srp mog djeda antuna

 
previše mi se istih stvari dogadja.to iscrpljuje. to bas jaaaako iscrpljuje. a vecinu tih mogu promijenit. vjerovatno. samo sta sam nevoljna.
osim ovih za zrinjevca. to ne mogu. samo trpit. revni, radišni kosioci trave. ne bi izgasili, sjeli, zapalili na pol sata. sat. dva.tri. vječno. ahhh.
vidla sma Jesen. mislila sam da cu je vidjet za dva tjedna, al sam je vidjela prosli vikend.i bila je dobra. jesen je uvijek dobra.
 
(isusatiboga MRZIM kad odu bez najave. nitko tu nije KRIV, al MRZIM to. sam se ubiju. i ostane im zjapit mjesto di im je nick bio ko kad nekom oko iščupaš pa zjapi očna šupljina. TAKO ZJAPIT. MMRRRZIIIMMM TOOO.)

Bwahhh. nekad me izluduje mogucnost izbora. Ono kad udjes u konzum s idejom o kupnji jednog jedinog artikla pa se nadjes pred policom od 50 metara s GOMILOM varijacija na istu temu. To je nekak…tuzno. Tim gor eak udjes u konzum u kojem prije nisi nikad bio. Pa nemas pojma di je sta. A isti ima tlocrt omanjeg sela dalamtinske zagore. I nikome to nije čudno. Svi stoicki hodaju i prelaze kilometre secuci se od polica do polica. zato im, razumljivo, ne pada na pamet otic u grad bajkom, neg autom. Mislim, nakon TOLIKO kilometara prepjesacenih u ducanu, ..pa nisu ludi da se sad jos i s biciklom izlazu fizickoj aktivnosti.
 
Mogli bi uvest novu disciplinu sportsku. Orjentacijsko trcanje po konzumu. Znam da bih ja izgubila. Definitivno. Al voljela bih probat.
 
Ahhh.a kad sam aj bila mala, imali smo ducan u koji smo dolsi  i gdje smo rekli teti sta ocemo i onda bi nam ona iza pulta donjela sve sta ocemo. I nikad nije bilo guzve tam.i svi su u rekordnom roku izlazili i z ducana.
 
A ne znam. Ne velim da treba bit jedva vrsta biločega na polici. Al pedeset metara prašaka za več je PEDESET JEBENIH METARA PRAŠAKA ZA VEŠ. Zabogamiloga. Tu se nema sta dodat. Sama ta informacija govori dovoljno za sebe. I to nikom nije cudno, jebote.prihvatili su to ko da od rodjenja hodaju konzumovom šetnicom. Imala sam snazan napadaj osjecaja usamljenosti tad. Bogamimoga. Koji se s vremenom pretovrio u osjecaj blage panike kad nisam mogla kosaru nac.
 
Ja iz sasvim opravdanih razloga ne nosim kosaru u ruckama. Jedan od tih je da mi se ne da. Ne da mi se to vuc s jednog dijela ducana na drugi. Pa je ostavim negdje. I ne zapamtim di sam je ostavila jer mislim da cu se odma vratit. Al ne vratim se odma jer su police duge 50 metara, a ono sta trebam je obicno na 49om metru. Pa se dio svoje kupnje šećem lalala-stilom po ducanu i trazim kosaru.
 
Izasla sam van na sunce. Kip NalikMitološkomBiću je blještao na suncu. Ljudi su izlazili za mnom i pognutih glava vukli svoj novac zamijenjen za raznovrsne artikle u svoje jazbine.
 
NalikMitološkomBiću je bio jedini s kojim sam se osjecala bliskom.
 
Tada.
 
Tamo.
 
