srp mog djeda antuna

 
statički.
stanem se na dva metra udaljenosti od regala di su posložene, tako da ih mogu sve obuhvatit pogledom, od poda do stropa i s lijeva na desno, prekrižim ruke, malo raširim noge, istaknem lordozu i gledam.
gledam.
gledam.
gledam.
gledam.
i onda mi on priđe ko POLUIDIOTU i pita me s PODSMIJEHOM dal mi može kako pomoć.
onda ja u etiketiranoj maniri poluidiota se trznem, kažem da ne, pomaknem se demonstrativno metar i pol u stranu i nastavim zurit u torbe.
debil.
a da sam pipkala svaku i hodala svud naokolo po odjelu onda bi me pustio na miru valjda.  jer tam nitko nikog ništa ne pita. kolko sam ja skužila. a provela sam tamo puno vremena.
na kraju žena nije mogla očitat cijenu torbe na blagajni (to mi se konstantno događa) pa je uključila mikrofon i rekla: "emir, blagajna", a ja sam ga dočekala sa zlobnim cerekom.
jer je trebao doć do blagajne, čut da se mora vratit tam od kud je došao da bi uzeo trobu, onda je donjet do blagajne i onda se opet vratit na svoje mjesto.
a nije to sad baš neki minijaturni dućan...
 
bla.
 
 

a kako biraš i kupuješ vibratore ?

Povede tebe i isprobava ti ih na očima.

iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii? jesi je kupila???????

pž, paa..jesam. al vidiš, vidiš, mogla sam i ne. čisto da ga prošećem malo bez ikakve novčane naknade:D

mogla si se još malo prenemagati:) al bitno je da je torba u ruci:)

eh prvo sam ih mrzila...te prerevne pomagače jeboihotac, a onda sam shvatila da mi ih je bolje zajebavat. sad kad se lijepo ponude kažem da stanu uz mene i pomažu mi gledat. ili ih tjeram da mi podignu artikal da ga bolje vidim sa svijeh strana(al' to samo kad kupujem pećnicu, hladnjak i sl.)