O životu

Ne smatram da je to loše.
Ne mislim da su loši koji to rade.
Samo se pitam zašto to rade.
Što time dobijaju osim što niko ne može pogledati
njihov profil dok su deaktivirani.

Uzimajući u obzir jučerašnju raspravu što je po zakonu
samohrani roditelj naglašavam da neću po zakonu
nego po svom mišljenju.
Znači samohrani roditelji su svi oni koji sami,bez
partnera/ice odgajaju djecu.Nevažno jesu li ikada
bili u braku ili vanbračnoj zajednici ili nisu.Jesu li
razvedeni ili udovice/ci.Primaju li alimentaciju za djecu
od partnera/ce ili ne.
Po mom mišljenju svim samohranim roditeljima bi
država trebala isplaćivati alimentaciju za dijecu.
Roditelji koji ne odgajaju djecu bi trebali plaćati
državi tu alimentaciju,naravno ukoliko su živi i ukoliko
se zna ko je roditelj,otac/majka.
Htjeo bih još nešto reći.Svi bi trebali pre nego dobiju
djete,polagati neki test roditeljstva i tek kada ga
polože imali bi pravo biti roditelji.Samim tim i biti
samohrani roditelji.

Prisjećam se,druga polovica dvanaestog mjeseca
prošle godine,TV emisija "Svaki dan dobar dan"
tako se zvala ako se ne varam.
Jedni od gostiju,bračni par koji se upoznao na Iskrici.
Nakon što su se neko vreme viđali ona ga upozna
sa svojom mamom,a kasnije ga pita hoće li je oženiti.
E to je ženska preduzimljivost :)))
Nema cile mile,neka ga mama upozna i da svoju procjenu
ona je ipak iskusnije i realnije će da ga procjeni kao
osobu jer će ga sagledati bez ljubavnih emocija i ako
da prolaznu ocjenu,tj svoj blagoslov onda umjesto
u kafić/restoran pred matičara ili još bolje pred
svećanika,što je sigurno sigurno je:)))
I eto ja sada učim od nje pa pitam hoće li me neka
upoznati sa svojom mamom i zaprositi?

Link

Vi koji pratite rukomet i evropsko prvenstvo
što mislite hoće li večeras Hrvatska pobjediti Francusku?
Iskričarke izvinjavam se što ću vas na ovom blogu zanemariti
osim ukoliko i vas zanima rukomet,pa i one muške koje rukomet ne zanima.

Pretpostavka,kod kuće ste ili u stanu.
Na Iskrici ste i tipkate pvt s nekim iskričarom/kom
s kojim/om se već neko vreme dopisujete.
I dok se tako dopisujete on/vi predloži (te) da se
tog dana upoznate uživo,da odete na iskričarske "kavu".
Oboje ste slobodni (nemate ništa isplanirano za taj dan)
nemate nikakvih obaveza tog dana i dogovorite se gdje
i u koliko sati će te se naći (sastati).
Koliko vam treba vremena da se spremite za tu prvu "kavu"?
Kavu sam stavio pod navodne znake jer ne mora to biti kava.
Može to biti sok,vino,pivo ili što već.
Pretpostavljam da potrebno vreme zavisi i od toga gdje ste se
dogovorili srsti,a zavisi i od toga jeste li muškarac ili žena.
Ipak bez obzira gdje ćete se sresti znate neko okvirno vreme
koje vam je potrebno da se spremite.

