ajebiga, moj blog

Sjede tata polarni medvjed i sin polarni medvjed na santi leda i kontempliraju. Veli mali medo:
- Tata, si ti pravi polarni medvjed?
- Jesam sine!, ponosno veli otac
Mali medo šuti neko vrijeme, pa opet pita:
- A tata, jesam ja pravi polarni medvjed?
- Naravno da jesi sine!
Opet mali neko vrijeme razmišlja, pa pita_
- A mama, je ona prava polarna medvjedica?
- Naravno sine, pa nije valjda tuljan!, već pom,alo izživciran veli otac.
Mali misli, misli i opet pita:
- Čuj tata, a i dede i bake su svi PRAVI polarni medvjedi???
- Ma jesu sine, svi su pravi polarni medvjedi i koji ti je kureac s tim pitanjima!!!!???
- Ma tata, jebeš tradiciju, meni je zima!

Dakle, za one koji neznaju kaj je ajntopf, ne bum objašnjaval.
Za početek, bitno je imati nekolko rekvizitof. Kuhinjske ne bum navodil, oni se spodrazumijevaju. Isto tak i vatra. Šparhet, logorska, primus, tak sejedno. Ono kaj je bitno za opstanak pri nabafki špeceraja su četri bitne stafke: duplonjka, dve patrone s krupnom sačmom (dve su nužne, dobro je imati ih puno više, nikad se ne zna...) i pajser. Dakle, šluk rakiješine i na posel.
Prvo, pripreme su već davno prošle, dobro si poslušal di skiči pajcek tak da znaš di je bilo kolinje. Onak da te ne vidiju dobro si proučil kak su pacali i zdimili meso. Bitno je biti dobro obaveščen. Tak si izabereš dvorišče di znaš da je meseko lepo i dost dugo pacano i di nisu šparali na soli. Ak je gazda zaboravil skuriti f pušnici i koju granu borovice, zaboravi, ni dobro zdimleno. Tulike o mesu. Za zelje se je treba isto tak informijerati kak gospon Bog zapoveda. Ak se špara na soli i ak se malo lišća baca kad se zelje čistilo, zaboravi. Isto tak pazi da nebuš f dvorišče zašel di gazdarica zelje na placu prodaje. Obično i ocat u to ide, a to je greh, kak i Velečasni i dragi Bogek znaju. Za krumpir, grincajg i luk samo pazi da vrt ne zalevaju iz septičke jame. I ti prodajeju na placu. Tak, to si se videl dok je za to bilo vreme, poliznul plajvajs i zapisal. Bedak pamti, spameten piše.
Tak, nojca je došla da se požirak z nečim finim popuni. Z pajserom si već odprl klet za koju znaš da nigdo ne došel i da buš f miru Božjemu jel. Čekaj da lisjak triput zalaje i na posel. Sa su dvorišča i hiže koje treba posetiti zapisana, pak po redu. Pajser je za odpiranje pušnic, podruma i za pese. Duplonjka je za saki slučaj, ak nisi dost tihi bil pak se gazda zbudil, ili ak je prekletu televiziju glel, da ga natrag pošaleš. Ono kaj se drpiti mora je: dve glavice luka, češnjak, kila fino rezanoga kiselog zelja, grincajg, pol kile sušenog pajcekovoga vrata i par kobasic. Dva prsta špeka dobo dimlenoga su kak sveta