srp mog djeda antuna

popis stvari od kojih mi se povraća je dopunjen. uz svinjske kobasice, uskrsnu šunku, žablje noge i kokošje noge i bilo kakvo drugo meso koje prianja uz kosti sada ponosno i kočoperno stoji - sendvič od lososa.

ja sa njega jela prije godinu-dve na nekom vipovom domjenku, u obliku sićušnog kanapea. njam njam njam, kusali smo ih ko nenormalni, moj pajdo i ja.

no sendvič je nešto drugo. ni izdaleka tako usoljen i ni izdaleka tako TANKO narezan. ne ne ne. ovdje se radilo o narančastoj, hladnoj, pod zubima škripavoj mesnoj stvari.

znala sam da mi se ne sviđa nakon prvog ugriza. al bila sam gladna, jebiga. na pola sam posustala. kad je poriv za povraćanjem zamijenio potrebu za hranom.

fuj.

jedva čekam da ga poserem.

imam osjećaj ko da mi živ živcat pliva po želucu. s obziorm da ne znam kak točno losos izgleda, zamišljam ga kao konzervu s očima i gibljivim repom. nije tako strašno ko zamišljat pravog, al nije ni lagodno.

f.u.j.

meni to zapadne za zube...

..žablji krakovi.. pohani MLJAC... puževi u toću... MLJC... sabljarka samo marinirana... MLJAC

losos ti ima onak velke rogove ko vješalica i nezgrapne duge noge, koščat i...

The Blob.