa...

dosta.


Link

i jedne i druge vrste.

Link

jebat ga...
nikad nisam odrastao

pogledam svoju staru kožu...i upitam se ...kad ću se presvući...

ma...možda ne kožu...kad ću se promijeniti
kada ću postati čovijek

možda sam prestar za to...imam visoke kriterije za postat čovijek...malo ih poznajem..

ne sviđam se sam sebi...ne sviđam se.....

kud krenut....
gledam nebo po danu...mirišem ceste po noći...buljim u ono malo mjeseca što se pokaže...
udišem dan i izdišem noć

ne dobar...ne dobar.

moja crvena koža se svlači sasvim lagano
moji pogledi su sasvim nevini i blijedi..
nekad ih i nema..

samo hodam po nečijim tragovima stopa...buljim u zemlju i ne volim mislit
pravim se mudar...a u stvari sam zemlja.
ništa više,ni ništa manje
samo zemlja.

Link

kad nema nečeg kao dima u zraku...nema mirisa..nema smrada...nema ničega.....kreni đuro...
ispuni malo praznine...ispuni malo praznog prostora
svi spavaju...oil su mrtvi...

dodirni tih malo slova graviranih u granit...
bulji malo u nešta šta ti nikad neće odgovoeiti...
nikad nećeš znati odgovor.

a ....onda se dovedeš k sebi....
vidiš da uopće nisi oštećen...drugi...neki jesu...al ...sam si i slobodan...
skupa s ovim friškim pojetarce kroz kuću mi lete zmajevi...
naravno da ih vidim..postoje....
samo se nekad pitam....kolko se ja vidim u ovoj stvarnosti...

i oću sad jedan narodnjak...

Link

sad me jebite da nije muzika...da je glazba ...da je rythm...
por favor....

nisam proučavao ta sranja nit guglo..al znam da postoje neke pizdarje u mozgu koje te prebrikaju u neki mood il način ponašanja ..il postaneš grub...il ti se suze slijevaju niz lice.....niz guzicu...whatever...

...mogao bih reći da je muzika moja droga...na kemiju sam jako osjetljiv..kad već pričam o drozi :))
prehiti me taj čas...vele mi da sam nešt kao hipersenzibilan na opijate...pa ne trošim...već dugo godina...
i mislim samo na lagane stvari...nikad probao nešt tvrdo...

al zato imam miusque.

baca me u bedove i na ono dobro..slušam kad sam bludan ..većinom i kad nisam..
nekad me pali..nekad gasi...nekad samo nestanem i plutam u suhom zraku
nekad sam agresivan..nekad poželim da mi je netko drag uz mene i da ga zagrlim...
a ponekad samo volim da sam sam i da su mi uši otvorene..a oči zatvorene
ne znam kolko mi se srce otvara...
ali...uz muziku,,nije mrtvo.

iako se ne bavim profesionalno sa glazbom,ona je jako velik dio mog bivanja..
koliko bih bio siromašniji bez nje
al si nekak mislim...da nije odavno izmišljena..ja bih bio osuđen da je izmislim
na sasvim jednostavan i skroman način..

kad plivaš kroz tonove ..akorde..snizilice..povisilice...kad osjetiš hamond orgulje...kad osjeteš i fender i gibso i ibanez i sve
kad osjetiš da netko svira i pjeva s dušom...
malo cijenim šta ljudi daju za nas...svi se otkrivaju u glazbi...
satie...radiohead...bowie..štulić...milion ljudi koji otkrivaju sebe..
a mi ih čitamo....



Link

nemam pojma kaj da ne pišem....al mi neki dan došao link...od meni vrlo uvažavane žene....

Link

sa svoje krive strane...krive perspektive....jel smijemo gledat u nebo...?
trebam li dozvolu....gdje da je tražim ?
tko će mi je izdati ?

smijem gledati u pod..u prašinu..u pločnik...
al...jel smijem gledat u nebo ?
i danju...a i noću....
možda samo malo...ne puno...
spustit ću pogled na vrijeme
neću previše pojesti svojim gladnim očima
trepnut ću ponekad
neću pojesti zvjezde...ostavit ću ih tamo gdje se bude u mojim snovima
volio bih da su bogatije za moj skromni pogled koji im želi sve dobro

uzet ću im samo malo ljepote
malo se hraniti bivanjem nekog drugog
samo malo pogleda u nešta ljepo.

platit ću ja i to
mogu se predat i pogledu....i mogu zaplesat pod nebom....
ja svoje dugove uvijek plaćam.