vodica. Bogmigreheprosti. Z semogućim pajserom si si poslužil selski dućan u jenu uru po ponoći i zel flašicu hrena i flašicu zenfa. Bormeš i papar, sol i ljutu papriku. Ak te i vloviju za to neš dobil više od pet let f Lepijaneru, ni to puno vredno je. Kaj, par kuma. I lepo, z noge na nogu, črez šumu i lug, prek livade i rakite nazaj f kleticu di vatrica već gori. I direktor f bačvici mirno i spokojno, kak Isusek f jaslicama, na tebe čeka. Bogmigreheprosti.
Prvo, direktora iz lagvića f pehar natoči, na stol deni, kupicu natoči, prekriži se, poljubi kupicu i zeksaj.
Nož svoj svagdašnji, dobro nabrušeni z koricah zvadi i luk lepo skosaj. F rajngli malo masti rastopi, onak za pol jušne žlice, tek tulike da dno ne suho bilo i na to luk deni. Čistam polefko i čistam kratko. Nesme ni požuteti, kamli se zgoreti. Proč z vatre ž njim. Naslaži prst debelo zelja na luk. Pajcekof vrat na šnite prst debele zreži i na to poslaži. Med to narivli na prst debelo zrezane komade špeka. Kožu od špeka posebno deni, to neš jel. To buju lisice. Klobase z obadve strane, onak kak na rabošu, ukoso ne preduboko nareckaj i potlem po dužini razrereži. I njih tam nutra med vrat i špek narivli. Na se to deni lepo očišćeni i na velke komade trezani grincajg. Liščobu baci, samo korenje tu nutra ide. Se to skup pak z pol prsta zelja pokrij. Krumpir kaj si ogulil, na pol prsta debele šnitice zrezal sad po tomu nasloži. Dobro posoli, deni papra i z hrenom i senfom nemaži. Naj šparati, Bog te bu kaznil. Se lepo z pol prsta zelja pokrij i z črlenom paprikom fest, ali ne preveč posipaj. Ak si celo ovo vreme zaboravil pehar direktora spiti, se črez oblok moreš hititi, se si zesral i Bog bu te kaznil jer si se coprnice iz celoga kraja na vrat navlekel. Ovo si si prvo moral pročitati! Ak si spameten bil i direktora polefko ali sigurno pol pehara spil, dobro si naredil. Natoči si jenu kupicu i par drevih f šparhet hiti. Sedni se i počini. Zaslužil jesi, ali ne buš dugo mudoladil. Kad si kupicu spraznil, natoči vode da bu pun f pehar di je malo manje od pol litre direktora ostalo i to f rajnglu zlij. Deni na šparhet na laganu vatru i odi delat kaj ti se hoče na tri vure. Naj se napiti, jer buš zaspal o buš onda vuglen jel! Najspametnejše je f selo kakvoj udovici ili raspuštenici otiti. Ali pazi, naj ni vatru pozabiti. Zato odi k jenoj, obavi posel, odi f klet, hiti koje drevo f šparhet, pak odi k drugoj. Ak moreš. Naj više od tri opslužiti jer buš doma četveronoške išel pak te morti f šumi i još koji srnjak naguziti more! Zato duplonjku nigdar pozabiti! Gdar su tri vure i tri udovice ili raspuštenice prešle, odi doma jest. Ne ti žal bilo!

