srp mog djeda antuna

 
jutros sam se probudila s ukočenom venom.
nisam pogledala u nju jer bi otvaranje očiju, slutila sam, uzrokovalo bolove neslućenih razmjera. najjednostavnije sam si drugom rukom podigla zglob (imam vrlo tanašne zglobove. valjda zato da budu u efektnom kontrastu s lopatastom šakom.) i navukla si ruku prek trbuha. i iz nekog razloga je to otkočilo moju venu.
prva stvar koju sam na kognitivnoj razini osjetila bilo je gađenje. al s tim se uvijek budim ak sam noć prije na splavima bila tak da sam rekla samo dobar dan, dobar dan, dugo se nismo sreli
druga stvar je bila ta da sam razmišljala zašto nismo otišli po kobasice one koje su pekli, AKO su to pekli kobasice, a ne naprasite goste, s tim da ja osobno ne znam za koju bi se opciju rađe odlučila. ja bi i naprasitog gosta pojela. ako ja mogu birat koji se mora bacit u vatru.
iz čiste pakosti bi ga pojela.
treća stvar je bila ta da mi je sinulo da je sve skupa ustvari dobro prošlo jer nisam bila s (sad tražim neko ime koje nije njeno pravo al ne znam ni jedno) ...hihihihihiihih...s njom. jer da jesam ZNAM da bi maltretirala emineeeentne umjetnike hrvatske glazbene scene nam. ovako sam pustila čovjeka najnormalnije da se druži sa svojim ljudima i dobro. j mislim da sam ja zrela u tom pogledu. šta kad sam jako pijana se više ne igram groupija. mi smo se voljele igrat groupija. b ile smo groupiji čak i indiri mujkić mijkić, zaboga. to je super način da se zabavš ak nemaš ništa pametnije za radit. (i ak si malo glupast, da, dobro:D)
a sad više ne mogu pisat.
 
 

Imam ja eminentnu sahovsku sekciju hg scene pa ako si zainteresirana za neki oblik grupi hupi samo se javi:)

točni odgovori su sljedeći: pod a) gađenje na kognitivnoj razini je šepavo, pod b) nemam razloga ne vjerovati, čak imam dojam da si postala nešto jako nježna u zadnje vrijeme i pod c) ne znam