srp mog djeda antuna

sjede pred kutijom razjapljenih očiju i usta isto. sjede i bleje. hladne noge. poneki trzaj na šum u drugoj sobi. trzaji glavom uvijek po istom pravcu. 1, 2, 3, 4  sata ujutro, ..peet...ptice pjevaju. spoznaja da šumovi, i kao su bili fiktivni, sada to više nisu. smejštanje u horizontalu, . noge više nisu hladne. došlo je proljeće.
 
 
bozze,biti normalan mi se trenutno čini toliko bizarnim da bih mogla to sa odusevljenjem prihvatiti
 

napisah prokleti projekat cije je odgadanje preslo sve granice dobrog ukusa, pa tako i mojeg. no eto, napisan je i neko vrijeme sam provela likujuci nad njim i samozadovoljno se keseci nad istim i trljajuci ruke, isto samozadovoljno, od pukog zadovoljstva. mnome uzrokovanog. no ipak, Tajac je vrebao nada mnom. proklet bio, prevrtljiv stvore! cas se pretvori u hrkaj pizduna do mene, cas u vristanje djeteta iz susjednog stana, cas u zujanje u usima za koje dvojim da je realno. no, ako nista drugo , nema vizualnu manifestaciju. bar ne jos. jednom se pretvorio u uvijajuce gliste i nisam se mogla rijesit njih pet pred ocima. smedje, s tendencijom na ljubicasto. no, to nije taj tajac. to nije tajac koji zavlada mnome nakon visesatnog-dnevnog-tjednog-godisnjeg buljkanja u ekran. ovo je onaj dosadni tajas koji ne donosi nista novo, samo preuvelicava pokoji zvuk iz vanjske okoline i tu i tamo mi omoguci kakvu fikciju, no slabog intenziteta i vrlo, vrlo loše kvalitete.Takvi su ti Tajci Minule Nervoze.
i sta da ja sad radim? pa ne mogu spavat. pa ne mogu. ovo je vec treci dan i vise nije zabavno.
 

javlja mi se misao o rimljanima.
jedva čekam da se razvije. bit ce nesto plodno. ili manje:) kakogod. sjedi u zapećku i čeka na moment kad će iz čahure izrast u živopisni motiv česte frekvencije pojavljivanja u mojim narednim logovima. i šire.
ja imam u ustima Lutajući Čavao.
 
 
 
 

ja sam vratila sve kile koju mi je Bolest uzela, al sam vratila i oca. oca je vratila moja Bolest, mnijem, nakon sta je tri mjeseca izbivao iz mog zivota, a kile su se vratile nakon ..petak, subota...nakon pet dana od kad je Bolest otisla. to valjda tako mora bit. bit cu debela, tusta kćer ak treba:)
kaj svi pisu neke dear-john logove...? ako čovjek puno hoda u nepodobnim cipelama, mozda ne prohoda tako uskoro opet.
na kraju svakog dana se pitajte sta ste tog dana naucili. ja sam danas naucila da ak imas zuljeve u kombinaciji s krvlju, onda ne smijes hodat bas okolo naokolo posvuda s psom il bez psa.
 
 

a šta napraviti s maničnom depresijom?

ubojstvo

ja bi nosila termo čarape, al ne podnosim osjećaj stisnutosti stopala. i ne, ne bi ih nosila iz hira neg mi je zima u prosto prosto materinu.
ja sam si neki dan izlječila prehladu i alergiju cjelodnevnim svjesnim spavanjem i konstantnim razmišljanjem, tokom istog,  o ljekovitosti sna za regeneraciju mojih dišnih organa te epiderme. promijenit cu nick u luiza hej i bit cu bogata
 
 

slušajte bambi molesterse, svladajte gramatičke greške koje vas muče, svladajte vlastite nagone, ne odajte se ljubomori, borite se protiv pms-a sojinim medaljonima za protiv pms-a, borite se za ženska prava al  ne zapadajte u krajnosti, izbjegavajte predavanja na kojima provjereno znate da necete cuti nista pametno, osobno provjerite koja predavanja treba slušati, pisite kvačice na slovima svojih seminarskih radova, ne drzite bananu u svojim podrumima duze od 5 dana, jer ce doticna dat dobar miris , al ce izgledat gadno, tj. drzite je tamo ali skrivenu, trčite jednom tjedno po 4 kilometra barem, kakvo god da vrijeme bilo . osim u slučaju da pada kiša, onda trčite jako  brzo, ne dajite brojeve mobitelja ljudima čije pozice ćete poslije ignorirat i isprva osjecat griznju savjest zbog svoje nehumanosti, a onda iste memorirat s krajnje degutantnim nickovima - postoji bolji način trošenja vašeg vremena, psa šećite redovto, ne dajite obećanja koja ne možete izvršit, osim ako vam ta osoba bas nikako ne može naudit npr. smjestit vam ključnu kost u predio zdjelice al s druge strane (kako god to izgledalo..) pri čemu tu ne referiram na neke tamo anonimne bolesnike nego na rodjenog brata, i sad je tu kraj jer su me počeli virusi - pi-zvjezdica- ke napadat 

ja bi njega htjela u podnožju svoje zgrade :(

kak to u dvoje ide?
 