gledam danas kak nas mili gay pride premijer veli na vijestima kak ulica ne rjesava stvari. istina. ak bumo delali prevelka sranja, samo pogorsavamo antinu poziciju. ali ne boji se nas vrli anusolog za antu nego za sebe i pri tome zaboravlja da je ta ista ulica krenula '91 i omogucila njemu i njemu slicnima da budu tu gdi jesu, da budu lijepi, masni i bucmasti, konjak efendija danonocno pijan, svi bogati, a bogate i njihove nadolazece generacije. na racun ulice, mili moj guzicaru, na racun ulice. ulica vas je sa suncanih pasnjaka primila k sebi. ulica vas je stvorila i ne podcjenjuj ulicu!

...definitivno smo za europsku uniju. nismo dostojni da se nazivamo drzavom. postat cemo smetliste visokorazvijenog dijela i trziste otpadaka. i zasluzili smo. nemamo politicara koji se s pravom moze nazvat hrvatom, nemamo vladu koja radi za vlastitu drzavu nego za vlastiti dzep. ovakvi, nemamo nikakvog prava niti se smatrati drzavom, niti je vise imamo. prodali su ju.

Dakle, pukla danas rasprava u birtiji o Aleksandru Makedonskom. Kaj sve nisu nabaljezgali o jadnom čovjeku da me sve bilo sram. Te zatukel tam nekakve perzijanere, te osvojil Indiju, te bil peder, ma svega i svačega. Zapeli za čovjeka, ko Bandić za život u gradu. Koji kurac oni znaju o Aci Makedoncu. Ma nije bilo čovijeka, od Trešnjefke do Dubrave koji je pekel takve pljeskavice i ćevape kao Aca Makedonac u svojoj pečenjari. Za zagutit se u njima. Kakve je veze on s perzijanerima imal? Jedina veza kaj ju je imal s vunom su bile ličke čarape i pokrpani pulover. I Indija, kaj bi on tam delal, pa nije ni Malnar dosel dalje od savskih jezera, a Aca ak je bil do Velike Gorice, puno sam rekel. A kao i Malnar, za Samobor je samo čul. I kak je mogel, ak je bil peder natući sedmoro djece? I koji to peder ščipa za rit kumice na placu?????? Pa se raspriičali o njegovim starcima. Kak mu je stara bila komad, coprnica i da je imala zmije! Acina stara se nikad nije brijala, a trebala je. I to ne samo estetike nego i higijene radi. Navek su joj nekakvi ostaci hrane visili s brkova a zulufi bili masni kaj svijeće. Da li je imala zmije, to ne znam, ali mi se čini da se je dotepla z nekakvim cirkusom i tu vlovila njegovog starog, koji se, onak, među nama nije zval Filip nego Toša i imal je obadva oka. Iako je dioptrija bila dostojna pepeljara. On se je isto tak dotepel odnekud s kokicama i kiselim-veselim i ostal na tekmama. Ma velim, ko Bandić. Koje bedastoće se danas čujeju u birtijama, to je strašno. Ko u saboru.

suze mo teku, ne kapaju, cure ko otopljeni snijeg, mislim na '91. i nek teku, nek cure. nema te sile na ovom svijetu koja ih moze zaustaviti. nema tih novaca koji mogu kupiti moje srce. gotov je film. ode braveheart, odose moji prijatelji u svijece svakih sisveta, ode nekaj u kaj smo vjerovali. i nek jesmo. i nek je otislo, zablistalo je kao zvijezda padalica. i nek pada kao moje suze sad.

ak sam ikad zivel prije, moral sam biti irac, ne skot, ne nordsman, nizaboga beninac. ne, irac, lud kakav jesam i kakav sam rodenjem, irac. ak se opet rodim, rado bi da to bude 1920 u irskoj. jesam hrvat, ali malo ideala vidim koje nismo prodali, ne bi se rado opet rodil tu, ne opet tu. previse pizda za koje se vise ne bi boril. i previse boli. i dusa i srce. i jedino moje malo, cemu bum te ucil, kaj bum ti prical, fuj! o cemu, o mrtvom kvartu? o kinderstubeu? o gradu koji je postal tor? uzas i jeza oca koji nema kaj reci kceri o gradu u kojem je rodena

