srp mog djeda antuna

izbrojila sam u ulazu još deset stanova starosjedioca. očekivala sam ove starije da će umrijet poa da će u njihovom stanu bučit, al me mlada obitelj sjebala u procjeni i odlučila da ONI ipak sele.

naravno, ne brinu me oni neg ti koji su došli. opet ima šute po haustoru. ja zbilja ne znam šta ljudi rade u tim stanovima. jebote, useli se, pofarbaj zidove, počisti pločice, unesi si stvari i miruj.

jebovas bog i mijenjanje tlocrta

postoje ljudi profinjenog ukusa kojima nije dovoljno pofarbati zidove i pocistiti plocice. no, ti ionako neces nikada znati kaj ti Ja zelim objasniti. samo ti miruj i uzivaj u svojoj frisko pofarbanoj prciji cistih plocica.

(zašto mi se ovaj obraća?)

Možda problem leži u bokocrtu a ne u tlocrtu

da imas pravo. sad si moram ici ruke oprat. a lijepo mi je rekla mama makni se od tih prljavih primitivaca.

jel to stvarno bilo?

Khm, a jesi vidjela bivše stanare kako STVARNO napuštaju stan?

Ti puno pišeš, a nekad STVARNO puno pišeš, al to je rijetko. E. (Ko će to sve pročitat?) (Pa JA!) (Al neću sad)

Aj, kako psuje. Men' to nekako previše. Psovati boga, iako ne vjerujem u njega, i kruh. I sunce... A jebi ga. ;)