srp mog djeda antuna

 
e sutra ću ić na kavu čim zora zaruuudi. 3 dana sam vec doma.
i ne bi mogla bit ubojica. vec su me tri put ubili. ni detektivi ne bi mogla bit. a meni smiejsno kad dodjem do weceja s truplom pa izabrat izmedju gledanja leša i pišanja pišanje:)
za detektiva sam preneozbljna, a za ubojicu..a stajaznam..on ima tam neke halove. ne znam se ja s tim nosit. i samaritanac je. dobro, ovo zadnje je bio mojom voljom. i najebo:)
 
(ajeboteštajeovo! mislim da su mi se promijenile konture lica...bogamimoga)
 

 
nemojte pretjerat s njima. sad me s vrećice gledaju djeca raznih rasa i jedan s naočalama i trče nekud i smiju se.
a omota bez sadržaja ima mi posvuda po sobi. stol, ormar, pod, kod tastature..
 
bogami, bilo kuda, kiki svuda
 
hihi..nista mi se ne događa, osim šta učim. kao prilog tome, događaj dana JUČERAŠNJEG (s obzirom da danas nije bilo NIŠTA anegdotalno) je bio kako me majka stoički budila opetovanim podizanjem peraje. kojom se ja pokrijem kad mi smeta svjetlo. pod perajom ne mislim na svoje ruke. nisam ja..tamo neka...foka.
 
al ne da mi se o tom.
 

 
jedino o čem imam tekst u glavi je moja bolest u vidu šmrklji svuda u tijelu mi i izvan njega, hripaca i slično, a sasvim pouzdano znam da sma o tom prosle godine u ovo vrijeme napisala i prekonekoliko blogova PREVIŠE o istoj temi, nema mi smisla pisat to sve ponovno.
ipak, usvojila sam odredena znanja koja mi nece trebat u zivotu nikad, al ce mi trebat za prolaz na ispitu ter smatram da sam zasluzila dopustit si napisat BILOKAKAV log za nagradu, maakr ga i prepisala...
stoga....od prije tocno godinu dana..il da pricekam jos koju minutu?:))
 
ko mi jede vrijeme?
..psmtr. titram ko svijeca na vjetru, prva žica na gitari, miš, ono plasticno u kaptol centru niz sta curi voda pa to zatreses pa se nastavi trest...
 
danas sam pala na auto. hihi.a jebote....a rinzol je bio previsok i auto je bio preblizu tom visokom rinzolu i ja nisam uspjela proc izmedju  i s pedalom zakacila rinzol i pala na auto. ..hihi...a tip nije nis skuzio, jer sam s rukavicom sam pljesnula po njemu. ja sma mu mahnula prek prozora u stilu -sorry- ..al je on kopao nos i gledao na drugu stranu. a sve je to gledala moja simptaija koja je bas taj cas prolazila. svi su me poslije zezali...:))
 
 
 
a ne, stvarno sam pala na auto. ok, sad sam prekrizila jos jednu stvar na crnoj listi koja bimi se u zivotu mogla dogodit, a ne bi htjela da se dogodi.  sljedeći!
07.12.2004. 15:32:48
 
 

 
puno mržnje i gorčine. evo. promatram. EVO. EVO, RADIM TO.ko nervozni čekač tramvaja na stanici.
 
ah u vrazju mater
 

 
izvolite opet bit aktivni i veseli na logu. prestanite se nalazit u živo i prestanite si pvt-ove slat. kaj vam je???!
aaaaaaaaaaaaaaa
 
 

 
tico je nešto kao nezadovoljan, a ima i pravo. svi koje ja pitam da jel oće sa mnom, većina ih se nasmije samo. neki me potapšaju. neki kažu:štaaaajaznaaaam
 
ajebitese.

 
ja bih voljela da ne lupam raznim dijelovima glave o štokove, vrata, police, asfalt etc. ... voljela bih pit i drugi dan imat mamurluk bez kvrgi. mislim, nije da se to cesto dogodi. s obzirom na broj druzenja uz alkohol to mi se dogodi vrlo mali broj puta, toliko malo puta da skoro nikad se ne dogodi.al ipak NEKAD da. e o TOM malom djeliću SAD pricam. voljela bih da i to ne.
 
