Njoj koja čini vrijeme
Ništa ne razumijem od onog što mi govoriš
Blagoslivljam svoje trpko neznanje
Moje podrijetlo je sumnjivo, rodni grad porušen
Posvuda me prate žbiri
Samo kad sam s tobom nešto malo jesam
Zavučem se u sebe i čekam da me upotrijebiš
Ti koja činiš vrijeme i spretno ga raščinjaš
Tu se uvijek nešto nađe za mene
Onda me izguraš kroz vrata pa još malo trajem
Pomislim: jesam, ma koliko se ne vidi na meni
Nisam, smjesta kažem, i sav se izbrišem
Možda neko vrijeme umrem samo da se saberem
S.M.
29.05.2007. u 23:03 | Komentari: 4 | Dodaj komentar