WDF

gledat u pod i protrljat tu hrapavu cigaru kroz prste
moje je jutro
podić pogled na ekran i vidit kako si.

najgore vidit svoj odraz u monitoru
najgore vidit sebe


drugima mogu sudit...mogu svašta reći
al....najteže riječi čuvam za sebe
možda teret svih žala ne bi trebao ležat na nama...možda nismo tako loši..... bijedni..
možda jesmo
možda trebamo progutati i tuđe grije i platiti ih svojom krvlju.
možda smo nevini....i samo kričimo i vapimo za onim šta nikad neće doći
jer
dolazi samo ono loše
ne dobro
dolazi...i jede nas.

i zato

jutro mi je svečanost...kao i sat kad sklapam oči
praznik dana
i odmor nemirnom duhu

isse...star sam..





Link

netko vam daje sreću
ja vam poklanjam bol.
u mojoj maloj knjižnici postoje knjige za sreću
ali...
nitlo ih ne otvara
nitko ih ne želi otklopiti

budimo sretni..
budimo samo sretni i vrli i zdravi
volio bih kad bih mogao...da bih mogao...
da poklanjam sreću svima
da je zahvatim sa kuhačom i svima udjelim porciju sreće...

teško je tuđa srca otključati i saznati šta leži u njima..
i nije to nit grijeh.nit zlo

ja nosim svoju sreću uvijek sa sobom...u malom paketiću...rado je dijelim ljudima za koje mislim da to zaslužuju
isipao bih moju sreću i tebi na dlan
ako vidim da si vrijedna
i ne bih tražio ništa za uzvrat
nikad ni neću.

naravno da vapim za nečim
svi nešto želimo.
ali....cijena otkupa tvoje ljubavi je ..
nešta je ..
ti znaš kolika...

ne zanima mene.
ja gorim.





Link

pijem te pješćane kore koje me bole kad ih gutam
ločem svaki dan gluposti oko sebe
ispirem se s prašinom i šljunkom
gledam u pod...zemlju... svako divno tlo tko nam je netko podario ili smo se saami izborili za njeg

volim ovih dana plutatii između tebe i mene
stvarnosti i snova

da...znam...
nikad moje noge nisu čvrsto stajali na potkorici tla
nisu nit nikad trebale

više sam obješenjak
lik koji visi s nekog stabla i sve se cijedi iz njega
olupina i samo malo truli leš.

glumim osjećaje...kojih nemam..
glumim teksturu ljudi koji su oko mene

zato sam sam.

i teško je sebi uzimat mjeru u zlatu...a kamoli u krvi
ali
dođe dan za sve...pa i za mjeru.

izvagat ću se sasvim točno
pružit ću ruku na oprost za sva sranja koja sam napravio
i poći ću u miru
nadam se da ću to moći......

ako postoje u nekom zapisniku...sve svoje vedre dane bih volio pokloniti nekome...tko ih treba
bilo je divnih jutara...vrućeg dobrog vjetra na mom uspavanom tijelu
bilo je i mene na tvom tijelu

hladnih ruku oko tvog lica
hladnih nas....

i... danas
kad znam da sam samo ljuštura nečeg šta sam htio biti..
sve je u redu...sve je zlatno i sjajno..
osim
pada noć.
i ja nestajem u tmini i u tami i nestajem i krećem se kroz tvoje snove i svoje i jedem sve šta je ostalo od nas...i sve je što je moglo bit.

živim od leševa naših snova.






Link

i mirisi nam ne prolaze kroz nas ponekad..
nekad nemamo mirisa...nekad ne živimo
nekad smo mrtvi
nit smrdimo nit mirišemo
nit smo ljudi nit smo stabljike nečeg velikog...ili malog...

sad sam na putu da saznam što je sve grdo i lijepo u tebi

lepo je bit s nekim...još lepše kad se rastanete...

a onda dolazi onaj pogled u crnu zemlju....il koje god boje bila
samo dole
za tuga...i ne vraćnje

hvala istočnom vjetru što mi je samo tako blago otpuhnio sne sa lica
hvala jugu što je je usadio toplotu u mene
hvala sjeveru što sam sam i leden
za zapad...nemam što reći....

diraj me...diraj me riječima...upoznaj me sa sa sobom...pokaži tko si
zastani samo malo ispod tog vodenog toka
pokaži mi da me znaš i da me poznaješ


većina tvojih duhova me samo oplakuje
smrde na na mene
i izdišu se se na žarnicama tebe i mene
gore

samo gore
burn...baby burn.

sve što mi se desilo...sve je moja krivnja
sve ono prekriveno bolom i šutnjom sam sam stvorio
danas zato zaobilazim ljude...nasmijem se na njihove gluposti...klimnem glave kad lažu i prave se pametni
izdržim koji sat,a onda se vraćam sebi...još pokvarenijem i samom.

ponekad se volim sjećati
ponekad ne

sjetim se najprije tvojih nasmijanih usana
i danas volim vidjeti kad se nasmiješ...
iako nikad nije isto.
moje ruke su valjda postale premale i hladne da zagrlim ono šta mi je bitno
a...i inače ne volim dodirivati ljude

ponekad mrzim tvoj smjeh
ponekad mrzim tvoje stisnute usne
nije bitno kakva si ti...nitko nije svetac..
a ja to zaista nisam

sjećanja nas i kvare i čine plemenitima...mene ono prvo...
iz nekog kuta....nije moj život nešta...ali kad se okrenem za sobom...imao sam nekad i sreće..
imao sam i nesreće....al...bože moj ...tko nema...

trebam spavati
trebam zatvoriti svoje oči boje olova

laka noć
rex







Link

kada krenem na cestu
sklopljenih očiju i mrtve duše
sanjam samo nekakav mir...nit znan nit priznat

otvaram oči samo da te ne povrijedim
vođen onim sasvim malim mislima
koje su nestale iz mene
hodam kao hrpa kamenja i hrđavog željeza

budim se uz zvukove repetiranja praznog oružja
želim čuti taj prasak punog metka...al...on nikad ne dolazi.

i danas...kad sam santa leda
kad sam nitko i ništa
vidim nas u lijepom svjetlu..
vidim šta smo mogli...šta smo pustili da nam procuri kroz naše ruke

za sve svoje greške ću platit....platit ću i duplo
platit ću sve šta me sljeduje
platit ču i tvoje greške
sve ću platit.

uzmite mi i od mesa i od duše....
sve je na ponudi


trebam pobjeći od sebe

Link

i opet sam budan...leden i oštar
gledm kroz vrijeme ,zgrade i ljude
čitam u nama samo što želim pročitati
sve ostalo bacam na smeće...ko i vi koji ne volite neke svoje druge strane

hodam kroz mrak i tama hoda kroz mene
hranim se životinjama
jedem mrtve leševe
hranim se i tobom

jedem i tvoje slabe misli...i one druge..
tvoja odjeća i šminka mi ne znače baš ništa
odmah te vidim golu i slabu
ti si pljien
ti si samo žtrva koja se sama poklanjaš
ti si samo ono što si napravila od sebe ...a ...mogla si puno više

volio bih vidjeti tebe kao katedralu
volio bih te vidjet veliku i uspravnu i nikad pokorenu
stamenu i ponosnu
da imam za kim plakat...da budem mali i pokoran ...da obožavam tvoje udarce i vrijeđanja
ali...

nisi to ti...i nisam to ja...
nitko od nas nije
slika nas nikad nije došla do nas

mirimo se sa sudbinom i nekim malim skicama nas samih
i samo mirno tečemo prema ušću naših krajeva
naših samo tako gorkih sudbina
koje su slatke i kisele i zaboravljujće i nikad više probane i nikad više....

ne zaboravite nikad miris vrućeg asvalta nidi opip suhe ilovače pod dlanom

voli vas vaš đuka



Link

i opet sam budan...leden i oštar
gledm kroz vrijeme ,zgrade i ljude
čitam u nama samo što želim pročitati
sve ostalo bacam na smeće...ko i vi koji ne volite neke svoje druge strane

hodam kroz mrak i tama hoda kroz mene
hranim se životinjama
jedem mrtve leševe
hranim se i tobom

jedem i tvoje slabe misli...i one druge..
tvoja odjeća i šminka mi ne znače baš ništa
odmah te vidim golu i slabu
ti si pljien
ti si samo žtrva koja se sama poklanjaš
ti si samo ono što si napravila od sebe ...a ...mogla si puno više

volio bih vidjeti tebe kao katedralu
volio bih te vidjet veliku i uspravnu i nikad pokorenu
stamenu i ponosnu
da imam za kim plakat...da budem mali i pokoran ...da obožavam tvoje udarce i vrijeđanja
ali...

nisi to ti...i nisam to ja...
nitko od nas nije
slika nas nikad nije došla do nas

mirimo se sa sudbinom i nekim malim skicama nas samih
i samo mirno tečemo prema ušću naših krajeva
naših samo tako gorkih sudbina
koje su slatke i kisele i zaboravljujće i nikad više probane i nikad više....

šta sad reći...
šta da kažem.....

šta reći...sretna vam nova...srtetno vam sve od mene
to se podrazumijeva..svima želim sve dobro i još bolje
osim onim lošima...njima želim sve najgore...i pomoći ću im da im se to ostvari


još jedan dan je završio...još jedna noć se otvara...
noć nije laka
kad se smirimo...a kamoli kad zaspimo
snovi se otvaraju
prihvaćamo ih ili ne ...prepoznajemo se ili bježimo od njih....
kako tko...

ja ih želim
nikad da se nasitim snova...nikako da prestanem biti sanjač
seljaćki sanjaoc stvari o kojim ne bih smio sanjat


whatever.......
oprostite mi na mojim eskapadama
sve vas voli vaš đuro

Link

baš si nekaj premećem cigajnsku dušu po glavi...
pa si mislim...
esi il nisi
ko ga jebe...
koji god da bio dan ...volim vidjet ljepe i pozitivne ljude...bilo koje nacinalnosti bili
bilo koje boje il neboje
volim kosovare..volim srbe...volim čak i hrvate..
a žene...volim sve
baš sam neki zaljubliv čovjek...
štaš...
pivu...

bolje nego da opet gledam u svoje stope i da od svega vidim samo mrak
valjda...možda i ne..
pojma nemam

naručit ću cigane trubače oko pola prvog mjeseca Jel tko zaintersiran ?
napravimo feštu u okolici zagreba.

Uredi zapis

24.12.2023. u 19:38   |   Komentari: 7   |   Dodaj komentar