srp mog djeda antuna

 
jednu od ovih nedavnih nedjelja sam bila na hreliću. s obzirom da sam tjedan prije tog potrošila na KRČENJE vlastite sobe u vidu bacanja stvari koje mi je svih ovih godina iz nekog razloga bilo žao bacit, a koje nisu služile ničem, odlučila sam da više neću kupovat. odnosno, ak nešto kupim, nešto će morat letit van iz kuće. tako da sam na hrelić otišla turistički. s čvrstom odlukom da ću samo krotko hodat uz Kontrolora Letova i bit tamo ISKLJUČIVO u svojstvu njegove sugovornice.
i trzalo me na sve strane. vidi ovo, vidi ono. al nisam se dala. umara taj unutarnji monolog. "kolajah, ne treba ti kubura", "kolajah, ne treba ti JEDNA babuška", "kolajah, ne treba ti starinska DŽEZVA". i oduprijela sam se.
a onda sam ugledala. TO. probala sam promijenit smjer kretanja al se Kontrolor nije dao. znala sam da se neću moć suzdržat i da ću htjet to imat.
knjiga o pletenju.
bila je krasna. NOVA, uz sve to. za početnike. upravo ono šta mi treba. nisam je htjela, a htjela sam je. nešto kao kad u bircu naručim tonik, i pitaju me jel inku il šveps, pa ja kažem bilokoji, a nadam se švepsu.
uglavnom, nisam je dobila. jer se tip nije htio cjenkat, a Kontrolor je. SREĆOM. treba me spasit od mene same.
zato sam si nepunih tjedan dana nakon toga kupila životinjice. sigh. bilo je prejako. u onom vražjem mercatoneu. nisam našla to šta sam tražila i krenula sam najnormalnije prema izlazu. al pogrešnim putem, očito. dječji odjel do sad nisam doživljavala kao  mjesto grijeha. nisam imala problema s tim. a onda sam ih vidjela. životinjice. u plastičnoj kantici. one male, domaće. ima ih 21 unutra. magarci, konji, svinje, kokoši.
i jedna jako velika krava.
kao mala sam imala takve životinjice koje su netragom nestale. najbolja je bila svinja s prasićima.njih 12. bili su manji od polovice malog nokta na ruci mi. TAKO mali. jako sam ih čuvala. a onda su svi nestali. mozda smo ih nekome dali. ne znam.
uglavnom, sad imam životinje opet. (bez prasića:( )
majka me preko naočala pogledala kad sam se pojavila s tim doma. samo je uzdahnula i rekla da trošim novce bezveze. a ona ne kuži to. kak je ne vesele životinjice?
zato sam joj, kad je otišla spavat, stavila pijetla na jogurt u frižider. i konja iza staklenke s krastavcima. i kozu na margarin. i kravu iza šalica za mlijeko. i ovcu pokraj četkica.i magarca u kruh.
ujutro su me sve one dočekale na otvorenom omotu od čokolade. okupljene oko zadnjeg komadića čokolade.one iste za koju sam im rekla da mi je ne pojedu.
pizde.
 
 

... :* ... :))))

to ti je pojela ona svinja kaj ti fali;)

mislim da me moj kontrolor potpuno preuzeo i sad mi već kontrolira pokaz :DDD

ajooooj!:))) (mislim da sad imam neku iskreveljenu,raznježenu facu)

hahaha...ludo

Ha, ha, ha....
Nije me bilo ovdje šest miseci i navratio ja da vidim jel još uopće imam nick... vidim, imam, ajmo sad vidit šta se događa... kad ono Kolajah izbacila novi blog :))) Dobre stvari traju... države propadaju, nafte nestaje, al na Kolajahin blog uvik možete računat. Pozdrav!

kaleid, ja sad ne znam dal mi treba bit drago zbog ovog tvog komentara...hm:))

:(