srp mog djeda antuna

 
ja nemam problema s pišanjem bilo gdje. jednostavno skinem gaćem i pišam. di hoću. nemam problema ni s tim da pišam ako netko stoji na metar od mene. ili ako netko čuči i piša metar od mene.
no još nikad nisam pišala s nekim na način da je razmak između mog nosa i nosa supišačice iznosio jedva 10 centimetara.
isprva je krenulo uobičajeno. udaljile smo se od grupe ljudi, konkretno od planinarskog doma i zašle dublje u šumu te na pristojnom razmaku od metar i pol locirale svoje tijela i na tim koordinatama smo počele skidat svaka svoje gaće i zauzimat čučećki položaj.
 
u jebenom KANJONU, okružene ŠUMOM i MRKLIM MRAKOM i VRISKOVIMA nekih životinja u daljini.
 
ja ne znam na koji način smo došle do tamo, al nakon par sekundi smo se jedna i druga našle na pola puta početne udaljenosti među nama i pišale zureći jedna drugoj u razgoračene oči.
 
..iii..ono da se netko upišao od straha...ta izreka nije istinita. meni se strahovito pišalo (od pive) i bilo me strah (od šume) al se svejedno nisam mogla popišat.
neko vrijeme.
 
 

e pa..

krasno si to rekao, tom:)

mora da je bilo gusto:)))))))

srića što je zaladilo da vam zmija ispod kamena nije skočila :))))

jesi probala kad fučkati i pišati..??

ššššššššššššššššššššššššššš:)

a da je naišao neki vepar?

ajde, bar se niste usrale