zaljubljena

U tišini tvoje sobeDušom tvojom smiraj teče,Jednom davno Netko reče;Zagledaj se sada u nutrinu svojuPoslušaj i ćut\' ćešUmirujuću Riječ Moju.Jer u trenutku samotnoga plačaKada Duša tihim hodnikom koračaI kad misliš, kako usamljeno biće ti si,Pogledaj u Nebeski SvodGore, višeGdje Mojega se Imena pišeGdje u olujnome nebu nazire se dugaSunčev trag tad doprijet će do tebeIzbrisana bit\' će i najmanja tuga.Tad poslušaj milog zvukaJer u tome trenu, dodiruje te Moja Ruka,I u Zagrljaju tad si MomePoljupce i svoje misli, darujem ja srcu tvome.U tišini tvoje sobeRazgovaramo tad s Ljubavlju nas dvoje.U tišini srca tvogaMilostivom livadom potok teče,U žuboru njegovome Odsjaja je MogaI u osvit zore i u kasno veče.U tišini tvoje DušeTiho, tiho, snivam JaProbudi Me kad sunčano jeIl\' oluja pušeTad Mir svoj tebi darovati ću Ja.Tiho, tihoKap, po kapMoja Ljubav postaje sunčani slap.U Tišini Duše tvojeZauvijek sam Ja uz tebeMilo dijete Moje!
Ove riječi začula sam jednom ne tako davno, u trenutku najdublje tuge, zapisala.....i spoznala da nikada nisam sama.