srp mog djeda antuna

shvatila sam to dosta kasno.

nakon šta sam pokusala pola kile čokolade, i dvije šnite kruha za doručak od kojih je jedna bila sasvim nepotrebna i prejako namazana maslacem, ručak kojeg sma nagurala na tanjur tako da je visio preko rubova, tanjur čokoladnog mueslija koji bi se komotno mogao zvat 'Dijabetičareva smrt', a kojeg mi nije palo na pamet da ga jedem od kad sam ga probala, neki odvratni cornflakes s cimetom koji mi je stajao na polici jako dugo (jer je odvratan), snickers bombone komada nekoliko koje mi je donjela jedna sestra, a nije moja, grožđice što su zaostale u tanjuriću, to nakon šta sam bademe potamanila te nebrojenih šnita kruha pomno natrganih na komadiće i OMAZANIH sa svih strana nutellom.

šta mi je? preddan mi je.

živijo

trik je nemat ništ za jesti u kući, ni ukućane :DD

slutim iskustvo iz ovih riječi:D

dakako, skupo plaćeno :DD

bezdan:)))

dobro je citati blogove. sad sam se sjetio da imam cokoladu! :)))

hm...hm....:)

tjeskoba...:)