 

Bilo je hladno jutro.Ustao je iz kreveta kao sto je to cinio mnogih jutara prije tog i zapalio cigaretu. istina, ponekad ne tim redom,  no ovog jutra stvari su krenule upravo TIM redoslijedom. A to nije uopce bitno sad za pricu pa cu sad prestat o ustajanju i cigareti dalje pricat. Ustao je i neko vrijeme samo stajao nasred sobe. Makar, to u biti nije bila sredina sobe kao takve nego vise sredina prostora na kojoj je bilo moguce stajat. Ako izuzmemo mogucnost stajanja po namjestaju.  Nije bio sasvim siguran cega da se tog dana uhvati. Mogucnosti je bilo bezbroj, ali ni jedna ga nije previse zadovoljavala. Otvorio je prozorski prozor ..(gle mene)..otvorio je prozor ne bi li da bi li provjetrio sobu i naslonio se na prozorsku dasku. Po parku su vrludali klinci s torbama tri put vecim od njih, isti oni koji ce za 15 godina odradivat korektivnu gimnastiku u ambulanti u danicicevoj, ili vec gdje im je blize s obzirom na mjesto stanovanja. Makar, neki ce je odradivat mozda i u sasvim drugom djelu grada,ukoliko njihovi roditelji procijene da ce tamo dobit kvalitetniju poduku, da su tamo spuzve mekanije i voditeljice kvalificiranije. No, djeco draga, babe po tim strunjacama oko vas su vam svugdje iste! Uz djecu skolarce i istodobno potencijalne grbavce zaledenom stazom su tapkali razni durgi ljudi, raznlicitih godista i profila. I svi su oni nekud hodali u pola 8 ujutro. A onda ju je ugledao...kao i svako jutro. Bez obzira kojim redom on realizirao ono svoje ustajanje i pusenje, Anabela je svako jutro u isto vrijeme setala svog hrta. Ne hrta1, 2 il 3 neg hrta njemackog. Gledao je njenu plavu kosu kako oplakuje njena ramena i uzivao u njenom mirisu kokosa. Tj., pretpostavio je da mirise po kokosu jer ju je jucer sreo na haustoru i tako je mirisala. A ona je hodala i setala psa i vidle su joj se bradavice kroz majicu jer nije uzela jaknu, a ni djemper zato jer bi mi njime oduzela apsolutno sve elemente da od ove price napravim pornic...
 
uhh. eto.
 
led je probijen..
 
..ili nije?:)

ja se bojim svega.

..bolesno je i nehumano i ispaštat cu za ovo...al nije bilo namjerno:))
(ne)sretne zivotne okolnosti dovele su me do tog da imam mogućnost (obavezu?) provest neko vrijeme u dječjem vrtiću. uglavnom, ti klinci imaju svoju sobu, al svaki dan odredeno vrijeme provedu u raznim tematskim sobama. taj dan je bio dan za tjelesni. (jebote, ko da sastavak za skolu pisem...) i tak se oni igraju i veli im teta da je vrijeme za tjelesni i ko hoce nek ode u dvoranu i skoro svi pocnu raspamećeno trčat po sobi i urlikat od odusevljenja. i pitam ja to malo biće s kojim sma do tad nesto crtala da jel ide ona na tjelesni . i ona veli da ide i smije se. i ja se dignem i pruzim joj ruku i velim - ajde- . a curicak lamaće rukama i vristi sretno - idem na tjelesni, idem na tjelesni- . i ja - pa ajde- , a ona i dalje sjedi i urlice - idem, idem- i ja opet - pa ajde, svi su ti otisli vec- .,,,
 
 
...ah..i onda mi sine da su  u tu grupu ukljucena djeca sa smtenjama  u razvoju, fizičkim....
AAAA JEEEBIIIIGAAAA, KAAAAAJ SAAAAAD....al sam zato s njom odradila taj tjelesni, valjda me to iskupilo?????...:))..ahhh
 
 

hoću smrt pod maslinovim uljem.
ne...samo mi je dosadno i lijena sam.
hocu da umru auti i da cesta bude put, a ne cesta i da ima u sebi svrhu ,a ne u spajanju dviju tocaka, tako bi mi bilo lakse do kvatrica doc, a sada nije. trpim i cekam rižu.

biti sadržajem zmijinog probavnog trakta u usporedbi sa buducnoscu koja te ceka, mozda i nije tako lose...:))
nabavit cu mu loptu da hoda u njoj po svijetu