srp mog djeda antuna

u muzeju grada zagreba do kraja desetog se može kupit slatkiše iz starih automata za slatkiše kakvih je bilo po zagrebu 30ih godina. u predvorju muzeja.

ja bih to definitivno probala. pogotovo sad, kad imam potrebu za abnormalnim količinama slatkog. i sustavno je zadovoljavam. a šta. debela-debela. nemrem si pomoć. a jučer sam se čudila sama sebi u bazenu. kao, nisam dugo bila pa odlučih nakon 750m izać van da se ne forsiram sad još tih 250m. i inače mi nakon pauza tih 750 bude sasvim dovoljno. onak, na granici. al ne. nije ni čudo s toliko šećera u tijelu. plivala bi do danas ujutro valjda, samo da mi se prsti već nisu smežurali.

šećera, šećera amo, jer utjehe nema u vodi

to je kao neka ljuska mirnoće s opnom tuge. eto tamo sam.

ne znam zašto tuge. zato jer slutim da to neće dugo trajat? mirnoća.

ugodno je živjeti sam.

za sad.

:( mene je sram. mene je zbilja sram šta ne znam otvorit čep za ulit benzin u auto. zbilja je. čim sam izašla, u očima mu se vidjelo da ZNA da će mi ON natočit, i ponudio bi se bio da nisam spustila pogled i počela čeprkat po čepu i preznojavat se. ko oba puta do sad kad sam to radila:)

i tako sve dok nisam digla glavu i našla ga pogledom i rekla: ajde. razmišljala sam o tome da si uzmem neki novi stav, a ne uvijek taj blesava-sam-a-šta-mogu, to naprosto jest stvar izbora, ali taj potonji mi uvijek klizne prije svih ostalih. zato i ne kažem kulerski koji benzin oću na način da sam ja prekul da si sama točim, neg to kažem kao da se pokušavam sjetit i reproducirat pjesmicu za ocjenu u školi.

to je moj najveći minus. šta svoju infantilnost pojačavam do krajnjih granica. ne samo na socijalnom nego na svim ostalim područjima. i onda se čudom čudim šta mi je tak kak mi je.

ma.

ovaj tjedan vam je bergmanov tjedan u tuškancu i češki filmovi u kaptol centru, a drug tjedan zagreb film festival u sc-u.

etovamgasadna. izađite van jer je sunce, koža vam je boje taranteline i pogled vam je bez sjaja.

ja jesam i opet ću.

ajbok

"Kafka je prvi spoznao svu moć ureda, birokratije i registara nad našim životima. I šta je zapravo zajedničko svim zavrzlamama oko dobijanja vize, iskustvima vađenja neke potvrde ili osobnih dokumenata, čekanju u redu pred studentskom službom, ubjeđivanju člana izborne komisije da te mora biti na biračkom spisku i da se jesi registrirao, odnosno registrirala? Sve su to kafkijanske zgode!"


dođem ja kao mlada osoba kupit kartu do Tam. s iskaznicom koja potvrđuje da sam ja mlada osoba i da imam pravo na popust. zbog toga što sam mlada.

i dvadesetak sekundi nakon kupoprodajnog čina zaključim, uz pomoć prstića, iskustva i vrlo malo logike, da sam ja platila daleko više nego što sam trebala.

s obzirom da je na blagajnama bila gužva, odem desetak metara istočnije, do informacija i krenem se informirat

-večer, kolko je karta do Tam?

-114

-aaaa...ja imam kartu za mlade, a moja je 154.

- pa da.

- pa kak s popustom košta više, kvragu?

- (uzme kartu) pa povratna za mlade JEST 154kn

- MA! POVRATNA? a DI to PIŠE?! (hihi)

onda mi ONA uz pomoć prstića pokaže slova složena u riječ "polazak" i ona u riječ "povratak"

:D a ne bi niš rekla da nisam GLEDALA u to, al sam tražila dal vrijeme polaska piše i peron (slučajno možda, makar znam da nikad ne piše.) za povratnu kartu se uvijek dobiju dvije jebene karte i rezervacija i sve to spojeno onom iglom svinutom. a ja sam dobila sad samo JEDAN komad papira.

ja kaem: aha..ma htjela sam jednosmjernu, kaj da radim sad?

