kako smo siki i ja čekali tramvaj
ustvari, siki je, kao, čekao tramvaj. a ja sam, kao, čekala prijateljicu na tramvajskoj stanici.
a USTVARI sam ja čekala tramvaj, a siki je čekao mene.
to je kad se s rogatim idem bost. tako mi i treba. a šta sam ja mogla znat.
ODNOSNO, dotični je inicirao dijalog sa mnom. što sam ja htjela svest na najmanju moguću mjeru. pa sam na dolazak tramvaja ostala stajat na mjestu dok je on krenuo uć. nakon spoznaje da ja ne ulazim, dotični se vratio i pitao me da šta. ja sam rekla da čekam prijateljicu.
tragikomični moment je bio kad mi je nakon trećeg propuštenog tramvaja i popušene cigarete priznao da on stanuje 100m dalje i da je htio pričat sa mnom.
"e SAD sam tek u problemu" pomislih.
a velika kvou-kvoučina mi je zvonila nad glavom.
kvou kvou, kolajah. kvou kvou.
NO, metoda namještanja alarma na mobitelu, pod nazivom: "a? tam si? oke, krećem odmah" nije me nikad iznevjerila.
pa tako ni sad.
11.10.2006. u 23:55 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar