prijateljice 2. dio
Ti znas da sam bolesna, bi li mi ti oprostila, molim te oprosti mi , govorila mi je u slusalicu prijateljica... Slusala sam ju i zbog saznanja da nije uracunljiva i da je prilicno pakosna i ljuta kao bik ako nije u pravu i ako nije glavna sto smo trebali prerasti sa 17 pustila sam ju da trkelja o tome zasto ju je ova zasarala kemijskom olovkom ( sada su si dobre i saraju po tom malom ali nema veze ) ..... Ma ja sam se s njim slucajno srela, nisam htjela povrijediti nikoga, on je rekao da sam mu ja super cura i da bi volio da se bolje upoznamo, mislila sam da nema nista lose u tome i onda je d saznala, kako ne pitaj me, kaze da sam joj ja rekla ali nisam kunem se.....a zasto ti nisi rekla d da ste si tako dobri njen decko i ti? upitala sam je, sutjela je, a ja sam znala ..... uvijek je voljela biti u centru paznje, jednom je i mene skoro zasarala jer sam progovorila recenicu vise sa njenim deckom koji je komentirao nesto u stilu imas zanimljivu haljinu a on je krojac kako nebi primjetio koso rezanu tkaninu ... I tako sada ostaje enigmaticno kako je d saznala, d mi je napisala poruku da ce me sutra nazvati. D je jos napisala da svako vece sanja sto ce se dogoditi, ja sam se nasmijala i pomislila ni jedna ni druga nisu normalne ali d posebno , njoj je teze ako govori istinu, ali to su vec sfere parapsihologije u koje se nebih mjesala jer nemam pojma o tome, mislim si samo, sa trideset godina sarati se po licu strasno
11.04.2008. u 21:16 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar
Trenutno nema niti jednog komentara