- odite na blagajnu i tam ih tražite da zamjene za jednosmjernu, izgovori ona lako kao leptirovo krilo

i ja veselo odlepršam.

(desetak metara zapadnije)

-("moja" blagajnica je unutar 5 i pol minuta odlučila da više neće radit pa je na pult stavila tablu "ne radi" i otišla u nepoznatom smjeru. odlazim do blagajne gdje je bilo najmanje ljudi, odnosno ni jedan čovjek, što se poslije pokazalo i razumljivim)

- večer, kupila sam maloprije kod vaše kolegice kartu, ali je došlo do nesporazuma jer sam tražila jednosmjernu, a dobila sam povra..

- VI SIGURNO NISTE tražili JEDNOSMJERNU

- ali jesam, no, nije bitno, ja samo želim da..

- NE. jer da ste to tražili onda vam kolegica ne bi napisala tu..rezervacija...putnički....viša klasa (nemam pojma kaj je nadrobila)

- ...u redu, moja je greška onda. u svakom slučaju, bila sam na informacijama i

- MORATE na informacije otić i tamo pitat

- ali..kažem vam sad, bila sam sad na informacijama i

- NISTE BILI SIGURNO na informacijama jer

- MA BILA sam. jer sam skužila to na izlazu pa sam išla tamo provjerit odmah što da radim. i gospođa mi je rekla da se vratim na blagajnu i pitam

- NIJE VAM SIGURNO REKLA DA SE VRATITE na blagajnu

- ali...je.

(ja sam u tom momentu imala sat vremena za ubit koje sam mogla provest sjedeći na zrinjevcu ili tamo, a s obzirom da PREČESTO sjedim na zrinjevcu, moram priznat da mi je ovo sasvim odgvaralo, štoviše, UŽIVALA sam. bez zajebancije.)

- NE. rekla vam je da se vratite na ISTU blagajnu na kojoj ste i kupili kartu

- u redu, nije definirala KOJU točno, ali je , priznajem, LOGIČNO bilo vratiti se kod gospođe kod koje sam već imala kontakt, no s obzirom da je dotična prestala s radom, obratila sam se vama

- neneneneenneenen, vratite se vi na informacije, ne mogu vam ja tu ništa kad vam nisam ja izdala kartu, tamo ćete povrat novca dobit

(desetak metara istočnije)

- večer, opet ja. moja blagajnica nije radila, druga me otpingala, sad sam opet tu,ona kaže da ćete mi vi vratit lovu

- da, da, u redu, srce (uzme kemijsku, prekriži kartu i izudara je pečatima) odnesi ovo na blagajnu 9 ili 10 i tamo ćeš dobit povrat novca

- kaj tamo?

- tamo.

(desetak metara zapadnije)

(hodajući, razmišljala sam da li je moguće da je jedna od potrebnih blagajni ona koja je imala red od 25 ljudi i koja je bila za međunarodni promet. zaključim da nije moguće.

ali bilo je.

druga potrebita "ne radi".

stanem iza šake azijata i pomislim "..."

uto ugledam moju prvu blagajnicu koja sad opet JEST na svom radnom mjestu (???))

- večer, ja sam, vi ste, pogrešno, informacije blabla ..pa jel bi mi mogli zaboravit tu priču cijelu pa da vi meni samo novu kartu date da ne čekam tu tri sata?

- da, može, daj staru kartu (uzima staru kartu)..ooooooooooh. pa ZAŠTO je prekrižena? pa da NIJE prekrižena onda bh vam mogla dat novu, ovako...ohhh...pa zaaašto vam je prekrižena?

- pa, probala sam doć do vas na vrijeme, ali niste radili više.

-ali, radila sam. i..radim, kaže ona i osvrne se po svom dijelu radnog prostora kako bi me uvjerila da je ona TU i da je to njeno radno MJESTO.

