-

Link

Link

Link

Link

Link

pizdarije.
Link

kgk oiuzztrr fdhdf uiui

uiui mi super dio:)))

šta reć?

dobro je.

a da bi bilo bolje, redovito perite zube, jedite žitarice, manje pušite, pazite na kolesterol, depilirajte dlake, koristite kondome
i poštujte vlastite rokove za tuge (© nečiji).

Link

mjesec okrene cestu dok smo još na njoj
i nastavimo sutra, uzbrdo uvrnuti naopačke
tko kaže da išta mora biti baš kao što se čini
sutra već glas iz zvučnika može reći:
„osvojili ste milijun dolara“
pa premjestimo ruke s glava na bedra,
niz bokove i šutnemo vražji kamen
u martovske ide, objesimo se na vrtove
podignemo mauzolejske baldahine
i pljuckamo odozgora na alabasterne kipove
ili sutra već ostanemo cijeli dan u krevetu
jebemo se i jedemo reklame na tv-u,
sutra narastemo na veličinu od dvadeset metara
i poplašimo onaj ćelavi birc s lošom kavom
sutra možda bude sve ili ništa od svega,
možda naš mudrac s kamenom naheri kapu,
otkopča šlic, popiški se niz vjetar,
a žena s kristalnom kuglom nas udavi s pričom o
„o, to je tako lijep cvijet kraj puta.“

Link

ne, nije to što vam se čini. uopće nije to.
nije on!
to je ormar. stup neki. kamion mi ušo u salon.
tko kaže da krevet nije sivo brdo sa dva uha,
da ne može biti da se na tom pere, pegla il' kuha,
možda je slika, fototapeta, avion, rajngla, raketa,
možda je netko bio pa zaboravio nešto,
evo, dokazujem da nije slon i to vrlo vješto:
slon nema takvu... surlu. nema je uopće.
slonovi nemaju surle, oni su ono što rokće.
ni noge slon nema. velike. teške.
hm. sve što vidite, to su vam greške.
slonovi lete, nije mogao do ovdje pješke.
nije slon, nije. vjeverica, puž ili prase, ma noge od zmije.

al' što god da je, možda bolje da se ne vidi.
sakrit ga treba, čim prije, sigurno se stidi.
ugurat u frižider, pod parket, u rupu,
prefarbat bojom, montirat pod klupu,
pokrit maramicom, tabletićem nekim,
učinit ga prozirnim, malim i mekim
brzo, brže, sad ću, samo što nisam, evo:
skrivam ga, guram, utiskujem i desno i lijevo,
al, majkumu, stalno viri, a čini se da bi i pjev'o.
sakrijem mu nogu, ostanu još tri,
spakiram uši, al surla ne spi,
u rajnglu, frižider, pod parket, bilo kud
pa nije normalno, taj slon je lud
gdje god se okrenem, on je posvud
i ovdje i ondje i bilo kud...

i nikako da ne bude da ga nema.
a što ako je do mene?

Link

launž. pol sata ne mrdam. nemam sliku, nemam poslovicu.

Link

Link

tko je popio vodu iz čaše?

progres: Link

„Ajmo nekud.“

„Kud?“

„Svejedno.“

Ljudi na stanici su američke krafne s rupama kroz koje pravimo kolutove dima. I što ako nije pristojno toliko šutke promatrati strance i puniti ih preslatkim pričama (ti uzmi plave i zelene, ja ću crvene kapute, stavit ćemo im glavu i nasaditi rep, praviti se da su naši i onda im zamišljati boju kože ispod, ton glasa i način na koji jedu dok su sami. Gulit ćemo ih polako.).

Negdje na pola puta mi se učini da idemo prebrzo, a pored nas tutnje vlakovi i zapravo, trebalo bi uskočiti u neki na par nepar, ali to samo vibriramo dok ti udaraš takt nogom na evergrin iz zvučnika i onda me takneš igleno jagodicom prsta i zasviraju borbene trublje, a milijun zastavica se okomi nad mojom kožom i ringišpil se zaustavi, ležimo na travi i nema nikoga, pa zatvorimo oči i uši se napune vodom, ljuljamo se ispod hrastova i nad travom i još dalje, kroz reklame i zvuk automobila, sve do tamo gdje su nečije kuće.


Imaš pravo, mogli bi.


Link

Link