srp mog djeda antuna

 
prvo je bio dogovor u 21h, onda je pitala da jel može pol devet, a moj tok misli (i pokreta) je bio:
pogledam van, vidim da se smračuje, PROMUĆURNO pretpostavim da će za pol sata bit još veći mrak te zaključim da MOŽE u pol devet.
..nisam sad ovo dobro složila. a uglavnom. imam zmazanu trenirku koju koristim ko jaknu i već me sram izlazit s njom van, a sjetim se da je moram oprat samo kad je uzmem predvečer prije neg odlaprdam do grada:))
i još sam nešto htjela jako pametno reć al ne znam sad više.
 

:) ha, šta se može.