srp mog djeda antuna

 
bwah. krenula sam se pravit da spavam popodne, al sam u konačnici zbilja zaspala. i radila to do 23h. NISAM sretna zbog tog.
zadnje vrijeme imam zanimljive snove. nisu više onako krasno dalijevski, al su i dalje zanimljivi.
u par navrata sam sanjala da ne mogu otvorit oči. tj. da mogu, al da ne vidim. to nije baš neki san koji si želiš sanjat više od jednom. al ja ga ipak sanjam. zadnji takav s neotvaranjem je bio da hodam tkalčom i, eto, ne vidim. a onda IPAK skuzim da nisam potpuno slijepa s obzirom da uhvatim svoj odraz u nekom prozoru na ulici - vidim sebe kak si pokušavam razmaknut kapke, al mi ne ide baš. i onda skuzim da vidim cestu i arhitekturu grada, al da ne vidim ljude. khm.
i isto tak sam sanjala svoje dijete neki dan. moje dijete vam je dobro. ono neće plakat čak i kad ga zaboravim u sobi na katu i ne nahranim DVA TJEDNA. kad se napokon pojavim gore, ono će bit blijedo i uvenulo, sa PLIJESNI na obrazima, al će mi se, to moje dijete meni razveselit makar sam takva mama kakva jesam. (?)
i prije par tjedana sam sanjala da varam dečka si. i to s prtenjačom. koji je bio prtenjača duhom, ali je IZGLEDAO kao ferić. hihi
sve od navedenog još i mogu razumijet. čak i dio s prtenjačom kužim.
al ZAŠTO, pobogu, FERIĆOLIKI PRTENJAČA?:D
 

...sad ću barem znat ko je kriv za noćne mi more....jel to nisi mogla sutra po danu mapisat, a?.... :)

Sad ćeš cijelu noć ne sanjati :-)).

:)

ajd nam nemoj više pisati šta si sanjala,a da nas prije toga u prvoj rečenici ne upozoriš da oni slabijih živaca to ne bi trebali čitati!:))))