 
 

 
mnesto o tom kak Mu je tijelo prisutno u prostoru i silama koje su spojile tu materiju i ono sto materija nije bas na taj tako prokleto dobar nacin i kako je sve to
 
 
          začuđujuće.
 
i tako. nepovezana sam i nerazrađena. ah.

 
ermm...siluju li na gorivo. com? :D svojedobno smo igrali onu igru...da mi preostali zadamo jednoj od nas neki zadatak. koji mora izvrsit. ako ga odbije, trebala bi se okupat gola na gradskoj plaži. usred lheta, jel. TADA nam se to cinilo najgorom stvari na koju te netko moze natjerat:D i tak smo si zadavale svasta. svaki put je druga bila zrtva. tipa, sjedimo u bircu i pijemo kavu i netko sam veli:x, mogla bi prec cestu i spustit se na skrape one dole, namocit se i vratit se natrag. imas 3 minute.
super je bilo facu gledat. žrtve, jel:) neopisivo dobro:)))
ja sam jednom zahtjevala da udje u katakombe na grroblju. i bila sma kucka jer sam cekala da bude malo pred sumrak i tad im nevino predlozila da jel oce da se do groblja prosecemo da im i to pokazem. a ta koja je bila na redu za ispunjavat zadatak nije nista slutila, sirota. a boji se groblja ko vraga. i svacega takvog neceg. i u redu. bila je blijeda kad sam joj rekla da se spusti dole i  da dodje do kraja. i da je gledamo kroz gornje otvore tak da ans nemre zajebat.
al kad se vratila natrag, kad je izasla iz onih vratiju koja vode u katakombe...to je bila druga osoba. u licu joj nije bilo krvi, oci su bile velicine omanje pepeljare. do doma je šutila.
obratila mi se tek dva dana nakon tog. a i onda s grčem na licu.
hihi.
a jebiga. a mislim ZNALA je da moze odustat i sutra se kupat naked. ta igra uopce nije okrutna. to samo razvija sposobnost biranja manjeg od dva zla. sta ne? odluci sta ti je lakse i dal se s tim mozes nosit. jebiga. ta igra ima pedagosku dimenziju. definitivno. naucit donosit odluke u zivotu. i trpit im posljedice. hihihi
 
..i tak. jos neke stvari zabavne su bile vezano za to.i sad mi je palo na pamet. zadat nekom da ode na gorivo.com i nadje si suputnika do, ne znam, VrazjeMatere, koji je naveo da vozi isključivo ženske osobe:))))
ajme, odvratna sam.al oke...nema straha. IONAKO nemam vise s kim to igrat. tjah.

 
ne mogu docekat da se dograbim vlastitog zivotnog prostora. jednostavno ne mogu.prije sam mislila da ce hranjenje bit problem, al s vremenom sam se utrenirala zivjet na vrlo maloj količini iste, tako da sam taj problem eliminirala.
i imat cu jean veliki ormar u kojem se moze hodat i tamo ce zivjet sve moje materijalne stvari. i ofarbat cu si sama zidove i crtat po njima kad i ako ce mi se dat. i imat cu dodatni krevet za slucajne prolaznike i kokoskicu koja bi vrlo vjerovatno STALNO bila tamo hihi i apsolutno nista vise necu imat u toj prostoriji.
osim polica s knjigama i modema.

 
eh. trazih nesto po klaiću pa naletih na neku latinsku koja bi po naški zvučala:
svako jelo gazdu klelo, sto ne legne da se slegne
eto. a da sam to samo PAR SATI prije procitala. kad me bolio stomak za popizdit jer sam strasno velikom brzinom ugurala u želudac strasno puno hrane i isla psa poslije pustit na pisanje.
da sam BAR TAD to znala. bas bi DOBRO to bilo IZGOVORIT.
ahhh. pravih se reči uvek kasno setim, odgovor znam kad ostanem sam
tjah.
 
iii..da. ne volim ljude koji u svojim glupim knjigama koriste latinske izraze. da budem rpeciznija, ne volim ljude koji u svojim djelima koriste latinske izraze koje ne koristi klaić. takve zbilja ne volim. ono, dodje mi da im...ah. dosadna sam vec. opet bi im gurala to s cim me zivciraju u guzicu.
ja sam dosadni fašist. jednoobrazni i nemaštoviti:/
 
i tak.
 

