johnatan livingstone
dan za danom gledam galebove...glatke bijele ptice...
tako spretne na nebu..
spretne na vodi...
gledam kako jedre na vjetru...plove i vjerojatno snivaju da su siti i zdravi....
a tko zna..
možda sanjaju nešta drugo...možda ništa ne sanjaju...možda bivaju zli i oholi..možda samo pokušavaju preživjeti...
kao svi mi ...kamuflirani u muziku...modu..nešta skupo...lijepo...a ljepote ni od kuda...
bar su meni jednostavni
samo lete...naprave gnijezda koje nitko ne vidi...
plove...lete..plutaju..
kolju golubove
jedu ih
tko je od nas johnatan...
ja jesam
a vi ?
12.04.2022. u 18:36 | Editirano: 12.04.2022. u 18:44 | Komentari: 75 | Dodaj komentar
koga boli kurac
za sve nas
Link
11.04.2022. u 23:12 | Editirano: 11.04.2022. u 23:14 | Komentari: 1 | Dodaj komentar
ogrebotina
ponekad...kad sanjam samo sebe... i ništa drugo
stopala mi tonu u beton...pogled ne mogu dići put neba
ruke mi lome korjenje nikad živih stabala
nekakve mrtve ptice žive u meni
kako bih želio da te volim.Link
08.04.2022. u 2:58 | Komentari: 3 | Dodaj komentar
đe si
mmmhhhmmm...
jebote....kak je to zanimljivo kad mozak pustiš da igra svoju igru..
samo ga pustiš s lanca...
otkopčaš ga...
slobodan ko pesek bez povodca....
šnjofa okolo ....drka kurac..jebe mu se živo....
viri u one kutke naših...neštaž...dok to nije zdravo..al...slobodno...be my guest...
sam će ispaštati za to....ko ga jebe...
moj mozak trenutaćno pase travu.....nije neka kvaliteta...
mislim trave...al ak njemu paše...tko sam ja da se bunim.
na
nekako ga malo osjetim...iako smo se sad razdvojili...nekako ga mirišem..
moj mozak ima obično miris spaljenog nečega...badema...iperit...ponekad miriše na vruće ljetno popodne
ponekad uopće nema mirisa....ko da ga hanibal nije speko....
ionak nema veze...glavno da sam ga pustio da se malo igra
bez mene kao privjeska..
teškog utega s kamenim srcem.
basta
regard ride it...tipkaj jebo te na jubitou....
20.03.2022. u 19:37 | Komentari: 0 | Dodaj komentar
pas
i kad otvorm svoje noćne oči
moja sjena hoda iza mojih leđa
čak i po noći...moja gruba sijena hoda iza mene
gušterova kičma
možda sam pas
boli me sve...ali sam tup...samo tup osjećam samo udarce....i to nekako izdaleka....kao da nisu moji...samo šteta je moja.
možda me zaista sreća voli
možda mi hodamo zauvjek dvoje..nikad nisi sam
hodam sa svim onim teretima koje pobereš u životu..
nikad nisi sam
sam
šta sve možeš biti....
koje sve priće mogu isteći iz tebe...
tko smo iza zatvoreenih vrata...kuga ...il obično sranje...možda pas.
koliko naše male duše zavijaju oko dva sata iza ponoći...
znam da moja kriči
samo želi neki kurac koji joj ne mogu dati
svi uvijek žele neke stvari koje im ne možeš dati...pokloniti....
ne da ne želiš...nego ne možeš
pas
06.03.2022. u 8:36 | Komentari: 6 | Dodaj komentar
samo korak po kamenu
hodam ulicom posle posla
idem u grad
ne...hodam kroz grad
samim time ima nešta grada u meni..i ja sam u gradu...
plovim po pločniku..prepoznajem kamenje koje se klima...mislim da i kamen prepoznaje mene..
možda se malo stidi...al.. ipak...zna me i poznaje.
i tako kameni ja hodam ulicama od tvrdog materijala...
poznamo se..ko par tvrdih tipova...materijala...
al
ne mogu reći da osjećam nelagodu kad kamen i ja hodamo.
ništa mi više nije posebno...niti kamen koji živi moj život..nit ja koji živim kameni život.
ne znam jel mrki ledeni pogledi sade kamen u moje srce...ili sam se rodio s tim tvrdim kostima i srcem.