Mislim da za sve što napišemo,izgovorimo,učinimo
trebamo snositi odgovornost.Odgovorni smo za
sve što izgovorimo ili učinimo.Ništa se ne tiče samo
nas,uvjek je tu još neko.
Ovoga puta govorim o braku i razvodu.
Sami biramo s kim ćemo u brak,s kim osnovati
obitelj i sami odlučujemo o razvodu,kada više
ne želimo s nekim biti u braku.
Ok to je naše pravo i niko nam nema pravo
određivati s kim ćemo u brak ili s kim nećemo.
Isto tako niko nam nema pravo određivati hoćemo
li se razvesti ili nećemo.
Istina svi smo mi samo ljudi i svi mi grešimo.
Možemo se zaljubiti u nekog pogrešnog i tek kasnije
shvatiti da smo pogrešili.Može se neko u braku odjednom
promjeniti ili tek u braku pokazati svoje pravo lice.
I što onda?Naravno razvod.Ne mislim da na silu
treba ostati u lošem braku i trpiti.
Ipak nismo samo mi u tim odlukama,tu je i naš partner
a često su tu i djeca.Mi biramo hoćemo li imati
djecu i koliko djece.Djeca ne biraju hoće li biti rođena.
Naš partner od kojeg se razvodimo ne odlučuje
hoće li ostati u braku ili neće.
Zato bi pre braka i osnivanja obitelji trebali dobro
razmisliti volimo li osobu s kojom ćemo u brak.
Poznajemo li tu osobu dovoljno.Imamo li iste
interese i jesmo li slični.Cijenimo li tu osobu ili
samo osjećamo strast prema toj osobi.
Kada se jednom odlučimo za brak,onda moramo biti
sigurni da želimo provesti ostatak života baš s tom
osobom.Da baš ostatak života a ne dok traje traje.
Kada se jednom odlučimo imati djecu trebamo
biti sigurni da želimo djecu baš s tom osobom.
Važno je i koliko želimo djece.
Kada jednom donesemo te odluke,trebamo stojati
iza njih i snositi odgovornost za njih.Kada jednom
donesemo te odluke nema više ja sam se predomislio
ili ja te više ne volim i hoću slobodu.
Tada smo u braku i imamo obitelj.Sami smo tako
izabrali i trebamo se brinuti o toj obitelji u prvom
redu o djeci koju nismo ni pitali žele li biti rođena.
Trebamo skupa sa svojim partnerom da im pružimo
ljubav,da ih othranimo,odgojimo i odškolujemo
najbolje što znamo i umijemo.Djeca imaju pravo
na oba roditelja i trebaju roditelje koji se vole
i koji ih uče svojim primjerom ljubavi.
Više nismo slobodni,nismo solo u zajenici smo
i trebamo živjeti po pravilu zajednice u kojoj je
svako svakome odgovoran.Partner je odgovoran
partneru,djeca roditeljima i roditelji djeci.Nema
više ja hoću nego mi hoćemo i nema više moje
nego naše.
Jedan moj banalan primjer.Nikada nisam imao djecu.
Ne zato što nisam želio ili nisam mogao.Što sam mislio
da ga othranim,odgojim i odškolujem.Ne,ne zato nego
što bi to djete vjerovatno takođe bilo invalid kao i ja
i moja nezakonita supruga.Šanse da bude invalid
su bile 50%.
Mogli smo mi tada reći,želimo djete i imat ćemo ga.
Možda će ono biti invalid,a možda i neće.Pa što,ako
i bude inavalid,pa i mi smo invalidi pa živimo.
Ne nismo bili spremni preuzeti tu odgovornost.

Link

tape blogija (21 vjek)

Ja često budem na Iskrica blogu
i pročitam ono se nudi i što mogu.
Ima ovdje raznoraznih blogova
za ispiranje duša,srca i mozgova.

Ima puno svađa i prepucavanja
i muško/ženskih omalovažavanja.
Razne psovke pročitat se mogu
i pretnje da te obore s nogu.

Ni neke pvt prepiske nisu tajne
i one na blogu postanu javne.
Ko s kim kad i gdje pročitat se može
i mnogi se na tu tuđu intimu lože.

U ime istine,ne treba ni to kriti
može se ponešto i lijepo pročitati.
Ponekad i kulturno porazgovarati
opustiti,nasmijati i razonoditi.

Ne manjka ovde čak ni jela i pića
ne fali ni svkojakih slika i linkića.
Političke teme se na blogu nađu
pa i one nerjetko izazovu svađu.

Nažalost ljubavi ima ponajmanje
sve se svodi na strast i seksanje.
Vjernost i odanost nisu u modi
sad tijelo umjesto srca kolo vodi.

Koga što boli ili što voli o tome i piše
po komentarima se vidi kako ko diše.
Svi smo mi slični,a opet nekako različiti
i svi imamo svoj razlog za ovde ostati.

