ja sam tvoja, a opet samo svoja...

kad može biti komplicirano... zašto bi mi se sviđao dečko koji zapravo želi vezu, želi biti sa mnom u radosti i živčanim ispadima treće vrste, ako mi se može sviđati netko ko se ne javlja danima, a onda k'o pljusak iz vedra neba, želi me vidjeti, poljubiti... i kaj sad, da mu dopustim ili ne? da mu dozvolim da budem njegova kad on to poželi, jer to želim i ja? a opet riskiram mogućnost katastrofe za svoje oslabljeno srčeko... dakle, na zapadu ništa novo, nema za mene previše sreće na ljubavnom bojnom polju...

Bez brige, proći će to kad odrasteš.

hehehe prvih sto godina je najteže

ovo "kad odrasteš" je tako lijepo čut... ali bojim se da sam već odrasla dovoljno...

onda angina pektoris slijedi

Nisi, čim pišeš ovakve blogove i čim te muče ovakvi problemi.

fors......joj daj utješi curu......pošalji joj sliku....i nece više misliti na ovaj problem....;)))

Nemam namjeru traumatizirati ljude u rano jutro.

Tko nema sreće u ljubavi, ima u piću. Popij jednu žuju i sve bu dobro...:)

U banani si...

Mazohistički poriv...

U biti te to na neki način i pali...

ahahahaha... da. pa dopusti mu, normalno.

očito si mu već dopustila to.. a što je najbolje on se vjerojatno jako dobro prilagodio tome i boli ga k... njemu je tak dobro i tebe je našao zaje....t
taj će te sigurno totalno odje...t kad nađe neku ajmo reći "bolju"... znam takve dečke... divni su prijatelji ali kao dečki nisu baš neki kvalificirani za to.. :) nažalost to je sve što možeš očekivati od njega -poziv-...a s vremenom će biti sve rjeđe i rjeđe...