Eh, da. Finili su Mare bali. Nakon tri dana bančenja i prežderavanja, gosti su, jedan po jedan, par po par, tuho i neprimjetno nestali. Ostala je hrpetina znazanog suđa, ukoričenog pirea u rajngli i sveobuhvatna glavobolja koju direktor stalno vleče za sobom. Tup! Kuća prazna, nema žamora zajebancije ni dahtanja po sobama. Ostal si sam da to ni Toma Bebić nemre opisat. Skup sa zmazanim suđem. Ali i s jednom nesarmicom i klobasom u božanskom saftu. I još malo zelja med tim. Tu prestaje svaka ponizna i smjerna čarolija. Tu počinje pravi bijes i furiosa čarobnjaka. Nema više čišćenja ruku duše i tijela. Ne. Ovo je čarolija bijesa i netrpeljivosti, vatromet urlanja i mahanja čarobnim štapom. Bez milosti, bez poštovanja. U dnu čarobnog kotla još čekaju posvetu ostaci njenog visočanstva sarme (obrati pažnju na mala slova), jadno očekujući tko zna kakav loši svršetak Sauronovih obećanja. Tu se vidi moć Bijelog Čarobnjaka. Dizanje mrtvih i obeshrabrenih na tron Delicija! Jedna mala nesarmica i jedan frtalj češnjofke. Normalno, završili bi ili u smeću ili u pesjoj zdelici. Ali ne. To nebumo dozvolili. Nek svo suđe ostane neoprano, nek se pire kori i uzgaja plijesanj! Malu, nemocnu nesarmicu, frtalj nekad ponosne češnjofke i zelje, milo zelje, ne dajemo zmajevima prošlosti! Da ne govorimo o bistrom saftu prožetom svim mirisima i okusima prigorskih bregih pod prvim mrazevima! Dunque, skupi sav bijes i ogorčenost stoljeća prezrenih i kupi konzervu Bažula. Onog tamnog, najtamnijeg. Grubo i uz kletvu istoči iz konzerve tekućinu koja je tu samo zato da ti makne nofce iz žepa, tj. popunjava težinu. Ali ne svu, kad postane gusta, ta je jestiva i blažena nepcu i želucu. Uz još gorije kletve i proklinjanja, stresi Bažul i krv njegovu u vještičji lonac u kojem čekaju smjerno nesarmica, osakaćena češnjofka i zelje. Milo zelje. Nemoj miješat!!!!!!! Duhovi to ne vole i često se okrutno osvećuju! Primi lonac za vuha i zaspinaj par puta! Prokuni pri tom, trgofkinju kaj neće vraćat sitno, jer navodno nema, vlasnika konzuma, jer nema hrvatskog Bažula, pa jedeš talijanske brabonjke, sebe kaj si uopće krenul u sve to i goste koji nisu oprali suđe. To sad naravno čeka tebe, ili neke druge goste. Dodaj soli, ili ako si dovoljno pametan da toga imaš u kući Aji shija. Neću ulaziti u sitnice kojih u mojoj vještičjoj kuhinji ima, ali to je dost. Deni kuhat na LAGANU vatru sat vremena i uživaj u Bažulu sa Zeljem, nenadjebivog okusa, sam, bez gostiju, bez smetnji, obitelji objasni da imas PTSP ida, ak ti netko dojde blizu ima veliku šansu postat delikatesa idućenedjeljnog ručka. Tulike sam imal za reći. Idem jesti. List susedove kćeri ))))))))). Joj, da mi bar da............

Onaj pravi, istinski gešmak sarme nije zajebancija.
Zelje nesme biti isprano, mora biti ona prava razina kiseline, ko u najplemenitijem vinu. Ona prava, iskonka kiselina prirodno ukiseljenog, domaćeg zelja. Onaj pravi saft koji stvara samo sol.
Onda meso, nemre to biti samo sfaširana govnarija kaj se kupuje u konzumu, ne. Ne. Dvije trećine govedine, ne junetine, ne teletine, govedine, i jedna trećina svinjetine. I jedno i drugo od plećke. Ak je od buta onda je presuho. To je ono kaj mesar ima za dati. A doma, mmmmmmm, cmrc vepra nutra. Samo cmrc, jer je suhi kaj trešće, i za polovicu ukupne mase srnetine, mmmmmmmm. I još kad se fašira divljač frknut petinu od količine dobro dimljenog špeka. Naravno, kožice i hrskavice uvališ vjernom pesu ili mačku kaj se mota pod nogama. To ni za jest. Rasteraj vukove, susede, decu i žohare pak zemi par češnjofkih i razreži ih na frtalje. Isto tak i dva para domačih kobasa. Zviz! Na frtalje.
Dan prije, kad si umiral od gladi i šparal sve za goste i za sarmu uspel si speči nekakav stari špek i kupovnu kobasu f roru. OK. I kobasa i špek su već davno u zahodu, zeprani zmazanim guzicpapirom, ali mast u protvanu je ostala. E, to je svetinja! Mast od prepečenog špeka i klobase. Operi ruke, dušu i tijelo, pomoli i pokloni se, to je duša buduće sarme.
Sad dolazi sveta biljka, luk. Stoljećima su se ljudi liječili i tjerali zle duhove lukom svih vrsta, ovaj naš svagdašnji je luk, ne češnjak, ne sremuš, ne lučac, ne kozjak, obični luk. Znutra beli, zvana črlene ljuske. Kak i obično, zajebancija je očistit ga i nakosat, ali i to je dio rituala Presvetle Sarme. Nemora biti koznakak fino nakosan, ionak bu se raskuhal.