Prodaje čovjek jabuke.
Dođe prvi kupac i traži pola kamare jabuka i još pola jabuke.
Prodavač mu proda koliko je tražio i kupac ode.
Dođe drugi kupac.I drugi kupac traži pola kamare i jš pola jabuke.
Prodavač proda i njemu koliko je tražio i kupac ode.
Onda dolazi treći kupac I on traži pola kamare i još pola jabuke.
Prodavač mu proda koliko je tražio i kupac ode.
Prodavaču nije ostala ni jedna jabuka.
Ni jednu jabuku nije prepolovio.
Nijednu jabuku nije imao prepolovljenu.
Koliko je čovjek imao jabuka?

Zaigrajte moje noge bose
ko i one što cipele nose

Igraj mala pa poskoči
da ti vidim crne oči

Moj fesicu zaigraj na glavi
kao cura na zelenoj travi

Pogledaj je preko kola pobro
kako je se dotjerala dobro

Igraj mala ne stidi se
pomrčina ne vidi se
do bećara svog
oka garavog

Crne oci rodila mi nana
a zaigrat naucila sama

Mala moja ko ti kosu redi
na njoj moji ostaju pogledi

Moj dragane dok si na terenu
nađi nekog da ti ljubi ženu

Misliš mala da ja volim tebe
ajd budalo ne volim ni sebe

Moram ženu milovat ko mačku
ako neću ode u njemačku

Došla mala za poljubac pita
ja joj dao novine da čita

Crne oči rodila mi nana
a garave imam kod dragana

Oči moje ko bombona prava
ko ih voli nemože da spava

Volim diku jer kod njega nema,
energetskog raspada sistema.

Sokica sam i sokacko dijete,
becarusa od glave do pete.

Moga dike pismenost je znana,
on budućnost čita mi iz dlana.

Imam kuma, a imam i kumu,
kuma nosi gacice na gumu,
aoj kumo da mi nisi kuma,
pukla bi ti na gacama guma.

Ženit ću se i ja ove zime
da se majka ima svađat s kime

Ženiću se onom koja puši
nek' mi meso na tavanu suši.

Selo moje baš si selo bilo
dok sam hodo dok sam barabiro

Ja sam svoga đuvegiju
pritisnula uz kapiju
nek me ljubi makar silom
kada neće nikad milom.

Nemoj mala da te ljube djeca
doće lola svakog mjeseca

Nemoj mala kazivati ko je
poljubio bijelo lice tvoje

Ja malena,lola malo veći
kad me ljubi on mora da kleči

Curica se spržila po nosu
viklerima navijajući kosu

Mene nana i psuje i klete
opet kaže drago moje djete

Sinoć moji večeraše pure
a ja neću držim se kulture

Ja na prelo stari pita gdje ćeš
što te briga samnom ići nećeš
ja sa prela a staroga nema

Zaigraje curice do mene
dok se nisu pohvatale žene

Srce moje od kamena jače
ono pjeva kad treba da plače.

Voli mala koga hoćeš sada
i mene si voljela nekada

Moj dragane i jesi i nisi
oženi se da vidim čiji si

Došo dika da me ubjedi
da poštena curica ne vredi

Onaj baja u vesti
htjeo me je ujesti
a ja mala nisam dala
pa mu vestu poderala

Igraj mala ne stidi se
pomrčina ne vidi se
do bećara svog
oka garavog..

Ja je pit'o i ona mi dala
da poljubim njena usta mala

Igraj mala na colove
dat ću kola i volove

Ja sam malu naučio ljubit
sad je drugi naučenu ljubi

kada nemaš vremena za mene
odoh drugom a ti reži vene

Mene moji oće da ožene
curu prose ne pitaju mene

Moja mala vidjela od ćaće
pa strpala košulju u gaće

Ako mala nemaš volje meni
i moj stari hoće da se ženi

Pet mojih starih zagonetnih priča pitalica.
Oni koji su već duže vremena na iskrica blogu
će se sjetiti tih pitalica.Te koji se sjećaju sa bloga
tih mojih pitalica lijepo molim da ne pogađaju i ne
postavljaju pitanja.Neka samo kažu da ih se sjećaju.
PS Možete postavljati pitanja u vezi pitalica na koja
ja mogu odgovoriti sa DA ili NE

Priča broj jedan:

Zalutao muškarac među amazonke ratnice,one ga
zarobe i osude na smrt.Pre pogubljenja pitaju ga
koja mu je poslednja želja.
Kada im je rekao poslednju želju,one ga nakon kraće
međusobne rasprave puste na slobodu.
Što mu je bila poslednja želja?

