zmajić

Ima i ovdje ovih ne hm..
(nesmim reć..ne jel ko žena)
Ma ja sam lažov ..i tak i tak
što god napišem se ne važi..

Valjda su te neke ko bogom dane..
Utjelovljenje ..milosti..mudrosti..
dobrote..

Zažmuri se na jedno oko
Zaviri se u sebe u svaki ugao
Pogleda se da nema eksera da nema lopova
Da nema kukavičijih jaja

Zažmuri se i na drugo oko
Čučne se pa se skoči
Skoči se visoko visoko visoko
Do navrh samog sebe

Odatle se padne svom težinom
Danima se pada duboko duboko duboko
Na dno svog ponora

Ko se ne razbije u paramparčad
Ko ostane čitav i čitav ustane

Taj igra

V.. P..

Vrijeme je da se krene u skitnju..
Zagreb..Istra..Krk..


Ak bog da nadam se da ću stići
i na koji plesnjak..

Te noći pisah sjedeć posve mirno,
Da ne bih majci u susjednoj sobi
Škripanjem stolca u san dirno.

A kad mi koja ustrebala knjiga,
Sasvim sam tiho išao po sagu.
U svakoj kretnji bila mi je briga
Da staričicu ne probudim dragu.

I noć je tekla spokojna i nijema.
A tad se sjetih da je više nema.

D....C...

Želim..Svima..
U ovoj godini sve najbolje..
Puno zdravlja..

Kako se ljudi ipak ne promijene...
Jutros na kavi me pozdravi
jedna gospođa po imenu i
prezimenu...
No kad je rekla-kako si slatki..
sjetio sam se...
Poslije 45.g(toliko nije bila
u hrvatskoj)iz prve me prepoznala...

He he..niš se nije promjenila(osim
što je ostarila)bla bla..ja i ja..
bahata i kakva je bila ko tinejdžerica...

Poslije pol sata njenoj monologa..
idem..žurim..i onak u odlasku pita...
ša ima kod tebe...

Džabe i fakultet i Australija i imanje..
kad misliš da si najbrži najbolji najpametniji..

Ekipa iz mladosti...
Vatrica..
I mi...

E ta lijepa vremena..
Kad se sjetim....

Nije meni on neš drag..
No nisam imo s kim pričati..
I tako smo mi pričali
do ujutru ....

Otišli gosti...nije lijepo reći..
A i neka su..

Ovog letećeg odojka više
nema..

Čestit blagoslovljen Božić
želim svima..

Mrnjaouuuu...

Dođu budale, same, nitko ih ne zove
pa skaču oko tebe - e, ono bi ovako
e, ovo bi onako - hoće te uvući
u svoju budalastu igru, a tebi
neugodno budali reći: ej, budalo
makni mi se sa sunca, i ovako
i onako, zaklanjaš mi pogled
- pa ih pustiš, neka skaču

potom dođu druge budale, koje se rugaju
prvim budalama, a koje bi sve to što i prve,
ali naopako - i one bi s tobom, ovako i onako
a ti im ne obraćaš pažnju, iz iste one
neugodnosti koju budale nemaju, a ti je,
eto, nosiš kao vlastitu sjenu, pa te nekako
- priznaješ, sasvim budalasto! - stid
pred budalom što je budala

ali tu nije kraj!

kad shvate da ne trzaš, ni ovako ni onako
da te ne mogu uvući u svoja kola,
igra se ipak zahuktava, i za jedne i za druge
tek tad si totalna budala, koja nikako da se odluči
kojoj vrsti budala pripada - onoj prvoj,
koja bi to onako, ili ovoj drugoj, koja bi to ovako,
ili pak onoj sasvim nerazumnoj, koja to ne bi
ni ovako ni onako (a trebala bi ih se definitivno
nekako riješiti!), pa se još uvijek čudi
kako s budalama nikako ne može izići na kraj

V... Kalinić..

Most..i rijeka Vuka..

Ima knjiga..
Krupna riba...

Ima na blogu ko rektora..
Bilo bi zgodno da pročitaju
tu knjigu..

Istinu znam. Odbacih ranije sve istine!
Ne treba da ljudi s ljudima ratuju, sve u svemu.
Gledajte: veče. Gledajte: skoro će noćne tmine.
Pjesnici, ljubavnici, vojskovođe – o čemu?

I već počinje vjetar, već zemlja rosu primi.
Uskoro zvjezdana će slediti nebo mećava,
Zaspati ispod zemlje uskoro ćemo svi mi
Što jedno drugom na zemlji nismo dali da spava.

M...C..

U sjećanje ja se krijem,
živjet ću od uspomene.
Nestanem li, tražite me
u praznini historije.

Život se kroz bolest javlja
i umirem živeć bolan.
U pustoš sam ići voljan
gdjeno smrt me zaboravlja.

I vas nosim, svoju braću,
da mi pustoš naselite.
Kad me mrtvim zamislite,
u ruci vam zadrhtat ću.

Dušu svoju — knjigu — sada
ostavljam vam, taj svijet pravi.
Štioče, kad iznenada
u tebi se drhtaj javi,
ja u tebi drhtim tada.

M...d...U...