srp mog djeda antuna

kad pukneš i pomisliš da je sve otišlo u k, ne baš nepovratno, al u tom trenutku bar s iluzornom takvom tendencijom, skužiš da su se u stan ispod tvojeg naselili neki novi šta imaju ispod 30 godina i da si u momentu susreta s njima nabrzaka probala rekonsturirat odraz svog lika u špiglu kojeg si tek letimično percipirala po izlasku iz stana kako bi znala koji gard zauzet prema njima. al onda si osvjestiš to kaj radiš pa ih samo nezainteresirano pustiš da odnesu te prazne kutije kartonske u smeće. ja d aimam malo više volje, bila bi koketa tamo neka. bogami bi. a jebiga kad sma lijena.

"Nemam snage nemam daha
da nastavim....
ovih noći ovih dana
umoran sam stari moj...

nemam želje nemam nade
mozak mi je svega pun
jučer mi se reklo samo
Napuko sam stari moj "( indexi)