Priča broj dva:

Jednog dana kaže muž svojoj ženi.
Draga sutra ću doći kući sa jednim svojim drugom iz
vojske kojeg nisam vidio već dugo godina.Molim te
napravi neki lijep ručak.
Sutradan čovjek dolazi s drugom i upoznaje druga sa
svojom ženom.Dok su se njih dvoje rukovali ženi
krenu suze na oči.
Zašto je žena zaplakala?

Priča broj tri:

Jednom davno jedan kralj je imao lijepu kćerku.
Kada je došlo vreme da se kćerka uda,pošto je bilo
mnogo prosioca,kralj odluči da priredi trku konjima
i da svoju kćerku da za ženu onome čiji konj
zadnji stigne na cilj.
Svi prosioci osedlaju svoje konje i uzjašu pa pojure
prema cilju.Negdje otprilike na polovici puta sjete
se da je kralj rekao čiji konj zadnji stigne i svi se
zaustave.U tom naiđe neki starac i kada čuje
u čemu je problem kaže im da urade tako i tako.
Kada su čuli što im je starac rekao svi brzo
ponovo uzjašu i potjeraju konje što su brže
mogli prema cilju.
Što im je starac rekao?

Priča broj četri:

Jednog predvečerja čoban zatvori ovce u tor.
Kada ih je zatvarao pola ovaca je bilo bijelih
a pola crnih.
Kada je sledećeg jutra čoban puštao ovce iz tora
sve ovce bijele.
Zašto?

Priča broj pet :

Putovao čovjek stazom kroz pustinju i kada je već
bio na izmaku snage,naiđe na raskrsnicu odakle
su vodile dvije staze u dva različita pravca.
Znao je da samo jedna staza vodi do vode,ali
nije znao koja.
Na te dvije staze stajala su dva brata.Jedan od
tih braće govorio je uvjek istinu i samo istinu.
Drugi je uvjek,ali baš uvjek lagao.
Čovjek je znao da jedan uvjek govori istinu,a da
drugi uvjek laže,ali nije znao koji govori istinu
a koji laže.
Morao je doći do jednog od njih.Postaviti mu
samo jedno pitanje i na osnovu njegovog odgovora
znati koja staza vodi do vode.
Što je čovjek pitao jednog od tih braće?

I za kraj dodajem jedno isto tako staro svoje pitanje.

Bez čega ne možemo ispeći kruh ukoliko imamo
sve što nam je potrebno za ispeći kruh?

Evo sledi još jedna priča

Stojite ispred zatvorenih vrata jedne sobe.
Dok ne otvorite ta vrata nikako ne možete
znati dali u sobi gori svjetlo,jel sijalica upaljena.
Na zidu pored vrata imaju tri prekidača (šaltera)
ali neznate koji od ta tri je za sijalicu.Vrata smijete
otvoriti samo dva puta.Nakon prvog pokušaja
morate opet zatvoriti vrata.
Kako će te znati koji prekidač pali sijalicu nakon
prvog otvaranja vrata?

Dobro nije baš sve,neke stvari ipak nisu.
Kažu : Cilj opravdava sredstva.
Dobro neka baš i ne opravdava.
Pitam se što je sa ljubavnom ucjenom
kojoj je cilj ljubav.
Recimo neko vam nesebično,besplatno želi
pomoći,darovati nešto što vam je potrebno.
No vi ste u tu osobu zaljubljeni,iskreno
volite tu osobu i ta osoba sluti ili zna da je
volite i da vam je stalo do nje.
I vi sada ucjenjujete tu osobu.Prihvatit ćete
taj poklon,tu pomoć ukoliko će ta osoba da
prihvati vašu ljubav i pristati na zajednički
život s vama s pravom da ode ukoliko ne
bude srećna s vama.
Ucjenili ste je pa ukoliko ucjena uspije dobro
je,ukoliko ne uspije,to jest ta osoba ne
pristane na zajednički život,rećićete da ste
se samo šalili i prihvatićete pomoć bez
ikakvih uslova.