Link

i opet me prati nakazni okrugli mjesec dok hodam i vrtim se u kolu sa svojim nemirima...
hi bebe....
uvijek više volim bebe nego baby...
razmete..
ne znam francuski....ingliš...kolko tolko....
al... draže mi je reć bebe..neg baby

možda mi je draže da šutim
možda trebam šutit
prigušit ono malo srca u sebi
postat ....nešta...
ne znam kaj...

ne znam ništa
nije me briga jel vi znate...samo znam da ..i kad prođeš mutnim putevima...nisi naučio puno.
žedan...gladan...ofucani gladni pas suhog pogleda

znate onaj bijeli suhi pogled velikog psa...
ispod su zubi
nemoć i samo nešto ne dobro....ma nisam vuk...samo sam pas
iako nekad nijemo zavijam na mjesec...
samo pas

zamisli samo trčanje po polju...kad se dan tek rađa..rosa...prašina i trava..
prljavo i hladnoi vlažnjikavo..
a onda
sloboda
nema okvira
staneš i pogledaš to nebo iznad sebe...vratiš pogled na suhu zemlju....i pomisliš kak su te krasno zajebali
i sretan radi toga....
....
možda malo krvi...da bude dramatično...
al krv...je tu...
u nama je...ak nas netko otvori ko konzervu...bit če krvi...
da ne kažem sranja....

hehhehhehehe....

a sad jedna prigodna...nije huljić...nemojte se bojati...al je sirova.


Link

tako je lijep dan..baš je dobar....
sanjam budan...sve ono nešta dobro...malo me prati tame...kad zatvorim oći...mislim da je noć.
topli vjetar se omata oko mene..
na prljavoj koži osjećam sunce koje mi daruje život
pokorno gledam u prašnjavu zemlju
zaboravljam sva sranja koja sam učinio

nikad nisam isprao tvoj miris sa svoje kože
nikad neću

kolko jebenih mirisa mi je istetovirano u koži....
pun kurac

koliko još mirisa trebam upiti da prestanem biti žedan
koliko još mora i voda moram gledati da bih našao mir...
koliko pločnika prehodati...
koliko šuma dodirnuti....
sranje...baš volim što sam živ.


Link

hebate...nigdje nikog...
nemam koga zajebavat.....niš...idem zajebavat sebe u radionu.

jedna pjesmica za razbluđivanje...
rock and rollaa.. :)

Link

i sad vidim oglas na prvoj stranici iskrice
dećec od 52 godine zove ženku da mu se pridruži prvo na cugi i plesu....onda na večeri...pa onda noć puna strasti....

jebate

pa kaj to nije obećavajuće ?
i to opatija....žene...kaj čekate...? iako bi to bila malo kasna večera...može past teško na trbuh...

uznemirujuće ?

možda smo svi najebali u životiću..pa pušemo i na hladno ?
možda nismo ...al smo fini....
mene još ništa nije baš tak spržilo ni preplašilo...pa se povlačim tek kad skužim da imam posla s nekim ko je malo krivo nasađen....
ili..da sam dezavuiram sebe.....ne pašu ti baš svi.

tko zna...možda je lik sama pozitiva...a možda i nije...
al ak ne probaš...nećeš ni znati.


a sad malo od rocka šta volim

Link

kaj da velim....po milionti put da mi idete na živce takvi komplicirani...
od svake jebene mušice napravite slona....
svaka čast ...i slava...ponekad ljudima koji ne kompliciraju previše.

naravno da sam izazvan bilo kaj napisat ovdje ...jer nema ne samo dobrih blogova...nego ih nema...

sokovna ..pozdravljam...i divim se na trudu
ostali...stoj.

isse...gledam u tu kutiju waltera wolfa...netko mi ga podvalio u dućanu umjesto marlbora..i nemrem ga popušit za tri dana...a inače pušim bar dve kutije...

slično je u međuljudskim odnosima...zamisliš da ti netko ne paše..i nemreš ga probavit...skoro pa nikad...
a..
opet je ponekad lako...kad pogledaš blagim okom i osvrneš se oko sebe koja su ti ljudi napravili sranja...a i ti njima.

zato mislim da trebamo tražiti najbolje u nama i u drugima...i samo se na to osvrtati.

ne znam jel sam kad stavio ovaj link...možda nedavno..al...oprostite mi por favor


Link

mmmmmm.....
gledam te i režim
slina mi se nakuplja u ustima
ti si lovina
meka i soćna
udišem tvoj dah i znam gdje dišeš

hodam po sijenkamai ,nikad se ne okrećem...
samo vrt za dvoje...možda troje...svinja i pustoš...nema nas ...nema nas baby..nikad nas nije bilo i nikad nas više neće biti...ćudno je da se prepoznajemo...i opet nas nema.
i opet se omotam oko sebe i glumim da znam.

ne vraćam se nikome
samo kad ja to želim
nemam žalit za ničim
prah posipan pepelom i pepeo posipan prašinom

sretan sam.




Link