srp mog djeda antuna

oni klasični pauci su svakodnevna pojava. i ne, nije ispravno mišljenje da su oni dobri jer smanjuju broj muha i mušica. iz tog razloga sam se pomirila s njihovim prisutstvom. nije ispravno jer nisu ekološki osvješteni. konkretan primjer, taj jedan šta živi u kutu kupaonice, iznad kade, ulovi mušicu u mrežu, posrče ju i truplo baci dole na moje šampone i gelove za tuširanje. ja ne bacam škarnicle iz pekare po cesti neg u kantu za smeće, glupane. mogao bi ih umotat u wc papir i bacit u zahod, ak niš drugo. ne mora pustiti vodu.

crveni brzonogi. možda je i otrovan. ne znam. neki dan mi se prošetao pokraj glave dok sam u ležećem bočnom položaju proučavala nešto za što me plaćaju. s vremenom emocinalne reakcije na pauke izostanu jerbo ih bude previše. pa je izostala i za ovog.

a povremeno u kuću ulete neki ZAISTA OGROMNI s VELIKIM nogama, kao oni ljudi na štulama, i krilima. i onda izbezumljeno lete svuda i zaletavajuse u sve.

i takav jedan je upravo pao u vrelu vodu u kojoj su se kuhali krumpiri.

'naravno.' rezignirano sam ustanovila i izvadila ga žlicom iz večere.

preporučim starom blog koji sam svojedobno pratila, a posljednje vrijeme ne, i skočim sad na njega i uvidim da dotični zadnjih pet postova ima o seksu, s tim da u jednom tematizira seksualni odnos djeda i unuke.

ma mislim znate šta, blogopisci.

jebitese.

još sam mu ga ja nahvalila kak je super i ovo i ono. jebote, mislit će da sam umobolna.

mislila sam da su one gluposti tipa what's your chinese name? - dno gluposti, ali nadmašili su sami sebe. odaberi lik crtića i pripiši ga svom prijatelju. i sad svi histerično u tomu i jerryju i zekoslavu i inima nalaze poveznice sa svojim prijateljima teh IMENUJU.

trla baba lan, da joj prođe dan.

KAK VAM SE TO DA?

živjeli

dogodilo mi se tako da sam svojevremeno, a nedavno živjela u ulici koja je nosila ime neke žene.

koja je ta, pomisli kolajah i utipka je u trakicu googla

neka spisateljica, kaže gogole

šta je ona napisala, pomisli kolajah i klikne na jedan od linkova

ZLATNI DANCI. ta je napisala TO. zlatni D.A.N.C.I.

ne, kad sam imala tolko godina kolko jesam, valjda jednoznamenkasto, čitajući popis literature za lektiru te godine nisam pomislila na dance tipa: 'živim u kopenhagenu' al sam se našla u čudu nemilom. kakvi su to danci, šta je to? da 'danci'.

bila mi je skroz odbojna ta riječ.

danci.

i nisam nikad tu stvar pročitala. al hoću. jer je bila nepravedno zapostavljena. a i iz nekih situacijskih lokal patriotskih razloga

bila je to samo jedna u nizu. enigmi.

čardak, ćuprija, živežne namirnice

djetinjstvo mi je bilo puno enigmi.

i još sam vjerovala u vanzemaljce (potvrda je bila nestanak mog sata s ruke makar sam ga stavila na zglob), lagala i proljevala mlijeko s balkona (cinkala me susjea čije je cvijeće uvenulo)

gotovo da mi uopće nije žao što sam odrasla.

ona cijev koja ulazi u školjku. od tam curi. ne dihta dobro. šta se u tom slučaju radi?

koristila sam vodokotlić - cijevi samo u svrhu sviranja insinuirajući da pušem u didge.

ne znam kak se dihta to.

(a ne znam bogami ni puhat)


POMOGNITE MI

kad su je ostavili sa 6 kila pijeska, praznim držačem za suncobran i zadatkom, kolajah je sjela na stepenice, podbočila glavu na šaku, a lakat na koljeno. drugom rukom je odizala pijesak s hrpe i s visine ga puštala da pada natrag na hrpu. i tako neko vrijeme. nakon par iskušanih metoda nalik onima koji koriste majmuni u eksperimentima, dosjetila se jadu i utrpala taj pijesak kroz rupicu promjera jedan centimetar priručnim pomagalima koje je pronašla u radijusu od dvaipo metra.

čučeći koljenima zabijenim u pazuhe pred frižiderom i lokvom vode koju je ta prepametna kolajah uzrokovala izljevanjem vruće tekuće vode na antarktik u njenom frižideru pomislila je ta velika fizičarka:

'hm. kad bi barem mogla imat vodu koja je vruća, a koja se neće cijedit svud naokolo...'

to je bio taj prijelomni moment u povijesti znanosti kad je kolajah otkrila 'isparavanje'.

eno imam sve lonce potrpane u zamrzivaču sad.

mogu vam sve to doć radit po kućama. treba mi love. osim voska. to još nisam svladala baš, ne znam ni jednu efikasnu metodu.

tako da ću u tom slučaju rad naplaćivat po satima:)

(zbilja, kako da maknem vosak iz gigantskog akvarija?)