Znači, maščoba od klobasa i špeka je spremna, luk je skosan, idemo se poklonit Snagi, tj, mesu.
Operi ruke, dušu i tijelo vodom i inim dezinficijensima moderne civilizacije. Srce operi direktorom ili bilo kojim bijelim glavoboljčekom koji je pri ruki. Trebal bu ti i posle. Za posvećenje proljeća. Svo sfaširano meso, i govedinu i pajceketinu i divljač izžnjaraj ko najbolju šesticu kaj ti je dopala ruku (ak si u životu imal tu sreću. Ja jesam pa znam kaj govorim). Vegeta je uvreda za svakog pristojnog kuhara, to se zna. Je, kad na Tvju pokazuju kak se u šalicu bacaju lopate, ali, pajsadovo, ak imaš mesa za kilu, čajna žlica, ak imaš mesa onda kavena. Duplo tolko se dene soli, a isto mlevenog papra. I sad opet žnjaraj i uživaj. Mislim da me lezbe buju razmele a pubertetlije pojma nemaju o čemu govorim. Sad dojde riža. Kolko je bilo kavenih žlica soli, tolko jušnih žlica riže (za one kaj znaju kaj delaju ričeta ili heljde), ak su bile kavene, onda pol toga. Žnjaraj!!!!!!! Sjeti se gladne djece na svijetu, smrznitih u Pakistanu, žrtava Hirošime i nategni guc, dva direktora i žnjaraj, ali polagano i s rešpektom! I moli Boga da se nikomu nisi zameril! I moli za oprost sve pretke koje si izdal u njihovim nadanjima slave familije i potomaka!
OK. U velki lonac, NE RAJNGLU NI ZA BOGA MILOGA!!!! scedi maščobu i hiti na to skosani luk. Sad nježno, bez žurbe i živciranja pokrij dotični, gorespomenuti luk rezanim zeljem. Tak da pokrije sve, ali da se još kuži da je luk ispod. Znači ne hiči ko z lopatom. To je nježni krevetac za frtalje klobasa i češnjofkih. Tiho ih u svečanom pijanstvu položi na to predzadnje počivalište. Ili možda predpredzadnje, jebiga ko bu brojal do zahoda. Tak, deni im mekani pokrov od rezanog zelja nek ih pokrije da se ne vidiju i ne mamiju na grickanje.

Sveto Meso, Sveta Snaga, udruženo sa Svetom Rižom. Operi ruke, operi dušu i tijelo, očisti srce direktorom i lagano se približi Njima, moleći tiho i skrušeno. Oprez!!!! Ovo je duhovni pupak cijele ceremonije Svete Sarme! Nakloni se, izmoli sedam jin i janga, potegni deci direktora i kreni! Laganim pokretima, nježno, izuzimaj količinu Svetomesnorižne smjese kolko ti stane među dlanove, još nježnije ju zaokrugli i stisni ko faširanac. Uz blagoslove i molitve položi svaki taj faširanac na mekani pokrov zelja koji pokriva kobase, koje leže na zelju, koje pokriva luk, koji se paca na maščobi od kobasa i špeka. Kad si popunil sav prostor, pazeći bogobojazno da se faširanci ne preklapaju, posveti ih s tri čajne žlice ribanog hrena i uz dužno poštovanje pokrij sve rezanim zeljem. Zemi posudu sa soli, desnom rukom, uzmi prstohvat i baci ga preko lijevog ramena. Zatim smjerno raspi šest prstohvata soli po zelju.
Blizu smo kraju čarolije. Nježno, ko kad dobermanu uzimaš lopticu, dlanovima sve skupa pritisni u tortu. Zalij vodom (nemora biti iz Lourdesa ili Međugorja) dok ne dojde do ispod gornjeg sloja zelja. E sad, sad dolazi tricky part. Uz krajni oprez i molitve svim bogovima i božanstvima kojih se možeš sjetit, dotoči direktor ili bilo koji drugi najgori kiseliš koji si mogel najti tak da prekrije gornji sloj zelj, ne više od 2mm!!!!!
Očisti ruke, dušu i tijelo, rasteraj decu susede, rođake, čak i kućne ljubimce, poljubi lonac, poklopi ga i deni na najmanji mogući plamen kaj na šparhetu moreš najti, ak imaš struju, moreš sve skup hitit kroz prozor i trebal si ovo pročitat prvo. Dunque, kad si lonac sa Svetom Sarmom denul na Sveti plamen svih gladnih, otegni ostatak direktora i sjedni u fotelju Mudrih. Tu ostani četiri sata, u tihoj kontemplaciji (ako familija ima namjere smetat, položi nabijenu sačmaricu u krilo), digni se polako i u tišini, svakih sat vremena i mirom i svetošću Sadua primi lonac za vuha i samo zaspinaj sadržaj par puta, NE DIŽI POKLOPAC!!! Nakon četiri vure Sveta Sarma je gotova i spremna pričestiti gladne.
Star sam ko biblija i oduvek sam mrzil sarmu zamotanu u lišće kaj smo ovak i onak svo hitali. Ovo je za one koji mrze one listove u koje je sarma zamotana.
PS. nisam ja kriv, jebiga ,badbluegirl je potegnula temu o sarmi, jebite nju, ne mene