i mrzim buseve.oni ne znaju za godisnja doba. oni klimu uključe UVIJEK, bez obzira na temperaturu vani. svaki put poslije busa pijem čaj s limunom i septolete i nosim malo vise celzijusa u sebi no sto je normalno za ljudsko bice pri zdravom stanju.
i onda mi se jave oni koji vele da je stopiranje opasno! pa KAK opasno! sa stopanjem bar nemam nikakvih fizickih posljedica, jeemumater!
oke, AKO imam sreće:DDD
 
 
 

 
nema pojma izgubila sma nit, stw se tu dogadja?
 
a wa wa
 

 
a nisam je očekivala ni najmanje. makar, to je bolje neg da sam cijelo vrijeme STREPILA da bi mogla padat. a stajaznam. zadnji put kad sam bila svjesna meteoroloskih prilika vani, bilo je pol tri popodne i bilo je sunčano. kakogod, hodala sma frankopanskom nakon sta je tramvaj odbijao doć jer sam zaključila da je bolje da hodam i kisnem nego da stojim i kisnem. pa sam hodala. i razmisljala kolko moze doc kapa obicna. kad sam vec kupila zimsku jaknu BEZ kapuljače. i zaključila sam da bi mogla doc maksimalno 70 kuna. nakon par metara sam prosla pored izloga di su bile tri kape i zaklela se da cu se SUTRA vratit u TAJ ducan i kupit jebenu kapu (uvijek se nekog boga zaklinjem kad sam zivcana) i priblizila sam se da vidim kolko koštaju...jedna kapa košta 170 kuna. STOSEDAMDESET. S.T.O.S.E.D.A.M.D.E.S.E.T. isusatiboga. nasmijala sam se i rekla:jadni, jadni naši potrošači. (nekad na glas kažem stvari koje pomislim, makar sam sama, al to samo kad sam živčana. il u afektu. hihi) 
a kape uopce nisu lijepe. tam s nekim crtama. ma.
uglavnom, nisam uopce htjela o tome, al mi se mozak upalio od vode i vjetra pa sam o tom sad mislim. volim rec kad pokisnem da cu dobit upalu mozga. makar mislim da to nije moguće dobit tim putem. al zvuci jako dramaticno.
uglavnommmmm, ako cete IKAD imat priliku gledat IŠTA od zafranovića, što sumnjam da oćete, jer je ciklus hrvatske filmske baštine (ovo citiram, nisu moje riječi hihi) u tuškancu upravo s njim završio, čini mi se, ali ako se hrt-u omakne da pusti u nekom superranojutarnjem terminu nesto njegovo...gledajte to S NEKIM. zovite susjedu il nekog, ak nemate bas nikog slobodnog od onih koje smatrate prijateljima.necete imat potrebe komunicirat s njim verbalno, al cete imat vrašku želju razmjenit poglede s NEKIM tokom gledanja djela navedenog autora. nadjite nekog da ne gledate to sami.
JA sam to gledala sama. nije cak bilo pet sjedala lijevo nikog. nije bilo nikog ni pet sjedala desno. tako da s apsolutno NIKIM nisam imala mogucnost neverbalne komunikacije, a trebala mi je JAKO. zafranović je TAKAV da to zahjeva. trebao bi to pisat negdje. ispod naslova filma mu. ko ono sta pise da nije za ispod 18 za one filmove di se jebu. tak bi za njegove trebalo stajat:nije za solo gledanje.
bogamimoga.
druga stvar, u kinoteci je u srijedu premijera četiriju novih epizoda baltazara. to i glupača. glupača je.. .ah.. http://www.iskon.hr/infocentar/page/2005/11/28/0358006.html
čitajte si sami. uglavnom, ne znam ja nis o njoj, sam znam da sam emisiju neku gledala o toj mari prije 4-5 godina koja je uselila u neki stan koji je ustvari čuvala nekome i onda je s markerom napravila po pločicama kuhinjskim strip u kojem je glavni lik ta mala neka, glupača, jel i to je meni bilo fora baš. i poslije je to vidio netko tko je to trebao vidjet i onda sad ona ima film. i ovi čija je kuhinja bila se uopce nisu ljutili na nju ni niš. a meni tata i mama do dugo u život mi nisu dali da lijepim crteže si sa selotejpom po zidu, a kamoli da. a mogla sam bit mara milin i prije mare milin. 
a sranje.
 