- da, ali..prije pet minuta niste radili

- ali..jesam, kaže ona zbunjeno

- ali..niste. pisalo je na tabli "ne radi". i nije vas bilo. na račun toga sam ja pomislila: teta više ne radi

(vraški sam se zabavljala, bogami jesam)

- pa...radila sam, ali...ali sam bila ..momentalno odsutna

- (hihihi)...khm. a kako sam ja to mogla znat? pisalo je samo "ne radi"

- pa..pa ja to ni nemam gdje napisat!!!, kaže ona malo uzrujano

(:)) a to je fakat smiješno bilo. možda bi uprava hž-a mogla nešto riješit po tom pitanju:)))

- (i tu ja šutim i ona šuti i blaga tenzija je u zraku, i onda je ona prekine sa jednim pomireničkim (ne znam ovu riječ, al ono s tendencijom ka pomirenju):

- pa..dobroakobašhoćeteznat...bila sam na wc-u!

- :))pa u redu, ja sam mislila da ste doma otišli jer vam je smjena završila, već je sedam sati ..

- a ne ne, do osam radimo. a šteta. trebali ste pitat kolegicu da di sam

- ha da. trebala sam..hm. nisam zato jer mi nije palo na pamet.... jer se nisam nikad našla u ovakvoj situaciji. obično uspijem iz prve kupit kartu. :D

- hahah

- hahaha

(i onda se konačno otvori deseta blagajna, valjda je i ta bila na veceju, ja se bez skrupula utrpam strancima i neklicini naših ispred nosa (jer je simultano s otvaranjem desetke se devetka zatvorila (problemi s mjehurom?)) i odvrtim cijelu priču i žena me obavijesti da mi neki postotak moraju uzet i vrati mi 130kn

- ali...ja još uvijek želim putovat. smao u jednom smjeru. kak ste mi sad vratili toliko novaca i kartu? to znači da putujem BESPLATNO, a to nije vama u INTERESU i ...ne znam zašto vam to onda uopće govorim hihih

- e a vratila sma ti zato da se ti s njima

-(tu i ja skužim (napokon) i u nekom dvoglasju skupa s njom odverglam:

"...vratim na blagajnu i onda sve ispočetka?"

- upravo tako, gospodična

(tri koraka dalje)

- dobra večer, molim vas JEDNU kartu za TAM SUTRA u DESET UJUTRO u JEDNOM SMJERU

- povratnu?


(tu sad idu slova i odjavna špica i nasnimljeni pljesak)

ajde napišite nešto dobro.

ja nemam nikakvih zaključaka ni anegdota i ne znam šta radim tu točno.

ja imam neke čarape od kojih se noge počnu hladit.

daj napiši više novi log, pizdamumaterina

jučer sam dvije stvari napravila.

1. dala ime vlastitoj boli. tj. opisnu imenicu.

2. dosjetila se nečem.


kolko god ja radila svašta sa svojim tijelom, dala mu da leži na novom madracu i uvijala ga u razne položaje, ono mene svedulj zna zabolit. ne tako često kao prije, al ipak da. onako tinjajuće. ko znak upozorenja na cesti. makni se još milimetar i ukočit ću te. ta bol. opisna imenica jest: plitko zarezivanje sječivom u gornjem predjelu leđa.

p.l.i.t.k.o z.a.r.e.z.i.v.a.nj.e. s.j.e.či.v.o.m.

ak ovim nisam uspjela dočarat kako je to, onda neću nikad ni moć.

druga stvar je da sam jučer hodala zrinjevcem i razmišljala kako bi sladoled al neki koji nije hladan. i mislila i mislila da šta bi to moglo bit i pred kraj večeri se domislila: pa to je kesten pire, bogamu!

i isto tako sam skužila da ja s autom (oke, ovo nije za zajebanciju) kad prolazim raskršće koje nisam nikad do sad, da to raskršće naprosto ne priznajem. ja samo prođem kroz njega bez saznanja na kojoj sam cesti. onda skužim to nasred istog pa stanem i gledam izbezumljene ljude kak zure u mene s već iskorištenim refleksima u vidu zaustavljanja.

