ajebiga, moj blog

eto, na chatu nema znanih, na blogu decec lovi koke na kokice (ko sarane kapitalce na kuruzu), cestike za rodendane i uobicajeno cendranje o propalim ljubavim poduhvatima, cura koja mi se svida opadne s stolca prilikom sitanja poruka. uf, bas me puca murphy danas

...ali nekak mi fali stara škvadra sa chata. Sad uđem, neki poznati koji još imaju živaca trpit nedorasle zajebancije, ostatak nula. Sretna vremena pametnih, ponekad i grdnih zajebancija su jednostavno nestala. Zajedno s ljudima. Koji kurac su tak dugo ovi tu štimali i preštimavali chat, da bi na kraju ostal potpuno isti. I jednako ružan i na istom serveru. Fuck! Dok su se oni premišljali, otišla škvadra po drugim chatovima a tu se naselili klinci. Šteta, prava šteta. Bil je to dobar chat...

Krdo bizona moze se kretati onom brzinom kojom se moze kretati
najsporiji bizon, nikako brze od toga jer bi inace najsporiji bizon
zaostao za krdom. Kad je krdo napadnuto, najslabiji ili najbolesniji
bizoni su obicno prvi na udaru i oni prvi stradaju jer se nalaze na
zacelju krda. To se zove prirodna selekcija, i ona je dobra za cijelo
krdo bizona, jer se tako krdo rjesava onih koji ga usporavaju u
kretanju. Dakle, regularno ubijanje najslabijih clanova krda je u
principu dobra stvar za cijelo krdo.


Na vise-manje isti nacin, ljudski mozak je nakupina zivcanih stanica, a
kao cjelina funkcionira onoliko brzo koliko najsporija stanica moze
funkcionirati. Svi znamo da pretjerana konzumacija alkohola unistava
zivcane stanice u mozgu. No, zbog bioloskih razloga, alkohol prvo
napada i unistava najsporije i najslabije stanice u mozgu. Na taj
nacin, kontinuirana konzumacija gemista eliminira najslabije karike u
lancu prijenosa informacije u mozgu, sto cini mozak brzim i
efektivnijim.

Zato se covjek uvijek osjeca pametnijim nakon par gemista ...

sjedne punker, sav šareni, s iglastom irokezom u duginim bojama kraj nekog starca na tramvajskoj stanici. nakon nekog vremena ga pogleda i pita: kaj buljiš stari, kaj ti nikad u životu nisi poželil naredit nekaj ludo? stari mrtav hladan odgovori: jesam, jemput sam se tak nalijal da sam nategnul papagaja. sad samo gledam da mi ti nisi sin!

Eto, prošel je Fašnik. Svi sretni i veseli poskidali maske, razbijaju mamurluk i pokušavaju zaboraviti kaj su rekli i delali. A kaj ja? Kak da ja izdržim sam sa sobom još barem do ljeta da se vratim u svoj normalni lik? Za Fašnik sam se lepo obrijal, ošišal, okupal, namazal s pomadama i kremicama, oblekel u čoveka i kaj sad? Čak sam si i saduovske nokte odrezal! Ko bu vrag opet čekal da naraste kosa, brada, čekinje, da se bore vrate u prirodno stanje? Obleka manje, više. Zavlekel bum se natrag u staru, udobnu ofucanu jaknu, stoput krpane traperice, čižmake zalijepljene duct tapeom, navukel rukavice bez prstih, ali faca!!!! Tak sam se lepo maskiral da me ni rođeni cimer u toplovodu ni prepoznal. I još me uvek ne pozna. U vražju mater! Zgledam ko najgoriji isprdak iz nekog kafića u centru. A zima je. Nemrem se ni zavleči nekam na Velebit na par meseci da dojdem k sebi. Na kaj Fašnik naredi od poštenog čoveka. E da, i još uvijek smrdim po nekakvom hugo bossu, jebote hugo boss! Taj smrad jednostavno nejde proć! Užas! Nikad više!

zakaj svi mi musli milimo o curama koje nam nisu dale u vrijeme kad su slicile na nekaj, a sad su stare, naborane, napuhnute ili osusene i pokusavamo uci u njihove misli da li u ipal trebale trosit ono kaj je vredilo kaj je vredilo... hm, bas smo zajebani, malo smo osijedili oko uha, plocice su jos uvijek na mjestu, a sve stare ljubavi i crne rupe nasih pogleda pretvorile se u spigle koji odbijaju poglede. nepravda prirode? normalana slijed stvari? uzas stareja? jebiga....., ne znam

svima svaku neispunjenu ljubavnu želju nek vam na ovaj dan ispuni sv. Al Capone

sad vjerujem u MIB. upalim telku a kad tam film o planetu di zive sami Canjuge. muski i zenski Canjuge, uzas!

Gdi sam? Kaj sam? Koja mi je budućnost? Kaj me čeka već danas, ne sutra? Pasmater, niš! Barem ne niš dobroga. Novcih nemam, posla nemam, dugovi se samo gomilaju, a sutra ne obećava niš novoga, nikakvo kretanje u nekom pozitivnom smjeru. Samo sporu spiralu vira. Polaganotonući ljudski Titanic. I relativno velik, i relatuivno jak. I relativno naobrazovan, i relativno pametan. I relativno nov, i relativno funkcionalan. I sasvim realno tonući.

I nisam jedini. Užasno nas je puno u smjeru groblja brodova.

Kaj se to dogodilo u nama, kaj se zgasilo, kaj se slomilo? Naše je hrvatstvo '90te bilo nepotkupljivo. Neotkupljivo. Nije bilo na prodaju ni za koju cijenu. Naša zemlja, žene, djeca, domovi i poslovi nisu bili na prodaju. Makoliko god smo ih to jedno vrieme ostavili i zapostavili. Napustili smo ih da bi ih sačuvali.


