srp mog djeda antuna

 
prije neka dva mjeseca sam spominjala prijatelja kojem sam uporno slala i od kojeg sam uporno dobivala pozive za van, al smo se uzajamno otkantavali zbog lošeg tajminga i već postojećih obaveza.
od tad se s njim nisam čula nikako. on je jedan od moja tri prijatelja iz srednje.
jučer se javio porukom.
 
- pa kaj ima s tobom, kol? si živa?
- jesam. a odustala sam od druženja s tobom kad se nikak nismo mogli nać. u međuvremenu sam isti odnos imala sa zokijem. on meni kaže di ide i zove me, pa ga ja odjebem. i obrnuto. i tak već mjesec i pol. poslije božića ću prebacit fokus na marka.
- a..dobro. javi mi onda kad opet dođe red na mene.
 
hihi. peder obični.
al to se skupnim imenom zove:povijest propadanja prijateljstva. i uopće nije smiješno.
ma.
 
 
 

Marko je zakon..?

ma kajgod, pa to je njegovanje prijateljstva... ja se tak s kumom čujem dvaput mjesečno da si poobjasnimo zakaj se nemamo kad i di nać. tak smo ostali bliski. samo kaj bi morali razmijenit friške slike jerbo godine idu pa... :D

a kaj ga kuma ne pusti van ili se on tebe boji? :)

a čuj, malo je on u Italiji, pa ja u Istri... a kad smo u Zagrebu ondak crnčimo ko stoka i tako to... :/

aj fala kurcu, normalan blog