Vaša Kolajah

ha?

tekst mejla Kolajahina Oca:

Obrati paznju da je tarantela zastićena.
Mama se hvalila da je jucer ubila jednu.
Znam da nije bilo popularno niti u Njemačkoj kada su se prijavljivali
Gestapou međusobno u familiji,
ali mislim da će to biti jače od mene.

neki dan sam šakom razbila zidni sat.

ja nisam nikad nikog i ništa udarila.

osim onog jednog pijanog al to je bilo u samoobrani.

iz čista mira ništa i nikog.

ja čak ni bube ne gnječim.

al taj sat me zbilja raspizdio. odbijao je radit kao i prethodnik mu. obbijao je radit iako je bio star tri dana. odbijao je radit iako sam mu novu novcatu bateriju dala.

da bar nije radio. stao pa neće. da bar.

nego me zajebavao. išao kazaljkom napred nazad. tak da sam dobrih deset minuta živjela u momentu od 16:02 i 16:03. ne znam što se događalo u VAŠEM vremenu TADA al u toj minuti koja je trajala deset minuta prošla sam gfaze od skbničkih te majčinskih osjećaja preko razumne začuđenosti do, u konačnici, kataklizmičke destruktivnosti.

tad se raspršio u milijun komada.

i mogu vam reć

da je dobar osjećaj.

zajebite sva ona analioziranja sebe i razgovore ufino. sve ono 'ljudi smo, dogovorit ćemo se i osala sranja. odtog ionak uvijek ispadne neki kompromis kojim nitko od vas nije potpuno zadovoljan.

jednostavno dopustite animalnom da izađe iz vas i skinite socijalen okove uljudnog ponašanja.

naprosto UBIJTE BOGA U ONOM KO VAS RASPIZDI.

nakon tog nestaje grč i žuć.

vjerujte mi.

( i ne kupujte čajniz satove)

jel vama idu na živce ljudi koji kupuju nešto jer je svježe?

primjerice, dođe on iz pekare (opet ja o pekarama) i ona kaže nešto u stilu:

a nije bilo jabuke

a on na to njoj:

je, al donio sam ti ovo, ovo je bilo svježe.

ide mi na živce taj hedonizam. SVJEŽE. SVJEŽE.

ko neka baba stara.

ja: šta imate s čokoladom?

cura zaposlena u pekari: dizano tijesto

ja: može jedno

cura: treba grijat?

ja: ne (gladna sam, žuri mi se i NIKAD nemam živaca za stajanje dodatno IGDJE)

cura: jesi sigurna da ne treba? (uzima komad taj)

ja: sasvim.

cura: (sprema u vrećicu) ali ovo ti je dizano, hladno je tvrdo, a toplo je meko. oćeš da ti zgrijem ipak?

ja: ajde dobro. (kolajah surađuje)


(uzmem, izađem, zagrizem)


bilo je mekano, al je bilo, jebote, vruće ko stotinu vragova.


onda sam narednih sedam minuta hodala gradom s tijestom koje je virilo iz škarnicla. mekim.

pojela sam ga nakon sedam minuta. tvrdo.

ovo je bila predstava jednočinka vašeg omiljenog teatra apsurda, pomislila sma dok sam bacala zgužvani škarnicl u koš za smeće.

sam da mi je okolina korektna. da me ne jebu. sam to mi je bitno.

tak mi je danas bilo.

i zaključila sam da ću i u slobodno vrijeme radit. bez zajebancije. nije da su rokovi još stisli, al najbolje se osjećam kad radim.

onda me ne jebe to šta nemam prijatelja. i šta nemam love. i šta je ovaj sa mnom rekao/napravio ono ili ovo, a ja, naravno mislim da je trebao drugačije.

u radu je, bogati, spas.

bit ću najbolja u svojoj struci, takomiboga.

već godinu dana živim u dubokom uvjerenju da nemam socijalni život.

a kad ono, maločas spoznah da...

ako ste mislili da će ovo bit log o srodnim dušama s kojima sam razvila dubok odnos, zajebali ste se.

išla sam analizirat u kojim momentima NE SLUŠAM oko sebe priče o nogometu i zaključila da je to:

kad nisam društvu.


takvih razgovora sam lišena:

-na poslu (jer je ženski kolektiv)

- doma (jer dotični zna da nema smisla sa mnom o tome pričat. tv ne gledam.)

svi ostali segmenti mog života uključuju druge ljude i svi ti segmenti su natopljeni riječima poput 'ponuda', 'koeficijent', 'mandžukić' i 'wembley'.

znate 'jamu i njihalo'? poe. on leži na leđima u tamnici, privezan za pod. između ostalih užasa, na glavu mu kaplje voda.

kap

po kap

satima

zvuči bezazleno al ima destruktivne posljedice na psihu.

stanite pod pipu pa probajte.

dođite sa mnom van pa vidite.

sanjam ja tako da sam upoznala neke ljude i jedan od njih mi se svidio. bilo je, slutih, uzajamno, al ne verbalizirano. i dođe dan kad oni odlaze i on zadnji izlazi iz te neke prostorije i ja mu gledam u leđa i ne znam kak da ga zaustavim.

a htjela sam ga ljubit.

i onda kolajahin mozak nije znao kak bi ga zaustavio.

pa je kolajahin mozak u snu izreproducirao na šavu jakne tog čovjeka, koji spaja rukav sa stražnjim dijelom jakne

Š.P.E.N.A.D.L.E.

jedno desetak njih, zabijenih u taj šav.

onda je kolajah imala razlog reć:čekaj, imaš špenadle.

pa je on stao, kolajah je izvadila špenadle, on se okrenuo da vidi kakve su to špenadle

i onda su se on i kolajah ljubili.

e tak vam se eto radi,dragi moji.