Vježba

Znam otprilike o čemu se tu radi, ali je li netko to pročitao?
Nešto malo starije... ne znam zašto me naslov romana asocirao na ovaj link.

https://www.index.hr/lajk/poster/176522/izazov-koliko-brzo-mogu-muskarci-ot
kopcati-grudnjak

Naravno da ne mislim reći ni riječi o Šuputicinim sisama (nije da ne volim sise, dapače, ja sam fan sisa svih veličina (no dobro ne baš svih) i oblika (no dobro ne baš svih), ali ovo sa Šuputicom je, kak bi rekli klik bejt – boli me ku… rac za Šuputicu, njezine silikone i familiju…
Štel sam reći nekaj drugoga… Neki od vas znaju da sam si tu skoro kupil veeeliki televizor i AV receiver i šest ful jako dobrih zvučnika i da sam imal fest problema kako ih rasporediti. Pa mi ja višak dvosjed, pa mi je višak ormar, pa mi je višak meni jako draga ofucana fotelja i tak…
I onda me je prije dva, tri tjedna napal neki virus (da mu pas mater familiju) i hitil me par dana u krevet pa sam si imal vremena gruntat dok nisam spal…
Imam par ormara, jedan i pol je moj, jedan i pol je Brankin (to mi je pokojna ak neko ne kuži) i sad dojdemo do onog viška ormara… (Ok i dvosjeda, no o tom po tom). Branke više nema (sjetim je se svakog dana u ove skoro pa tri godine) i bilo bi vrijeme da oslobodim prostor u tim ormarima.
OK, to sam napravil i moram reći da se ne mogu sjetiti ničega što me više frustriralo više od toga… frendu mi je snajper mozgom napunil šljem i za par dana sam to zaboravil… Umro mi je otac - nakon par tjedana sam se unormalio… umrla mi je mama - nakon mjesec dana sam funkcionirao normalno.
21.10.2020. mi je umrla žena i ja još nisam svoj. Jebiga…
A osim obleke i veša ima još i hrpa kojekakvih „tabletića“, salveta, stolnjaka i bogzna koječega kaj niti ne znam kaj je.
Mesožderke napreduju, a i biljke na balkonu izgledaju zadovaljavujeće, morti ga poslikam jenput…
I na You tube sam postavil kak sam napravil tripice.
I da, nisam dobro... psiički kaj bi rekli.
Link

Gledam onaj Patricijin prvi link – Zadar - Forum, Sv. Stošija… i Foto Vjeko! (ona ulica od Mosta do Narodnog trga) i sjetim se bratove cure… (Doris???) i svoje fotografije za prvi pasoš – je, pasoš, putovnica mi je još nije zatrebala. No dobro, idem ja potražiti taj pasoš i naletim na Matrikulu i eto emocija. Ma koliko sam ja propustio dobrih stvari koje mi je ta matrikula mogla priskrbiti… koliko sam dobre klope propustio u Haifi ili Ashdodu? Što sam sve propustio posjetiti u Malagi, Cadizu, Barceloni (aj, tu sam bar posjetio tržnicu)… jesam li se baš morao nacugati u Antalyi, koliko bi mi trebalo da po onim štengama (umjesto uspinjačom) dođem do birtije na vrhu Santorinija ili kaj se sve moglo naći u Limassolu…. A svi oni otoci u Grčkoj… Mykonos, Kreta, Rodos, Nauplija… E da mi je to ponoviti s ovom pameti...
Link

Sin pomorca i lučkog radnika u Hamburgu Hans Leip je bio učitelj, pisac, pjesnik i slikar i svaštanešto, a 1915. bio je vojnik u Berlinu i tu se spetljao s jednom pomoćnom kuharicom (Lili) i medicinskom sestrom (Marlen). Čini se da ga se taj susret dosta dojmio, a kako se nije mogao odlučiti koja ga je od njih dvije više (?)dojmila spojio ih je u jednu i napisao pjesmu… Lili Marlen. Doduše pjesmu je naslovio drugačije (Das Mädchen unter der Laterne, pa je još kasnije tiskana kao „Das Lied eines jungen Soldaten auf der Wacht“). Onda je završio na frontu (negdje u Karpatima), pa je ranjen i pomalo zaboravio na pjesmu, da bi dvadesetak godina kasnije uglazbio pjesmu, pa ju je onda uglazbio netko drugi i na kraju je glazbu napisao Norbert Schultze, našao kabaretsku pjevačicu (Lale Andersen) i 1939. snimili ploču u nekoliko stotina primjeraka.

