srp mog djeda antuna

 
ima taj jedan šta se već dugo igra čarobnjaka iz oza.
jadni, otužni, nesretni starac.
ipak, želim mu da umre. nije bitno dal brzo il u patnji nekoj. to mi zbilja nije bitno. samo da umre.
ja skidam ribe s udice kad ih moja teta ulovi i vracam u more. i bube iz stana selim na balkon pa nek same odu, a ne gnječim ih krutim predmetima. ja izbjegavam gazit tratinčice po livadi (dobro, ovo mozda i nisam trebala priznat:)) i mičem puževe s ceste da ih se ne zgazi.
ali njemu želim da umre.
 
i tako. uglavnom, ono sta sam htjela pitat..jel gleda ITKO još televiziju? meni se par put vec dogodilo da gledam nesto pa počnu reklame pa ja zurim u to. par minuta kasnije radim neku desetu stvar i tokom izvođenja iste mi sine da sam ja, ustvari, počela gledat film/emisiju/seriju, al da se ne sjećam kak je ista završila. onda se vratim u sobu i vidim da to još uvijek traje.
tv je nemoguće gledat. zaista je.
bacite ga u smeće.
 
--
kad bih JA pisala hrvatsku verziju američkog psiha, ne bih izmišljala one isprazne razgovore. samo bi PREKOPIRALA komentare s iskre. kristeisuse. (opet vas nema:/ )
 

tocno, evo, ja od sutra ostajem brez TVa i ne planiram kupiti neki bar dok traje nogometno prvenstvo.

..umri starče!(jel to neka eutanazija?)

Erhm, čuj, ne mogu tu biti STALNO, (kao neki...xexe). Jel' opet da pravdam ispričnicom? :D

a NISAM VIŠE STALNO.