Kada nas osoba s kojom smo u vezi ili braku prestane
voljeti ili nas ostavi i ode iz našeg života,pitamo se zašto
nas više ne voli,čime smo mi to zaslužili,gdje smo pogrešili
što to s nama nije u redu,zato se to nama dogodilo.
Pitamo se što to ima ona druga osoba,kojoj je naša
voljena osoba otišla,a mi nemamo,zašto joj je ta druga
bolja od nas,a do jučer je ta osoba voljela nas.
Dobro pitamo se i jeli nas zaista voljela,ako je zašto je otišla.

Međutim zapitamo li se,dok smo sa voljenom osobom,zašto
je ta osoba sa nama,a ne s nekom drugom osobom.
Zašto voli baš nas,čime smo mi zaslužili tu ljubav,što mi činimo
da nas ne prestane voljeti,dali tu osobu usrećujemo i da li
joj dovoljno pokazujemo svoju ljubav,pažnju i podršku.

Link

Link

Link

Link

Ovako je sinoć bilo kod mene.
Sastali smo se oko 9 navečer u jednoj sobi u zavodu
tri dame i nas 6 muških.Sto pun meze,kolača,pića i muzika
s kompijutera.Prvo smo večerali supu i sarmu,a onda
mezili i pjevali (zavijali) do pola pet jutros.Bilo je lijepo i veselo.
Od hrane,svega je ostalo,pa ćemo se danas opet okupiti
na ručku.Vjerujem da je i dobrog raspoloženja ostalo
pa ćemo posle ručka nastaviti gdje smo sinoć stali.

U novoj godini želim bolesnima da ozdrave.
Zaljubljenima da ostanu zaljubljeni.
Nesretno zaljubljenima da nađu ljubav svog života.
Nezaposlenima da se zaposle.
Posvađanima,sa svojom djecom,roditeljima ili
prijateljima da se pomire.
Onima koji žele ljubav da je i nađu.
Onima koji žele avanturu da je i nađu.
Onima koji žele samo prijateljstva da nađu prijatelje.
Onima koji žele svađu i ogovaranje da umjesto toga
dožive prijateljstvo i ljubav.
A pre svega želim sviima da srećno i u ugodnom
društvu isprate staru godinu i dočekaju novu godinu.
Onima koji za novu godinu rade želim mirnu noć bez posla.
Onima koji neće čekati novu godinu,nego će poći
ranije spavati,neka imaju mirnu i tihu noć.

Zašto smo mi ljudi,kada izgubimo volenu osobu,kad
ona umre,a još je mlada i barem relativno mlada
skolni samooptuživanju.Mogli smo uraditi ovo ili ono.
Uradili smo ovo ili ono,a nismo trebali.
Skro nikada nebi ništa bilo drugačije da smo to nešto
što smo po našem mišljenju trebali uraditi uradili ili da
nismo uradili ono što smo uradili,a nismo trebali.
Navest ću svoj primjer.Kada mi je u bolnici umrla
vanbračna žena,osuđivao sam sebe da sam trebao
platiti nešto doktorima kad je došla u bolnicu.Trebao
sam traiti veze da ide u Beograd u bolnicu umjesto
ovde u Banja Luku.Otišao sam tu večer kada je umrla
malo ranije nego prethodnih dana iz bolnice kući skupa
sa jednim kolegom koji j došao u posjetu.Taj kolega živi
u istoj zgradi gdje smo i mi živili.Onda sam se optuživao
što sam sve oko sahrane prepustio drugima umjesto da
sam se oko svega ja pobrinuo.
Kasnije nakon dugo vremena sam shvatio da ništa
nebi bilo drugačije.Shvatio sam i to da ni ona nebi
voljela da sebe krivim.To samooptuživanje je jače
od nas i moramo se dugo mućiti sa gubitkom voljene
osobe i još tome nepotrebno dodajemo to samooptuživanje.