kaj, malo sam si smušena, kaj

pazite na zeleni autom,pliz.

na temu:"postoji li gora stvar od.."

ja kažem:

"..od toga da boravite u iznajmljenoj sobi i koristite iznajmljen zahod i pri jednom korištenju zadnje navedenog spustite gaće i na istima vidite smeđu dlaku od 15ak cm, a vi NEMATE dugu kosu. ni tip s kojim spavate."

vi kažete:

ne kužim šta znači ono kad se kaže:"ja osobno mislim da..."

kak to? kužim da postoje subjektivna i objektivna mišljenja..al kaj znači to da netko kaže za sebe da OSOBNO misli.

pa nego KAK će drugačije mislit neg osobno?

to ljudi kažu jer misle da zvuče pametnije ak rečenica ima više riječi.

to ja mislim.

to ja osobno mislim.

il su totalno nesvjesni toga kaj pričaju.

ili šta im to znači? šta vi osobno mislite o tome? ...hihi

ha?

nije još završio al sumnjam da će score bit veći. s obzirom na situaciju moju i sve.

a ni ta fora nije neka fora.

kaže ona, uzrujano: ja to NE ZNAM povezat s tajnom policijom. i uzmem knjigu jebenu i pročitam tih 10 stranica o tajnoj policiji i znaš ŠTA?! ni na jednoj jebenoj stranici se tamo uopće ne SPOMINJE sintagma "t.a.j.n.a p.o.l.i.c.i.j.a." !!!

a ja se na to zagledam u zid iznad njene glave, to kao razmišljam, slegnem ramenima i kažem: "to je zato jer je tajna."

eto. to je moja fora za ovu subotu.

đizs.

(ajebite se. trebali ste bit tam. nije toliko loše ipak bilo koliko sad zvuči:D)

najsočnije slobodno vrijeme je ono o kojem razmišljate kad ga nemate.

a ja sam sad na livadi izgorene trave i hodam između gigantskih masaka odbačenih na istoj. ljutnja. strah. vjera u uspjeh. vjera u neuspjeh. nada. i ne znam koju od njih da stavi. iznosila sam ih sve i sad sam umorna od toga.

samo bih disala.

bože.

ja ne sudjelujem u kolektivnoj svijesti.

to ja mislim.

jer kad sam se odlučila uključit u planinarsko društvo, više ljudi s raznih strana, a koji nemaju veze s planinarenjem, mi je reklo:

isuse, kaj buš tamo. sa svim tim frikovima.

a mene je to čudilo. ja sam o planinarskim društvima mislila samo: grupacija starije populacije s hlačama i čarapama koje se sreću kod koljena.

kad sam odlučila uključit si se sebe se na satove joge, više ljudi s raznih strana, a koji nemaju veze s jogom, eventualno s jogi madracima, mi je reklo:

kaj buš si vezala noge u čvor i stavljala ih oko vrata?

a mene je to čudilo. ja sam o jogi mislila sljedeće, tj. na njihovom mjetu bih rekla ovo:(dozlaboga omalovažavajućim glasom) stavljat ćeš si tijelo u razne položaje i to zvat imenima životinja? klečiš na koljenima s dignutom rukom - pas, ležis na podu s nogama u zarku- hrčak, stojiš na jednoj nosi s rukama oko vrat- kobila?

eto tako je to. ne sudjelujem u tome, očito.

uz to što, evidntno je, moji ljudi mene uopće ne podržavaju u ničem čeg se uhvatim neg samo SERU i tjeraju ŠEGU sa mnom.

tjah.

s čim da se pokrijem?

mrzim kad počnem čitat log i bude mi dosadnjikavo al se silim, jer ak ne radim to, morat ću krenut odmah učit, a ne za 15 minuta, i onda nakon kartice i po siljenja log prerasta u pornić.

dja počnite se odma jebat tak da u startu mogu prekskočit.

isuse.

i predug ti je uvod. s obziorm na dužinu seksa.

kakvo jutro. tjah.