.
02.03.2022. u 22:03 | Komentari: 0 | Dodaj komentar
ne znam
kako odvesti sebe od savršenstva...
kako uroniti u baš stvarni život
nije da vas pitam... samo imam neku raspravu sa sobom...pa valjda zamišljam da s nekim pričam..
a pričam kurac...sve moje ...naše priče su okrenute samo nama...
zaista ne znam koliko koristi guljenje rana..sasvim ne zaraslih rana
koliko nas čisti
i koliko nas ozljeđuje.....
zbilja ne znam.
postoje milioni načina kako možemo ozljediti i sebe i druge
zašto ih ne bismo iskoristili..
18.02.2022. u 0:47 | Komentari: 0 | Dodaj komentar
Zvijzde
Imam deku sa zvijezdama
Noćas sam spavao pod njom
Kad ugasim svijetlo
Zvijezdice lagano sjaje
Spavao sam pod zvijezdama
I bilo mi je toplo
Spavao sam pokriven zvijezdama
Link
12.02.2022. u 7:55 | Komentari: 4 | Dodaj komentar
kuda idu divlje....
tjedan dana ponovo u tuđini...a osjećam see ko doma...
na poznatoj šetnici prepoznajem kamene ploče koje se klackaju.....suhe panjeve nekog bilja koje je nekad bilo...
valjda moj/naš dom može biti bilo gdje...
kupio tu novi laptop...stari crko....pa mi je trebalo dva dana preko kurca posla da ga prilagodim windovsi..hrvatski...pa mail adrese kojima se nemrem sjetit lozinki...
toplo...toplije...
tu stalno puše vjetar...ja sam na obali...u škveru....
gore u gradu ne tak jako...
ali toplo je....sad je nekih 15 stupnjeva...
i tak...sreo stare prijateljice...trgovce i puno konobara i konobarilica koji me poznaju.
egzota...iako me zamjenjuju za rusa...
baćuška
...ma šta sam ono htio reći.....
nemam pojma...
10.02.2022. u 21:54 | Komentari: 0 | Dodaj komentar
samo još jedan dan...ili zver dva
ponekad zaista gledam ljude oko sebe kao lovinu...
nije da volim okus ljudskog mesa...
jednostavno osjetim da su slabiji...i slina mi počinje curiti iz usta.
pogotovo kad je puno ljudi....
stanem u neki mrtvi kut...i gledam divljač...
začudili bi se kolko su ljudi ranjivi i nježni...
ma već znate to.
jutra u ogledalima...ponekad mučni ručkovi...ponekad mučne noći sa samim sobom.
a treba ti netko.
ili ne treba.
ne znam
Uredi zapis
02.02.2022. u 12:52 | Komentari: 4 | Dodaj komentar
zver
šteta je dobrog mene potrošit na gluposti...šteta je vas dobre potrošit na gluposti
možda nas je šteta svih...možda nije....
možda bi svi trebali samo uginut.....samo se ugasit...koga je ustvari briga za nas...kolko su ti ljudi važni...ne nekom...
vama.....
imate svojeg boga.....kolko su važni vašem bogu....
ljudi koje volite....
svi ih imamo i neću nikad trgovati s njima.
mmmmmmm
jel zaista napustiti nadu bitno..
sva ta blata i prašine...sve je ok.
dok vidim svoja stopala dolje....sve je ok
kad bih ugledao tvoja....bio bih sretan...iako ne znam više..kako se piše...sreća..
i tak da i dalje...buljim...
ne vidim...a znam i ne znam i nije crno nit bijelo...ni šareno ni nije nikakvo na kraju sve su popale nekakve krave....
neki kurac..
premostile su one nemoći od nas...
nismo si dali vremena..
nimo se potrudili...
jebalo nam se živo
jebalo nam se za tebe i mene i nas..
i sad gledam u te vjetrove koji šeću oko nas
stojim kao stup od soli
ne mičem se
valjda ću prihvatit sve šta me ide...
možda ću plakat...
sigurno ću plakat
bit ću mali jebeni mrvek...
baš ono ništa šta treba nekom značiti išta.....
ništa i opet ništa.
a opet ...kad se probudim....budim se jak i velik i jak....
ne mogu reć da sam veći od života.
nemrem...
i ruke su nam prljave i jebemo majku suncu...
samo drkamo...
ne znamo šta radimo...
ušivamo si zlato u prsa...
plujemo po sebi.
sanjamo noć...i noć sanja nas
Uredi zapis
01.02.2022. u 21:26 | Komentari: 63 | Dodaj komentar
ne prav
priznajem...za sve sam kriv
same godinr su se stavile na mene...i to je ok
nisam ljepši....mlađi svakak nisam....
gledam neke dane sebi u stopala....hodam i gledam...
pogledam i nekad u sebe....tu ostarjelu kožu.... u samo seb....
kaj ti ostaje nakon svega....
