imam kuma,vlovil je velku šćuku

Tih ranih devedesetih sam radio kao konobar.Dobar posao.Jedno veče naklati se na šank ogroman tip,stalno se smije i pjeva,bole ga ona stvar za sve okolo.Počnemo pričati,što ćemo,sami smo...Ko si?Što si?I krenemo o ratu.
Znaš,veli on,mene ti digli u Novom sadu i baciše nas na Sloveniju.Bio sam tamo par dana i odmah sam se predao prvim seljacima koji su naišli.Bilo ok,dali nam jesti,dali nam civilke i potjerali nas doma.Došao doma,mater sretna,sve pet.
Jedne noći dođe policija, jel tu taj i taj,veli on,ja sam...Ajd sa nama..Što?Dezerter,traži te JNA.Drži njega naša policija par dana i preda ga JNA,ovi ga otpeljaše u Sarajevo na vojni sud.Dok je tamo čekao,dođe neka razmjena i vratiše njega nazad u Hrvatsku.Opet sve pet,opet mater sretna.
Opet dođu naši,ajd sa nama...Ovaj put ga mobiliziraju i bace u Hrvatsku Kostajnicu,bio tamo par dana,odmah bio ranjen i ostane tamo ležati dok se ostali povukoše.Naiđoše Martićevci i zarobe ga.Završio na Manjači.Nije baš sjajno prošao, ali i od tamo se vratio.I došao meni za šank.

Veli on--znaš,prijatelju,mene ti u ovom ratu još jedino pioniri nisu zarobili...

Fali i kurir Boško.

:))))))

:D

I bijaše tako, mada žalosno!

Rat je sranje!