 
ne volem plutače. bas ih jako ne volem.i izgovaram to ko da kazem sinonim za bovu. ne za covjeka koji pluta. makar na njih mislim. to je, cini mi se, na vecem stupnju degradacije od mislit za njih kao ljudima koji plutaju.
ak imas trake i ljude koji plivaju u tim trakama, onda plivas i ti. ne sjetis se TAD bit izvan mejnstrima i bit JAKA alternativa. ne tad, ljudi. bazen vam nije dobro mjesto za to.
nije dobro mjesto ak sam ja tamo. izgrist cu nekog drugi put.
oni samo STANU na jednoj točci i PLUTAJU.oni JESU na vodi. oni udju u bazen i NAMAČU se nasred istog. kaj ne odu do onog bazencica kaj trebas noge si u njem prat pa nek se tam čučnu i BUDU.
i necu vise vikendom na bazen. vikendom plivači imaju trening poslije, al dodju puno PRIJE pocetka treninga i masu rukama i nogama pored bazena. to me dekoncentrira dosta ;D
i vikendom bude nekih sta ne dodju plivat neg trazit materijal za drkicu. ahhhhhhhh. ne bi nis rekla da su samo radili na prikupljanju podataka.ali oni su PLUTALI i prikupljali podatke. jebemti. IZADJI VAN BAZENA. i radi onda STA GOD oces. kriste.
gladna sam.

 
zijev. vrlo je opasno vozit se nocnim vlakovima ako se ne mislis pravit da spavas. u stanju neprikrivene budnosti moze vam se dogodit vjerski fanatik od koje ne mozete pobjec. ustvari se radi o ženi, al ne znam kak da to izgovorim. vjerska fanatkinja? sam vas upozoravam.  ne da mi se sad o tome, s obzirom da sam si pisala logove u glavi tokom razgovora s njom ter mi je sad glupo dvaput isto pisat.
al kak god, kod boga imam nagradu. to je sigurno.
nakon sta me pitala di zivim i sta radim, dal imam decka i dal je katolik, dal imam zivu mamu i tatu, dal im je brak solidan i di oni rade, veli:
-dal te mogu pitat jedno direktno pitanje, ak se neces uvrijedit? mislim osobne je prirode pa zato..
- (vec ste ih sva ispucali, gospodjo) ae bas
- da ti sad zatrudnis i da te decko ostavi, jel bi ti rodila
- (jebote...) pa...u principu bi. al ne bi dala ruku u vatru da bih to ZAISTA napravila da mi se dogodi. al u principu bih
- to ti je velika nagrada. velika nagrada, velika nagrada.
- nagrada? a?
- kod boga, duso, kod boga. veliku nagradu sad zbog tog imas kod njega. i kazem ti, i kad se udas i dalje kroz zivot kad budes isla- NEMOJ UBIJAT DJECU.
- (......) necu, teta
- a izvini, al ja tako to volim pitat da vidim kak mladi disu
- (uzdah) pa..i kak disu?
- a, uglavnom ko i ti. vele da bi rodili. al to vele jer se boje bozjeg gnjeva i KAZNE. toga se oni boje. zato ne bi.JER IH  JE STRAH GNJEVA!!
- (stavila sam nokte ovih duzih si prstiju na staklo i polako pocela grebat po njemu) nda.
 
ona je isla dalje jos, a ja ne. na izlasku sam joj ponudila par cigareta jer nije imala vise. pa nadodala jos koju na one dvije koje je uzela. racunam da ce mi onaj gore pisat pluseve. ne skodi koji nagradni bon vise.
 

 
zaimeisusovo.

 
je loš. bahhhh.
 