Gledam «Drop zone», brijem po nekim drugim zemljopisnom koordinatama, u neko sasvim drugo vrijeme. Lupam srcem po nadbubrežnoj žlijezdi u potrazi za izgubljenim adrenalinom. Stare brije, stare furke, stare pizdarije samo izranjaju iz potiljka i sudaraju se sa slikom s ekrana. Srce treperi, ne kuca, mišići se stežu svakim pokretom glumca ili slikom iz sjećanja. Koliko pameti i ludila stane u flašu tequile? Fuck, koliko najlonskih vrećica treba za kutiju Luckya da ostane suha u močvari? Dva ili tri kurtona na cijevi? Jebo alufoliju na zatvaraču kad se vidi na milje. Sve u svemu, jebo M16. Douglas Dakota i padobranci koji ispadaju iz nje u zalasku sunca. Just do it and jump. Naslovna stranica. Nekad davno, dok su još očevi bili djeca, a majke curice s kečkama. Brzo smo odrasli, još brže ostali mladi. Očevi su ostarili, majke postale bake, a mi smo ostali djeca. Prerasli su nas i sinovi i kćeri. Vrijeme nas nije mazilo, ali nije ni pazilo na nas, mi smo oni kojih se nije ni sjetilo. Adrenalinski freakovi. Freak brothers bez acida i trave. Munje koje nikad ne stignu na cilj. Čemu ja sve ovo pišem? Nema razloga, barem ne nekog bitnog. Stvar trenutka. Poriv. Trenutak dobrog vremena koje sam doživel. Dobra sjećanja. Dobri ljudi i još bolji ubojice. U kinu Balkan je igral film «Posljednji vlak za Katangu». Bil sam još klinac, ali sam nakon tog filma znal di bu mi mjesto kad narastem. Ne kad odrastem. Salut! ...Salot? Možda, one mans villain, another mans hero. Nema veze, vrijedilo je.

