srp mog djeda antuna

 
na više točaka u sobi imam locirane paketiće maramica. ne zobg tog jer mi nešto jako trebaju nego ih samo, eto tako, imam. zato jer volim imat stvari na dohvat ruke. (da, soba mi je u konstantnom neredu)
u tom mom rijetkom ali ipak povremenom korištenju maramica, s vremenom dođem do toga da izvučem predzadnju maramicu iz paketića. to svede broj postojećih maramica u paketiću na broj jedan pa onda, da smanjim sadržžaj zagrade u prvom odlomku, tu zadnju maramicu prebacim u neki drugi paketić maramica koji ih ima više.
a suvišnu ambalažu bacim.
tu emigrantsku maramicu nikad ne mogu ugurat u njenu novu domovinu tako da bude ravna kao i uredno složena kao i ostale pa je onda samo preklopim i UGURAM unutra. ili je uguram svu zgužvanu od nastojanja da je uguram ravno.
eto. to je prvi dio priče.
drugi dio priče je o dlačicama. povremeno si znam pincetom čupkat dlačice koje korijen imaju ONKRAJ ruba gaća. to nekad radim u kupaoni, al sam nekad lijena za otić tamo pa je mjesto zločina u sobi. a već spomenute maramice tada koristim kao odlagalište otpada.
po završetku ih srolam i bacim u smeće.
treći dio priče je ujedno i razlog zašto sam pomislila da uopće od svega ovog imam priču.
jednom sam tako nakon bavljenja dlačicama u sobi srolala nevinu maramicu. s obzirom da mi se nekako potkralo da je ipak ostala zadnja u paketiću, a ne bila već odavno žurno prebačena u paketić koji je istima obilovao, tu istu srolanu, a dlačicama bogatu maramicu srolala i NE bacila je u koš.
nego je ugurala u prazni paketić, a paketić bacila na ormar, s namjerom da ga bacim u koš.
kasnije.
neko vrijeme nakon tog događaja dobila sam strašnu potrebu da plačem. pa sam plakala i plakala i tu bi svemu bio kraj da mi nije i nos počeo curit, pa su počele sline mi curit i suze i...onda sam..
pomislila..
kako bi bilo dobro da sve te šmrklje i bale i suze obrišem
 
.....maramicom.
 
----------
jednom davno sam napisala log koji je glasio ovako:
"užas koji vas obuzme kada energično četkajući zube ugledate u čaši s četkicama VLASTITU četkicu, ne može se usporedit s ničim"
 
sada, eto, mislim da može.
 
 

ipak sam dočekala priču o dlačicama ... :)) laka ti noć i mirni snovi ... !!!

Priča koju možeš posudit, ma što posudit, tvoja, mislim moja, naša priča, ma baš si simpa, ili se baviš voajerizmom...pa moš mislit, gledala...u moju kuću,:::)))))))))

upalih jutros komp, dođoh tu samo po ovu priču. Kao i ona ispod, jučerašnja, vrlo je moja. Eh, Kolajah.

heh, a i ti znaš složiti priču, sada si baš mislim, gdje su moje maramice :)

Hm ne znam zasto toliki uvod za puhanje nosa..sad jedino ako ti je veliki pa je u stvari to peting prije akcije raspuhavanja...no onda barem dobro trubi pa su i susedi zadovoljni...a zasto te nerviraju cetkice...ja imam doma jednu za svaki dan u tjednu,dakle 8 istih cetkica i jedino me brine kad ne znam koji je dan a trebam je poslije koristenja zbog prisilnih radnji sloziti po boji i velicini

savršena kontrola priče :DDD od sad na dalje ima da pišeš duuugačke blogove. zato jer možeš :)))

cc, vidiš, zanimljivo je to što si rekla. jer sam za ovaj log malo mozgala kak da ga složim. koji redom da stavim djelove istog i to:)

bejb, donna, hm..šta je sad ovo? to se događa i drugima? o bože. to je ujedno smiješno, ali i strašno:D

Sjećam se tog loga. Mislim da je onoj Seinfeldovoj curi bilo puno gore. :)

(kolajah,ko si ti? sad me strah? ne mogu vjerovat...pa to SVE i ja radim..pobogu!:))maramice svuda naokolo...dlake,plakanje..no comment..eto):D