srp mog djeda antuna

eo. imam dva obožavatelja. ustvari, mislim da su obožavateljice. kakogod, očekivala sam stručne kritike na moj RAD, kad sam se već drznula išta očekivat. a ne samo verbalizirane opetovane udarce otvorenim dlanovima jedan o drugi ili zgrčene prste šake s iznimkom palca koji strši prema gore.

no prihvaćam i ovo i milo mi je.

došlo mi je danas da taktilno izrazim svoju ljubav prema ljudima nekim. štajaznam. to je čudno jer ja nisam taj tip. da sad grlim i ljubim ljude okolo. mislim, kad neko plače, ja sam u stanju sjedit pored te osobe i kažiprstom si grebat zanokticu na palcu. nisam ja HLADNA, samo ..samo ne mogu dirat baš ljude. osjećam se ko lutka krpena kad to radim. nekak me bude sram. mogu bez srama dirat samo svog psa ćoravca.

kakogod, izgrlit ću ih sve kad se sretnemo u kapeu. milsim da im moram to dat. oni mene nekad grle i nekad ljube i natežu me za majice i hlače i govore mi umanjenice, a ja nikad ništa. samo se obrecujem i zlobna sam prema njima. ko neki jež protuha.

eto grlit ću ih.

same here..btw.nisam ni ja HLADNA al 'uspijevam' djelovat tako :P

jež protuha :)

(:) iskreno, očekivala sam jitta s tim tekstom, luce:))

(nnda. on bi još i ponešto zajedljivo dodao...)

(bolje je ovako:)))

ja ozbiljno razmišljam da ja svoju kćer (neku tamo) nazovem lucija. sve lucije koje znam su plave i nježne i ..drugačije malo. oke, ti nisi luce za ozbiljno, al ..ma ko da jesi:)

Kolajah, jel sad hoćeš da objasnim onaj vic s pužem i žirafom? (a da... čudno je to.. dirat ljude.. i još ih uz to grlit ili nedajbožebože - ljubit. Bljak. Da se to stvarno treba raditi, ljudi nikad ne bi izmislili emotikone (?))

:DDDDDDDDDDDDDDDD