kukurijek
neki dan sam u vlastitoj sobi naletila na milu iz 2005. to je ujedno i jedina mila u našem stanu uopće. koliko ja znam. prvo je stajala par dana na ormaru i čekala da bude bačena, a onda sam je u jednom onih trenutaka kad ležite na krevetu i mislite šta ćete dalje uzela i počela listat.
i kad sam došla do dijela sa zvijezdama, zaključila kak je to dobro ustvari. ono, ko da si vidovit. "britney izdala novi album, pop princeza pali svijet"..a ja se zloguko smješkam i govorim: ee..eee..ćerce moja.... ili onaj članak da jennifer aniston i brad pitt idu na savjetovanja ne bi li da bi li spasili brak...džabe vam, ljudi. a žao mi je te jen. zbilja je.
i onda sam dan nakon toga naišla na kunderinu: Čovjek prolazi kroz sadašnjicu zavezanih očiju. Može samo slutiti i nagađati šta, ustvari, on živi. Tek kasnije, odvezuju mu maramu s lica i on, kad promotri prošlost, uvtrđuje šta je živio i kakav je to imalo smisao.
i sad tu ide još neki suvisli tekst u kojem ja povezuje navedena dva odlomka, dajem svoje mišljenje o kunderinoj rečenici, osvrnem se malo na vlastiti život iz perpektive "bez marame" i iz perskepktive "sa maramom", dam duhovnitu opasku i završim log sa "da."
no, braćo i sestre, LENA SAM.
(da. )
20.03.2007. u 23:26 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar