srp mog djeda antuna

 
zato jer sam gledala seinfelda, sjetila sam se zapamtit broj parkinga. 337. ono šta nisam zapamtila bilo je mjesto na kojem sam izašla pješke iz garaže.
zato sam ušla u nju kroz nasumce izabran ulaz i ostala malo stajat pred parkirnim mjestom niske dvoznamenkaste brojke.
situacija je bila za kme pa sam napravila kme.to je ono kad stavite lice za plakanje i kroz nos ispustite dva puta zrak u kratkim intervalima.
malo nakon tog sam si osigurala prisutnost u razgovorima određenog broja ljudi bar na neko vrijeme. pričat će o tome kak sam stajala na savskoj na semaforu, a ozz je sjedio u godotu i kak je u jednom momentu okrenuo pogled prema cesti i vidio mene kak nacerena sjedim u autu i gledam u njega, a onda ga pokušavam upalit i stić ove koji su otišli i pobjeć ovima iza mene koji su trubili.
mislim..ne znam. to meni nije jako anegdotalno. nije mi bilo ni ono kad sam skretala u nehajsku i oduzela prednost i malo se po trotoaru vozila, skup s njima dvojicom, a to se IPAK još uvijek prepričava, makar je prošlo već tri godine od tog.
 
 

"to je ono kad stavite lice za plakanje i kroz nos ispustite dva puta zrak u kratkim intervalima." popizdiću

..pak kmečiš...ti si ptica kmecalica....

ma da, likovi očito imaju niski prag anegdotalnosti kad sam tak tvoju svakodnevicu trpaju u anegdote... :D

njima se ili ništa u tri godine nije dogodilo ili si gadno nemaju kaj za reć':D

amaterka, a vidi je sad.pa ne družim se s idiotima. hihi. al kad me ubace u mašinu, onda redovito to spomenu. a nisam stalno u mašini. al kad jesam, onda...da.(ševa mode:D)

pa ne znam, ako si hodala ko džon kliiz u funny walk skeču, možda nda...:D

i crta u mozgu...uz kmeeeee!:)))

:))))))))))))))

Umorstva iz Nehajske. ;)