Danas, pogledam, gdi su nam te vrijednosti koje smo toliko voljeli i čuvali? Nestaju, a mi gledamo. Kaj nam se to dogodilo? I onda me prasne bijes, nemoćna furija utrobe! I grč! Kojim pravom netko danas misli da je moje hrvatstvo na prodaju? Ako nije bilo onda, nije ni danas! Kaj mi se to dogodilo? Gdi je glas? Gdi je urlik? Gdi su šake i noge?

Tko je dao ovima koji mojim hrvatstvom trguju pravo na pomisao da je postalo na prodaju? Nije bilo prije, nije ni sad!
Tko je dao ovima koji trguju mojim životom pravo na pomisao da neće biti branjen? Branil sam ga prije, svoj život, živote meni dragih, naš način življenja, branil bum ga i sad!

Gdi smo stali? Kad smo zastali? Kad smo zaspali?

Baš smo sprinteri kratkog daha. Najbrže zvijeri na savani. Brzi, jaki, opasni. Ali, kratkog daha. Protjerali smo žderače grabežljivce. A hijene i šakali idu za nama, polako ali dalekosežno vjetre lešinari. I svi žderu i kolju ono kaj smo branili. Kolju i ostavljaju nepožderane lešine. Ranjavaju boleštinama i zubima, i ostavljaju. Nek se muči, nek krepa, nek propadne. Obijest klanja koju slijedi hladna sjena gladi. A mi sjedimo i dahćemo. Gledamo hijene kako pustoše savanu. Kako proždiru naš teško stečeni plijen i pretvarju svježe, krvavo, ukusno meso u drek. Udružuju se u čopore, kolju međusobno, ali i dalje pustoše savanu.

A mi? Mi hvatamo dah. Neki će umrijet od gladi. Nadam se da će nas ostati dosta koji ćemo moći duboko udahnuti.

I krenuti. I jurnuti. Ako ne bude kasno. Onda buju hijene i sitniji lešinari gnojili livade puste savane.

Ako nas još bude.

Ako ne bude kasno.

Vjersko-etičko pitanje. Da li fatalna žena znači isto što i terminalna žena? Mislim, analogija s fatalnim ilitiga terminalnim bolestima. Ako tome tako jest, znači fatalna je žena terminalna, da li to ima veze i s tim što Fata ordinira na terminalu 5 autobusnog kolodvora u Donjem Vakufu? Jer, ako je tome tako, to i etimološki i biološki i djelatno čini zatvoren krug, cjelinu, koja se, opet, sasvim logično može povezati s teorijom zamaha krila leptira u brazilskoj prašumi, koji je, opet svekružno, prouzročio nedavni potres u Rudama. Nedokučivi su putevi odljeva novca.

da li su tu samo žene neispunjenih obećanja baba vračara i muški koji do takovih žena nemreju dojti, conclusio, silomprilikaaseksualci????

napišem log koji se tiče svih i svakoga od nas (osim političara i Bozanića), i nitko da bi nekaj rekel, da makar proprducka skromno miljenje, da zagrmi olujom u duši, da mi se (iako u tu intelektualnu mogućnost sumnjam) suprotstavi...... niš, niškoristi ljudi s niškoristi vlastitim problemima i paranojama i nebitnim strahovima. ljudi divnih stihova i nikakvih stavova, ljudi koji se boje proci ulicom nepoznatog kvarta po noci bez frke i straha, PA ZA KOJI KURAC STE VI LJUDI?????????????????????????????????

Eto danas u Večernjaku velika reportaža o tomu kak su se pravoslavci krstili u Korani. OK, lijepe slike kupača izvan sezone. Čak i zanimljivo. Ali, sad dolazimo do onog krajnjeg paradoksa. Kaj pravoslavci, koji se u ovom slučaju deklariraju srbima imaju s Koranom????? To da se pereju i pišaju u Moravu ili u Pek, to već razmem, ali u Koranu????? To je. Otprilike, kao da zanzibarski ribri otiđu na hodočašće i prosvjetljenje na Baltik. Potpuna zemljopisna zavrzlama. Ako ćemo po povijesti, pa nekak bi bilo logično da su to naredili u Savi, kod Jasenovca. Ionak cendraju kak su im tam po dnu somovi razvlekli kosti predaka. A i lepo bi ih tam bilo ponovno videt. Naročito sad, dok je Sava visoka. Treći, i ne nezanemarivi vid cijelog dogođaja je i ekološki. Da su to obavili u Savi kod Jasenovca, jako brzo bi ta prljavština, dreki i pišalina završili u dragoj im domaji, ovak, zagadili su jednu od rijetkih čistih rijeka i tko zna koliko desetaka godina treba da se priroda pobrine da svo to smeće pretvori u korisno gnojivo. Eto, ja sam ekološki osviješten i to me brine.

kakve sbe gluposti ne cujes od ljudi koji dobivaju placu da bi imali titulu djecjeg psihologa pa to je uzas. tu zgdiju treba pobit i povjesat po maksimiru, nek deca vidiju kaj vrane jedeju

nekad davno, čitali smo Winnettou-a i Tarzana, odrastali uz Princa Vallianta, rasli uz nemoguće ideale i gradili si temelje budućih godina. zajebali smo, ne samo sebe, nego i nama drage ljude, jer ti su ideali, ipak, postojali samo u knjigama i stripovima. a mi, mi smo nepokolebljivo stupali njihovim stopama, krvarili i ranjavali, mamuzali dubokim ranama vjernu Rosinante i vrijeđali uzvišeno jedine prijatelje. nebudi nam nikad oprošteno