uglavnom. idite ak ocete.
 

 
imam jednu dobru ideju...
 
serem. nemam. al bilo je dobro to izgovorit. kao da.
ah sranje.

 
htjela sam nesto o surovoj nemani, al mi se ne da. nek si popuši surovonemanski kuac. a pipu nek si gurne u...nda.
sad sam vrtila po glavi da moram nesto napravit da se iščupam iz stanja u kojem jesam već neko vrijeme, ali mi ZAISTA nista konstruktivno nije palo na pamet. mislim da je to jedna od onih stvari za koju moras skuzit da nije u tvojoj moći da je promijeniš i onda je stoički otrpit. kad vec nemres mijenat.pa da. mislim da se o tom radi. i kak nisam nis konstruktivno mogla napravit, onda sam malo gledala u friško instalirani ajsikju i nakon nekog vremena gledanja u cvjetić se registrirala ponovno nakon stotinu godina.
bwah. meni je službeno počela zima.
 

 
on je gledao film, a ona ne. samo je ležala pokraj njega sa zatvorenim očima i čekala da se diskonekta od svijesti.
i tako neko vrijeme.
sjećate se crtića sa čarobnim cipelama koje bi nenajavljeno počele plesat kad bi im se to prohtjelo. a nosač cipela bi na to samo bespomoćno slegnuo ramenima i otplesao kud su ga cipele nosile jer se ionako nije imalo smisla tome otrgnut.
slegnula je ramenima i uzdahnula. bespomoćno.
šta?, pitao je.
ja upravo SAD pišem log, rekla je ne otvarajući oči.
nasmijao se. još uvijek je žmirila. o čemu, pitao je. pa...naslov glasi:kolajah..i vandalizam, rekla je smrtno ozbiljno. nasmijao se jako. jako dobar naslov, rekao je, a kak glasi log?, pitao je.
pitao je ozbiljno. on moze jako ozbiljno pitat nesto sta je jako smijesno. on moze to suspregnut. smijeh. on je susprezator. kad on sluša, čovjek ima dojam da je bitno to sta govori i da to sta govori ima nekog smisla i da uopce nije blesavo. on dobro sluša. hihihihi.
pa..bas sam si razmisljala kak sam ja sve skupa dva puta u zivotu bila vandal, rekla je, jos uvijek balansirajuci na onoj tankoj crti izmedju sna i jave. da?, rekao je kao da mu UOPCE nije smijesno. a kad to?,pitao je. pa..prvi put kad sam imala 9 godina, kad sam....
...
poslije su jos jeli, pušili i pričali, a onda je ona zaspala, a on je bio poslušan i nije. nego je gledao film do kraja. zato šta ona ne može zaspat AKO netko već spava pokraj nje. al to je tema za drugi log.
 
 

 
držim ih u sobi dok se ne smežuraju.
i još malo nakon toga, a onda zaključim da nisu dobre za jest i bacim ih.
ubojico ružna kolajava!
 

 
hihi..a jučer sam u krevetu napisala dobar log o olovci. tj. nije bio čak ni log neg NAJAVA loga o olovci. kak se smatram dužnom posvetit olovci jedan log, al nisam tad bila u stanju ,pa sam najavu samo pisala:))))
mislim da sam sanjala da sam nekog na cesti trazila olovku i nije je imao, kao ni svi ostali ljudi koje sma pitala i onda sma bila sva izbezumljena kak ljudi mogu hodat bez olovke po gradu i probudila se od izbezumljenosti:))
meni je olovka nešto ko uložak za vrijeme menge. štajaznam. a šta ako ti bas TAD padne na pamet nesto jako dobro, a ti nemas olovku da to zapišeš??? aaaaaa!!!
hihi...i tako. ja sam se probudila u sedam, a ne u devet ko inače i sad ne znam sta da radim u to vrijeme dok inače spavam..
 
..hihi

 
je'emti spartu i poljsku i češku
živijo walter vuk!
 
živijo! živijo! živijo!
 
( o sranje, opet sam u skandiranje modu. avaj. )