Pitanje je trenutka, ne dana, mjeseci ili godina, kad umire duša. U beskrajno kratkom odsječku vremena eksplozivno postaje jasno da vrijednosti u koje vjeruješ ne postoje. Godinama (da godinama, haha, malo fali do pol stoljeća) se hranim idejama, utuvljenim vrijednostima, slikama slavne prošlosti još slavnijih predaka. Udresirano poštenje regulira kurtoazne odnose s ljudima, susprezanje u reakcijama i vjeru u poredak. Godine nose vjeru, strah od kritika, u krajnjem slučaju strah od zakonskih represalija života u društvu. Vrte ih mozgom, mišičjem i živcima. I uvijek kao opravdanje stoji NADA, nada u to da to za kaj si dresiran ipak postoji. Strpljivo podnosiš nepravde navodim mirnim snom (malo kurac, ko još spava mirno na prazan želudac, s mislima na dugove koje nemože otplatiti), s nekim farizejskim podsmjehom gledaš kako svijet zapravo ide savim drugim tijekom, osjećaš se nekako iznad svega toga. I tada, kao u Big Bangu, stvori se novi svemir kaosa, jasnih pravila igre rizika i sirove grubosti. I kreneš. Meni su rekli da sam puknul. Neeeee, nisam puknul ja, pukli su zubi kretenu tog svevremenskog kaotičnog svijeta, u trenutku bez razmišljanja, bez vremena, bez ograničenja. Razletila se krv po njegovom savršenom odijelu i skupim cipelama, po besprijekorno ofarbanom zidu, po mojem šljakerskom ovarallu kao zvijezde novonastalog svemira. Da li sam ja to postao normalan, ili mi je samo umrla duša?

tražim striček-sittericu, ne stariju od 26 godina. ne treba preporuke ali je bitna fotografija. plaća onak, kak se kad kaj ima. radu u dragoj nam domovini. smještaj osiguran, lanac je dovoljno dugačak da omogućava potpunu slobodu krteanja od kupaone, oko šparheta i sudopera, pa sve do kreveta. kaj se mene tiče može biti i pušačica. jedini uvjet je da ne loče i ne drogira se, jer sam na to alergičan a brz sam na okidaču. hvala

dajte, odjebite me glasno, bar danas. bar danas imajte muda pobunit se. bacite sav šljam isprika, bar da ga čujem. recite mi da nikamo ne spadam, ni ja ni moji dečki, gnoj plodne slavonske zemlje. imajte muda i stišajte me, imajte muda i pogledajte me. mene i moje dečke. nemate vi tih muda, danas. samo danas. i svake godine. i tako u mrak povijesti. nikad necete imati muda. ZA VUKOVAR, ZA HRVATSKU, ZA HOS, ZA ZADNJU KONZERVU BAŽULA!

Izmislili smo svijet u kojem dobro uvijek pobjeđuje, svijet hepiendova i nagrađenih poštenjaka. Oslikali smo savršenu kuglicu plavetnila na tamnom svemirskom bezdanu. Propovijedamo ljubav i razumijevanje jedni drugima, i trećima i desetima. Svima samo ne sebi. Žmirimo čvrsto na suru i bjelodanu zbilju vlastitih običaja, navada i uzusa. Glupavo i dalje dijelimo letke s izmišljenim vrednotama prolaznicima. Mi smo čisti i sjajn. Mi smo blaga janjad, nevina i pošteđena svih zlih i griješnih misli. Dajte ljudi, pa pogledajte se u špigl. Posluhnite se u razgovorima. Pustite potisnute misli neka slobodno krenu. Sjetite se kaj ste noćas sanjali. I onda recite:“mmmmmmmmmmm, nice!“. Ako vam bude do toga. ))))

I kako Biblija kaže: „Malo nas je, ali smo zajebani…“, lagano premećemo konce svojih i tuđih života među prstima, vrtimo sreće i nesreće, uspone i padove. Mi, koji smo zajebani. Tvrdi. Neumoljivi. Mi, umišljeni. S pravom. I razlogom. Mi, kojima je rođenje dalo sve, a život uzeo još više. Mi, izopćeni, mi koji skreću poglede drugih. Mi, koji vrte misli drugih u virovima zajebancije. Mi, koji sa smiješkom čekamo da nam se kiša osuši na plećima i radosno čekamo noć. Mi, koji pozdravljamo Sunce nerazumljivim molitvama i ritualima. Mi, razbludnici i raspikuće poderanih potplata. Mi, koji lutamo svijetom smrtnika s hihotom u grudima. Mi, ostaci pradavnih vremena bogova i ratnika. Mi smo strah u plačnim očima, grč praznih želudaca, vrisak rođenja i hropac smrti. Mi smo mi, zajebani.
E pa ak sad nema komentara, onda ste zbiljam zakurac 