dobro sredstvo za stopiranje svadja s roditeljima je da im kupite yeti šlape. to je meni bilo u pocetku smijesno samo zbog šlapa samih jer su mi bile uuurnebesne. pa sam joj ih kupila. makar, kad je rekla da joj kupim šlape, sumnjam da je na takve mislila. i prvi put nakon primitka šlapa joj dosla je kod mene u sobu ko ..stajaznam...ko katrina:D uvijek tak udje. ne znas sta te snaslo al osjetis bujicu rijeci u ušima si i paničan strah da pobjegneš negdje. a nemaš di pa ostaneš tamo drhteći ko pas neki u kutu. a onda mi se pogled spustio na noge joj i nisam mogla suspregnut cerek. a onda ni ona.
i cijelu zimu smo samo zapocinjali svadje i nikad ih dovrsili. covjeka se ne moze dozivjet ozbiljno ako na sebi ima neandertalske noge. ni on sam sebe ne moze dozivjet ozbiljno. i uvijek je izlazila iz sobe podvijenog repa smislajuci strategiju valjda za sljedeci ulazak. hihi.
 

 
ahhhh. a jebes ti moju fizicku rekreciju u svrhu jacanja imuniteta, smanjenja zimogroznosti, jos nekih stvari te usput i smanjivanja volje za pusenjem kad ja nakon sat vremena i 20 otplivanih krugova, na zadnjem pomislim kako bi bilo dobro sad zapalit na izlazu.
i simultano se zapikiram glupom glavom u rub bazena. da. napravim ono od ceg sam STREPILA PUNIH sat vremena. al na zadnjem krugu. isusatiboga. al ajde..smatram napretkom to sta mi je uopce USPJELO bit koncentrirana tih sat vremena.  ahhh. i ne ozljedit se. hihih
erm...zasto tusevi ne mogu non stop tec neg se svako tolko izgase? ne kuzim. zena dodje sa ŠMRKOM i poljeva stepenice. umjesto da uzme vlaznu krpu na metli i to pobrise. dlake i sve. manje vode bi potrosila. i tu vodu bi mogli prebacit na one tuseve. koji bi mogli stalno curit. ideja za te tuseve je ideja nekog vrhunskog sadiste.
i isto ne kuzim zasto se u tim prostorima ne stavljaju neke reljefnije pločice. neg one glatke. sta, treba im se nacrtat da ak je vise utora, da je mogucnost za klizanje puno manja neg kad ih je manje? il sta? ko je tu lud?

 
ne zato sta prenosi bolesti neg je to refleks koji jednostavno ne mogu otrpit.
ae diši. ae trepći.
al ne podnosim kihanje.
razradjit cu gadjenje i prezir prema tome i napisat nesto sadrzajnije. za sad samo osjecam snazan animozitet prema istom.
 
 
 

 
thievery corporation. s posebnim naglaskom na the richest man in babylon i the mirror conspiracy. ove druge ne. još.
se sad slusa. i jucer se .i prekjučer. i sutra ce se. i jos neko vrijeme se hoće.
super mi je kad nadjem muziku koja mi titra ko i ja u tom nekom periodu.
ova tak titra.
 

 
ona tanušna šnita polubijelog kruha SASVIM tanko namazana eurokremom.
i ono histerično trčanje do blagavaone koje ti je osiguravalo primitak užine koju si, btw, uredno plaćao svaki mjesec.
bože, kako sam mrzila blagavaone.

 
netko je gledao previse filmova?
decki, nadam se da ce vas nac. nadam se da ce vas zatvorit. i nadam se da cete uspjet pobjec iz tog istog zatovra. nadam se da ce vas ulovit neki jako lud frend poginulih. nadam se da ce vam radit takve stvari da cete ga preklinjat da vas ubije.
ako ne sve to, nadam se da ce vas izrazi lica ranjenog, poginulog i svih ostalih proganjat i dovest do ludila. u kojem cete sami sebi oduzet zivot.
to vam zelim svim srcem.