srp mog djeda antuna

 
najviše od sveg na svijetu volim leć u krevet usred dana. dođem od nekud doma pa skinem hlače i majicu i legnem se. čarape i štucne ne skidam. da još i to radim ,to bi već bilo- idem spavat. ovo nije to. ovo je-idem u čahuricu. pokrijem se preko glave jer su rolete dignute pa je previše svjetla. i tako ležim. na leđima malo, pa na boku. pa se skvršim. pa se okrenem na lijevi bok pa na desni.
tamo mislim šta ću dalje. tamo je dobro mislit jer se umirim i onda ne donosim jako glupe odluke. a prije toga gledam zid. to je nesto kao meditacija. i nakon zida mislim.
dođe mama i pita jesam bolesna il jel mengu imam. ja kažem da ništa od toga. neg da mislim.
svi misle da si bolestan ak usred dana legneš u krevet. donose ti toplomjer i pitaju oš čaja.
moja mala čahurica, moja mala čahurica, moja mala čahurica, moja mala čahurica, moja mala čahurica, moja mala čahurica, moja mala čahurica, moja mala čahurica, moja mala čahurica, moja mala čahurica, moja mala čahurica, moja mala čahurica, moja mala čahurica, moja mala čahurica

I u mome vrticu posle rucka se ide spavat a neki pjevaju moja kosuljica,moja kosuljica vidi veze se na leđa,nekome se sviđa a nekoga to vređa

:P

dobra ideja, možda te kopiram :DDD

Ma da? Mi imamo obiteljsku tradiciju lijeganja usred dana.

Ja mislim da je stvarno bilo potrebno ovoliko puta ponovit "moja mala čahurica".

(inače ne čitam tvoje logove, al moral sam ovaj, kad se već bube spominju. :DDD)