srp mog djeda antuna

nas troje posjećujemo kvartovsku knjižnicu. njih dva djeda i ja.

ja gore učim, a oni dole čitaju novine. to znam jer je kat necijeli pa ih odozgora čujem. a vidim ih jer staklo slike u prizemlju odražava njihove sijede glave, ćele i šilterice.

i čitaju svak svoje novine i komentiraju vijesti. s tim da jedan svako toliko pročita nešto naglas i da svoj osvrt na to, pa onda očekuje repliku drugog djeda, a drugi djed kaže: "gospodine, ja sam vam rekao da neću pričat s vama. pustite me na miru da čitam svoje novine i vi čitajte svoje." a onda djed prvi nešto kaže na to, da št je tlkaav il u tom stilu, pa se onda, kao, posvađaju. ili nastane muk. a za 3 minute se svejedno nađu u žustroj raspravi oko aktualnosti iz novina.

i tako stalno. svako drugo jutro u kvartovskoj knjižnici. rondo.

i pitam se zašto nemam naviku ić čitat novine u knjiznicu? tam možeš i leć ak baš oćeš i imaš veći izbor novina neg u bircu (bar mislim da bi trebao bit:)) da. to bih mogla radit. osim toga, djedovi su dosta zabavni.

općenito, volim stare ljude.

a NAJVIŠE od njih volim svoju nonu. makar, ona uopće nije stara. u onom klasičnom smislu starosti. ona je samo rođena malo prije mene.

'nas troje posjećujemo kvartovsku knjižnicu. njih dva djeda i ja.'...panduri idu u grupama a vidis ti si tezi slucaj no pravilan odgoj je krenuo na vrijeme