srp mog djeda antuna

prvo, izašla mi je grižnja savjest kroz usta. bila je gigantska i izgledala kao žohar. gigantski. da joj sad fizičke karakteristike počnem opisivat, ne bi zvučalo bogzna kako strašno. al meni je od tog bilo mučno i sve. i izvadila sam si je kroz usta i nisam znala šta bi (to je zadnji san bio i bio je lucidan, jebemti! tek sad sam skužila to) i držala sam je tak u rukama i mislila di da s njom sad idem i izmislila sam si ponor s vatrom na dnu i tamo je bacila. neakko bi bilo premalo dramatično samo je ostavit na tlu i otić od nje. mislim, grižnja savjest traži više od tako melankoličnog kraja.

druga stvar, rene bitorajac mi je ulubio frižider i razvalio šteker. ne znam kako mu je išta od toga pošlo za rukom, ali me ne čudi što je to napravio. čudi me samo to što takav primitivac poput njega radi u mojim snovima. nit malu kliniku gledam, nit sam u kerempuhu bila godinama, nit sam u novinama čitala o njemu, nit sam pričala s ikim na tu temu...(?)

treće, pričam s curama u nečijoj kuhinji i skužim da se cura koja je tad vodila monolog glasa kao vrana. to mi je bilo smiješno, ali i čudno jer, bogati, kako ju ja razumijem šta priča? i pogledam ostale da vidim dal je u čudu gledaju, a one, po završetku njenog monologa počnu davat opservacije vlastite glede izloženog proizvodeći isto vranske zvukove.

ko da je to najnormalnije stvar među ljudskim bićima.

sporazumjevat se graktanjem.

onda sam se probudila i SVJESNO slušala tu crnu glupaču ispod prozora mi kak grakće s grane. ahhhhhhhhhhh.

i sanjala sam brod na potisak. to je bio najružniji i najneaerodinamičniji brod koji je ikad postojao. izgledao je ko ..ko kamenolom. TAKO velik i nesuvisao oblicima. i ljudi su se ukrcali na njega, a ja sam čekala na molu da isplovi.

zajedno s billom cosbyjem (opet cosby, znam) i još jednim njegovih godina, isto je glumac, al nije skroz crn neg na pola.

i taj brod na potisak je krenuo i postigao ABNORMALNU brzinu. i za super brz gliser abnormalnu, a kamoli za takvo neko brodograditeljsko čudo. i u jednom momentu je došao do obale i umjesto da iskrca putnike popeo se do tunela koji je kroz planinu vodio i ušao kroz tunel.

tako da je to ustvari bio i avion djelimično.

samo ne znam zašto je inzistirao na cesti onda ak može i letit. uglavnom.

bill cosby je rekao da taj brod jako zagađuje okoliš, a ja sam rekla da on ide na zrak, da usiše zrak i da ga potisne i na taj način se kreće. da je to brod na potisak.i da ne zagađuje okoliš u klasičnom smislu nego ga...pa...MIJENJA. i mijenjao ga je.

jer je toliko jak potisak bio pri isplovljavanju da se čitavo morsko dno ispod njega uskovitlalo i diglo na površinu tako da pored mola više nije bilo duboko more nego novonastala sprud i plićak oko nje.

al bill cosby je rekao da ne ide na zrak i da to nije brod na potisak.

onaj drugi polucrnac nije bio na ničijoj strani. on je samo bio dobre volje.

i napokon zadnji, dopizdilo mi je više. tipkat. i spavat. neću više spavat ak ne mogu to u miru radit.

taj je bio erocki.

u zagrebu je bio rat. sad neki dan. dveisedme. ja sam ležala negdje na sljemenu i pokušavala si oslobodit glavu od psa. to je bio neki pas oko kojeg sam se trebalaa brinut, a koji se bojao svega i omotao mi se oko glave od straha. i kad sam oslobodila glavu od psa, vidjela sam puške uperene u mene i snajpere, sve izdaleka to al sam imala super vid.

pa sam pobjegla doma. aštaćudrugo:) a pas je nestao.i išla sam se brzo spremat doma i sve se polako kroz mrak šuljala po stanu da me ne vide. i iz nekog razloga sam se skinula gola. kao, da ne budem uočljiva snajperistima (?). i nakon šta sam otišla u podrum do tajnog izvora i natočila vode u bocu, skužila sam u stanu tri-četiri lika. jednog sam znala, druge ne. oni isto nisu imale majice.

a ja sam bila skroz gola al sam si mislila da je rat i da šta. i onda su oni počeli s nekim dvosmislenim forama na temu seksa (isuse) a ja sam počela razmišljat o tome kak to ustvari uopće ne bi bilo loše, poševit se s nekim od njih.

onda sam se sjetila da imam dečka. i kak bi on reagirao na to.

prvo, ne bi mi vjerovao da je u zagrebu rat.

drugo, milsim da bi reko da kakve veze ima rat s mojim bludnim ponašanjem i da to nije opravdanje i ...svašta bi izgovorio, mislim.

tako da sam se išla obuć ipak i čučat u mraku dok rat ne završi.

taj zadnji mi je najgluplji. hihi. šta nisam TU mogla lucidno sanjat?!:D

prvi!

i drugi!

jebo me pas i bronca je moja!

opet pizdarije:)))...

pinkp, :DD

Odricem se svih ovakvih beneficija u korist mentalnih inkvizicija:)

a šta ti je bill skrivio?:)))...

genijalno. ovo s garosima nije za podcijenit. kao san i spoznaju o poznavanju nemuštog jezika. nego , koristim ovu priliku i podsjećam na klupske obveze. čisto, ono, igra riječi...:)

budem, budem. već me sram, a toliko toga moram iščitat.