Onda je došao Drugi svjetski, Nijemci sorili Jugu i došli u Beograd i na Radio Beograd kojeg su nazvali „Soldatensender Belgrad“. Ondašnji DJ Karl-Heinz Reintgen (u stvari šef) imao je problema s mršavim izborom ploča na Radio Beogradu pa je otišao u Austriju i tamo nabavio nešto ploča među kojima je bila i Lili Marlen… Čini se da su i onda postajale nekakve play liste pa se Lili Marlen često ponavljala i postala dosta popularna…no međutim šef propagande (promidžbe?) Trećeg Reicha Goebbels, smatrao je da je pjesma presentimentalna i ne budi u vojnicima ratnički duh pa ju je zabranio. Onda su se vojnici (i neki generali, Rommel) malo razbahatili i pisali pisma i svaštanešto i Lili Marlen se ponovo počela emitirati svaki dan u 21:55.
Pjesmu su prihvatili i Saveznici, o tome je nešto pisao i Fitzroy Maclean, a Marlene Dietrich je otpjevala englesku verziju.
O hrvatskoj inačici drugi puta…
Link
I da... Dinamo ja volim ;)) https://www.youtube.com/watch?v=EoXhMzkrWQo

Trateći vrijeme na internetu naletim u Večernjaku na naslov: „Već godinama ne brije ni pazuhe ni prepone: 'Nema ljepše stvari od dlačica na ženskom tijelu'“ ... i samo mogu reći da se o ukusima ne raspravlja… po njima se pljuje.
https://tinyurl.com/38puk7bb
Ovo je za moj gušt
https://i.postimg.cc/vHLGZny6/stonesi2.jpg
https://www.youtube.com/watch?v=NTOEyyC0azM
A ovo bi moglo biti za jednu iskričarku (ako je u blizini – a i ako nije)
https://www.youtube.com/watch?v=bzEYNsFC2gE
https://i.postimg.cc/DZqMPqBr/krv.jpg

Umro je legendarni pjevač i glumac Harry Belafonte
Link
Link
Link

Kada kažem srediti, mislim da bi ga trebalo ozeleniti i zašareniti s kojekakvim biljkama (no dobro, trebalo bi pofarbati i ogradu, ali…) i tu je sad lagani catch… otići na Dolac (Splavnicu), pričekati Flora art, ili se zaputiti do nekog rasadnika – vrtnog centra (što bi mi, načelno, trebala biti prva opcija no kao pješaku to mi je najmanje komforna opcija). Tu je još i kaj saditi… prošle godine su bile pelargonije, surfinije, bakopa, million bells, begonije, hortenzija, fuksija… od začinskog bilja ružmarin, menta, bosiljak, korijander.
E sad… ružmarin se posušio nakon par mjeseci, s fuksijama nemam sreće, ova je treća koja neće na moj balkon, hortenzija je dobro krenula pa odustala na pola puta, begonije su bile OK, ali sam ove zime zaboravio na njih pa su se posušile https://i.postimg.cc/gks7GsvF/DSC-1695.jpg
Mislim da ću ove godine uzeti million bells, surfinije (petunije?), bakopu i ne znam kaj još, a od začinskog bosiljak, kadulju, mentu i pokušati još jednom s ružmarinom.
Mesožderke su, hvala na pitanju, dobro no ne znam kaj s njima dalje… sutra idem u Botanički po informacije https://i.postimg.cc/1XTm8Sq2/DSC-1682.jpg
Jedino s čim nemam problema je nekakva orhideja i nekakva trešnja (jabuka?)… U petnaest godina nisu ni apšisale https://i.postimg.cc/cHyfnqQK/DSC-1681.jpg
S obzirom na date site, da ne budem baš skroz off topic : Date meal (slobodno podebljajte ton – komentari su bitan dio ovog recepta)

Ovdje moram dodati: nikada, ali baš nikada nemojte ocijediti pastu a da ne ostavite barem malo vode u kojoj se pasta kuhala… dodavanjem te vode (pasta water) u tjesteninu ne treba vam niti vrhnje niti maslac da bi dobili kremoznost i da pasta ne bude presuha (kao na ovom linku).

Link



I da ne bude baš na suho (poznati interijer nekome?)
Link

Cheesecake. Šumsko voće, umjesto želatine corn starch (gustin) i bijela čokolada.
Prokleto proljeće... Žao mi je što nisam naučio talijanski, osim onoliko koliko mi je trebalo dok sam radio na Cresu... ono kada ti sugovornik usred rečenice prijeđe na talijanski i uopće ne kuži da je promijenio jezik :))
https://i.postimg.cc/J0Bj2TDF/DSC-1670.jpg
Link

A ipak me malo iznenadilo… Also dakle, nakon što sam sahranio ženu (krematorij u stvari) prije, još malo pa će biti tri godine, radio sam sve kontra svih liječničkih preporuka ne bih li joj se što prije pridružio na Mirogoju. No međutim. Unatoč svim mojim nastojanjima (cuga, prežderavanja, nula aktivnosti) kontrolni pregledi su pokazali da tijelo još ne odustaje (premda ja jesam…) I onda mi je moja doktorica rekla da mogu nastaviti kao i do tada, ali da bi bilo puno brže da si kupim štrik… ili da se prizovem pameti i proživim ostatak kak se spada. To je bilo prije malo više od godine dana. Od onda smanjio kilažu za jedno deset kila, cugu na butelju tjedno, krevet počeo koristiti i za još nešto osim spavanja (što je otvorilo novo pitanje “a kaj je to meni trebalo“ i dodatne frustracije… ali o tom-potom).
I onda nova kontrola (tu sada dođe ono „ipak me iznenadilo“…) Glukoza 7,0; kolesterol 4,2; HDL-K 1,2; LDL-K 2,3; trigliceridi 1,5
Složim si nekakav dijabetički jelovnik (1300 kcal, 5 obroka na dan) i onda poberem nekakvog virusa ili bakteriju ili nekakvog hajvančića da mu (tu sam mislio reći da mu jebem mater i familiju i sve ali sam se suzdržao) i iskašljao u tri tjedna sve što nisam u dvadesetipet godina pušačkog staža (nepušač sam zadnjih petnaest godina).
Sada sam skoro pa normalan (osim šećera, ali se nadam da ću to riješiti prehranom da ne moram posezati za lijekovima) i nadam se riješiti neke zaostatke u komunikaciji (cheesecake included - bok Arapo).

