srp mog djeda antuna

 
jučer oko 19 nas je faks ispljunuo van. bio je već skoro-pa-mrak, živih ljudi je bilo, al su im se obrisi nazirali tek tamo negdje preko ceste. parking poluparazan.
stala sam i razmišljala gdje sam parkirala. a onda sam skužila.
"došla je."
"a? ko? a! zrinka. eee, zrinka, tuu saam , zriiinnkaaaa...." (i topot koraka kak nestaju u udaljini)
 
zrak je imao drugačiji miris. i temperaturu. prestalo je bit ljeto. sad je to konačno prestalo bit. došla je. krasna moja.
tad sam znala da mi za otic van navečer i vratit se doma nesmrznuta nece vise bit od pomoći deblja vesta i brz hod.
al sam ipak i jučer otisla bezjakna. čisto da mi ne kaže da šta sam tako defenzivna.
 

I ja sam danas obukla čarape:))))

ženo, najlonke preko glave se ne broje:)

hehehe, kolaja, priznaj da si već bila na rubu da onom čiki što peče kestenje mazneš onaj crni gunj kojim ih pokriva

mozda se najlonke prek glave ne broje, ali izgledaju sexy ;)