šta ostaje,,,
sjećanja...
žetve velikog jebenog kosca........
ma nek je...nek sve ide u pizdu materinu
01.02.2022. u 15:17 | Komentari: 9 | Dodaj komentar
cigan
zašto slušam ciganske pjesme...ne samo što mi teku niz dušu....više samo zato jer su cigajnske...
naša percepcija cigana...kakva je danas...nije se promjenila od ...ne znam...doba ubijanja
nisam bio doma kad je bio popis stanovništva....
al jebo me pas ...izjasnio bi se da sam crni cigan...samo zato da ne budem stoka...većina.....glupa rulja...
Link
30.01.2022. u 22:19 | Komentari: 33 | Dodaj komentar
noćni vid
trebali smo biti nešta sasvim drugo...da se spomenem autora kojeg ne volim...
možda sam ja trebao bit malo manje bitanga....a ti malo manje princeza...
a možda i nismo...možda bi bilo bolje da sam ja krvava bitanga...a ti prekokrasna princeza...
dovraga....ne znaš dok ne probaš...
kakogod...tu smo di jesmo...
jebote...neki kurac nije sa mnom u redu....sad mi pada na pamet ona ...sve će to o mila moja prekriti ružmarin ..snjegovi i šaš
jebo te bregović da te jebo.
al...
nekad mi zlatne stvari zapnu u srcu kad se sjetim tebe..
i svaki tren proveden s tobom prevrćem u glavi..u mislima...u sasvim sjebanom srcu...
sjećam nas se.
sjećanje je valjda sve šta nam ostaje.
preko svih tih lijepih zidova ..koji nas dijele...od ljepote mržnje u očima..do buljenja u pod od svih onih izgriženih usana,,,
ostajemo mi.
sami
i goli
samo mi.
vertikalna živina u lovu na slabije
Link
28.01.2022. u 0:52 | Komentari: 2 | Dodaj komentar
boja nas.
zbilja ne znam zašto se led sjaji.....dobro....znam....
neka jebena fizika..voda..kristali...kurac ...palac...
a zakaj se led u našim srcima ne sjaji.....zašto...
nikad.
mislim....jel bi trebao...sjajit se...
možda i bi...
zamisli samo sjajni crni led smrznut u nama koji ima sjaj...jer to odaje da smo živi...živi i nemirni.
ne mora biti crn...može biti bilo koje boje....plav...žut.....crven....volim crvenu...zeleni led...
sad se pitam šta bi trebao značiti zeleni led u meni....smrznutu baruštinu...smrznutu šumu bez snjega.....
nemam pojma...
zelena mi je obično ok.
volim zeleno
sutra ću obući zelenu majicu...poslje tuširanja ...poslje nekaj malo posla u radioni...
možda ću i razmišljat zeleno...možda odem u dugačku šetnju po poljima...po staroj zelenoj smrznutoj travi.
mošda ću samo buljit u zeleni zid iza telvizora u dnevnoj...
možda sutra uopće neću vidjet zelenu boju ..osim u sebi....
a i čak nit za to nisam siguran.......možda u meni prevladava sasvim neka druga boja...il neboja..
možda siva....
nekad sam gledao stare ljude.....kako oblače sve nešta šta je sivo i smeđe...
siva mi je još ok...al smeđa.......
možda mi je zato siva sad simpatična...jer starim.
postajem star čovjek.
kojom bojom čovijek zrači kad bude zao...ili dobar...
vjerojatno ovisi i o nama ..kojim očima ga gledamo...
Uredi zapis
26.01.2022. u 23:53 | Komentari: 0 | Dodaj komentar
- prethodna stranica
- stranica: 17
- sljedeća stranica