Citiram Klarića iz Telegrama:“(--) Hrvatska televizija, dakle, baš tad, 28. veljače, emitira prvu epizodu putopisnog serijala “Turistički vodič” autora, voditelja i putopisca Borisa Veličana. U najavi kažu kako “sve što je na internetu i što turisti vole, Borisa ne zanima”.
Prva epizoda, stvarno, počinje s nečim čega nema na internetu. Niti igdje drugdje. Veličan, naime, pored Zagorkinog kipa u zagrebačkoj Tkalčićevoj ulici objašnjava grupi turista koju će voditi kroz Hrvatsku kako je Zagorka bila poznata novinarka i “female fighter activist”.
“Ono što je najzanimljivije za nas je jedno vjerovanje”, nastavlja Veličan, dok iznenađenje na licima turista pomalo mijenja nevjerica, “ovdje u Hrvatskoj vjerujemo da dodirivanje njenih grudi ispunjava želje”. Pa s obje ruke hvata poprsje kipa i zatvara oči kako bi zamislio želju. Isto kasnije rade i turisti s kojima je došao. “Možda to i nije bio običaj”, dodaje na kraju iz offa glas lukavog voditelja, “ali sad je postao”. (….)
E sada ja… iako mislim da se Veličan malo zaigrao (nisam gledao, samo komentiram napisano) jer mi se čini da je šlatanje Zagorkinih sisa u Tkalči pred publikom degutantno, ne kužim zakaj su se kojekakve babe i ženske udruge raskokodakale oko toga, a riječ da bi rekle o Rozgama, Severinama, Knollicama, Šuputicama… i bulumenti cajki koje okupiraju estradu svojim sisama i guzicama. Mislim ono… ja jesam štovatelj ženskih sisa (preferiram veličine ovećeg grejpfruta, rekao bih da je to C), ali to bih ipak ostavio za neke intimnije prostore.
Najte kaj zamerit ;)
Cijeli članak sa Telegrama: https://www.telegram.hr/politika-kriminal/ruzan-seksisticki-ispad-hrt-a-ovo
-je-ponizavajuce-za-mariju-juric-zagorku-i-sve-zene/


Link
Link
Link
Link

No međutim...
Manje-više redovito pratim blogove ranim jutrom uz kavu, ali se ne javljam jer se ne zadržavam dugo… popratim kaj ko ima za reći, popijem kavu i idem za svojim poslom. No eto, zadnjih dana Sara se raspisala pa palo meni na pamet da nešto iskomentiram, da spomenem Ladonu, Waksija, Lanu, da pitam nešto Bugu sveziglede Olympusa, no… neda mi se. Pa ispečem piceka i napravim pire od celera… pa ispečem palačinke s medom i orasima i natočim si plavca. I eto sada tražim kaj ima vrijednog od filmova, serija… i brljam po you tube ima li što novo od jedriličara koje pratim..
No da, mogao bih spomenuti da bi se sutra trebao naći s frendicom moje pokojne koja, iz meni nepoznatog razloga, ima jako dobro mišljenje o meni (da me nije moja pokojna malo previše nahvalila?)

Link
Link

A tko je bio tisućiti "pogledatelj"? Lana48. Malo sam iznenadjen :))

Link
Link
Link

Ovo mi ostalo iz dvadeset druge. Nemrem se sjetit da mi još nekaj fali.

Zaželio bih svima sretnu i bolju novu (mala slova namjerno), ali poučen iskustvom… najčešće sve ostaje isto (ili gore). Ipak, Sretna vam nova 2023!
Ono što se rijetko mijenja na lošije je Novogodišnji koncert Bečkih filharmoničara. U zadnjih pedesetinešto godina propustio sam, možda dva puta, prijenos iz Wiener Musikvereina-a
Link

Also dakle, najte me uzet preveć za ozbiljno jer ni sam nisam siguran kaj išćem i za kaj išćem. Ustvari imam nekaj u primislima, ali mi se još ne čini da bi to bilo za urbi et orbi.
A sad malo ozbiljnije: (podsjećanje na onu Laninu toljagu)
Link
Ovo je malo bezobrazno Link
Ovdje bih napomenuo da imam baterije Link
„nisam stručnjak, ali mogu pogledati“ Link
I da ne zamaram više (ali ima još…) Link
Link